VLAST PROTIV GRAĐANA

Nezavisni mediji i deo opozicije se već duže vremena žale da je nezavisnost medija u Srbiji ugrožena. Opozicija koja je najavila bojkot predstojećih izbora, kao jedan od glavnih uslova za izlazak na izbore, zahteva oslobađanje medija.
Slažem se da su mediji ugroženi ali smatram da su glavni cilj vlasti građani a kontrola medija služi kao sredstvo za ostvarivanje tog cilja. Vlast želi da građani budu samo u fizičkom smislu ljudi ali mentalno I psihički treba da budu neka vrsta robota, dakle, misle onda I o onome kad im vlast to dozvoli , treba da veruju samo onome što im vlast kaže, osmehuju se i aplaudiraju kad im to vlast kaže, itd, itd. Zbog toga vlast želi da svi mediji služe ostvarivanju takvog cilja. Praktično,mediji treba da ubede građane da postoji samo istina koju vladajuće partije lansiraju I da napadnu one koji tako ne misle, bez obzira da li je reč o ekonomskom razvoju zemlje, životnom standardu ljudi, dobrobiti ili štetnosti minihidroelektrana kakve se sada grade, opasnoj zagađenosti ili nezagađenosti vazduha , itd, itd. Medij koji neće tako da deluje je državni neprijatelj br.1 I treba ga skloniti.

Ućutkavanje neposlušnih medija počelo je skoro neprimetno pre nekoliko godina. Nepoznati kupci su kupovali tv stanice I kanale sa nacionalnom frekfencijom I sa regionalnom I lokalnom . Sa nacionalnom frekfencijom danas je bez kontrole vlasti samo N1 a od regionalnih možda samo TV Šabac.
Zbog toga je razumljivo što se predstavnici vladajuće partije sistematski obrušavaju na tu TV stanicu ali izgleda da vlasnik, neka američka kompanija nije voljna da se preda.
Od dnevnih novina, predmet žestoke kritike vlasti je list “Danas” I baš me interesuje da li će naći način da ga unište, nadam se da neće.. No, nije previše “opasan “ jer ima mali tiraž a građani koji na kioscima u svom gradu ne mogu da nađu ove novine, možda ne znaju da iste novine mogu koristiti on line, ako koriste kompjuter.
Ne znam da li je bila baš kultna emisija ali sa najdužim stažom jeste, emisija “Utisak nedelje “ autorke Olje Bećković I bez obrazloženja je ukinuta pre više godina. Još dve emisije sa tim kritičarskim duhom su nestale prošle godine- Veče sa Ivanom ivanovićem I 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Sve tri emisije su našle mesto na kanalu N što je valjda ogranak kanala N 1.
Krajem prošle godine započeo je nov oblik ućutkavanja neposlušnih medija. Naime, od ranijih Tv antena na krovu, mnogi korisnici su postepeno prelazili na sve razvijeniju mrežu kablovske mreže, putem koje koriste televiziju, internet pa I fiksni telefon kod nekih. Praktično, građanin se uključuje na kablovsku ili optičku mrežu operatera koja postoji u kraju u kome živi. Ti operateri nisu proizvođači već samo distributeri tuđih programa I za svoju uslugu, naplaćuju naknadu.

Pojedini manji ili veći operateri krajem prošle godine bez objašnjenja nisu obnovili ugovor sa vlasnicima programa nekih kanala .Problem je što se u otkazanim ugovorima uvek nalazi kanal N 1. Izgleda da se partija na vlasti dosetila pa kako su ranije akcije protiv ovog kanala bile neuspešne, sada to čine preko operatera nad kojima imaju kontrolu. To je nov način za odstranjivanje kanala N 1 sa medijskog neba ali za mene još važnije, sprečavanje sve većem broju građana da gledaju kanale koje žele.
Imam sreću što sam ugovor zaključila sa SBB operaterom I za sada sam sigurna da mogu da gledam što želim.
Savet onima koji su ovako voljom vlasti sprečeni da gledaju šta žele, neka se uključe na Yotube I tamo će naći bar deo emisija N 1.
Kanal N 1 je pre nekoliko dana obavestio o jednoj novini. Kažu da je SBB operator, na osnovu dogovora sa skupštinama stanara u delu naselja Borča, u sastavu Beograda, pribavio građevinsku dozvolu da bi do tih zgrada I u tim zgradama, instalirao opremu za optički kabl preko koga bi stanari tih zgrada dobijali Tv program, internet I verovatno fiksni telefon. Radovi su bili pri kraju kad se pojavio komunalni inspektor I naložio da se sva oprema odmah skine jer je postavljena protivno odluci o kućnom redu. Suluda priča. S obzirom da nas svakodnevno obasipaju novim vestima a ne mogu ceo dan da pratim kanal N 1, ne znam da li se I kako ova suluda priča završila.

Nisam fan ni N 1, ni Olje Bećković, ni Ivanovića ni Kesića. Povremeno pogledam neke emisije, najviše zbog pozvanih gostiju, jer su to ljudi čije mišljenje želim da čujem.
Neću se pozivati na ustav ni međunarodne konvencije koje mi kao građaninu garantuju da po svom izboru slušam I gledam ono što želim a ne što mi vlast odredi. Ako kao zdravstveni osiguranik imam pravo na drugo mišljenje, želim da kao građanka I kao slobodan čovek, imam pravo da čujem nečije mišljenje pa ako mi se ne sviđa ili mi nije jasno, da mogu da potražim drugo mišljenje na istu temu ako je meni to važno.
Sve češće imam osećaj da je neko preko mene bacio ribarsku mrežu I nastojim da se iz nje iskobeljam. Ili, da iznesem jedno glupo upoređenje, jer se pametnog ovog trenutka ne mogu setiti. Naime, volim slatko mleko I jogurt ali ne I kiselo mleko I eto, pojavi se predstavnik vladajuće partije I kaže mi da moram da pijem samo kiselo mleko jer oni misle umesto mene I znaju da će mi ono više prijati.
Sve više imam utisak da se partije na vlasti osećaju sve nesigurnijim pa ubrzavaju zatvaranje svake rupice kroz koju bi kao zrak sunca, moglo do građanina da dopre tuđe mišljenje I odahnuće kad zatvore sve rupice.
Ali, ko garantuje da se neće otvoriti neka nova rupica ? Ili će ljudi shvatiti da mogu koristiti postojeće I tako se izboriti za svoje pravo da budu objektivno informisani.

Zašto partije na vlasti žele da spreče da građani budu objektivno informisani.?U ovoj zemlji ne vlada vladavina prava već se s pravom upravlja. U početku se stidljivo kršio ustav I zakoni a posle sve otvorenije se deluje van I preko ustava I zakona.
Vladajuće partije stalno smišljaju nove načine kako da ućutkaju neposlušne medije I organizuju privid raznih oblika demokratije. Od skupštine su napravili politički rijaliti tako da je bar meni, mučno gledati prenos zasedanja skupštine. Obesmislili su izborni proces.
Vladajuće partije su pokazale I dokazale da mogu da smisle I primene svašta što je njima korisno. Ali, nisu smislile kako da sami sebe biraju u skupštinu I da taj izbor prihvati slobodni svet kao legitiman. Jasno je da su im birači potrebni da bez formalne prisile izglasaju njihov izbor.
Naši ljudi nisu skloni žestokim demonstracijama I uličnim nemirima kao , na primer, Francuzi ali način pada Miloševića I njegovog režima, ipak se ne zaboravlja. Naravno, potrebni su I kao jeftina radna snaga I kao poreski obveznici.

Ukratko, građanima je potrebno sistematski ispirati mozgove da bi se oni ponašali po meri partija na vlasti. Te partije ne poštuju građane. Naravno, povremeno pohvale građane za velike napore koje čine za razvoj zemlje I tako to ali im povremeno promakne I da su građani krivi. Navešću samo jedan svež primer za vreme nedavnog dugog zagađenja vazduha. Tako, čuli smo da su građani veliki zagađivači jer na svojim individualnim ložištima koriste fosilna goriva, zatim, za svoje automobile koriste gorivo koje jako zagađuje vazduh ili,ponuđena im je ekološki čista struja iz minihidroelektrana a oni neće..
Ne znam dokle će da traje ova borba partija na vlasti protiv slobode građana I ko će biti pobednik. Iz zdravstvenih razloga nisam u mogućnosti da se aktivno borim za svoju slobodu ali se trudim da se ta rđa ne zalepi za mene. Većinu Tv stanica preskačem ili otvaram samo kad je na programu dobar film ili serija. Evo, RTS je upravo pustio staru englesku seriju saga o Forsajtima. Na odgovarajućim društvenim mrežama slušam muziku I emisije o životinjama I o kulinarstvu jer tu neće iskočiti onaj čovek koji misli da sve zna. Slušam vesti N 1 I čitam list Danas.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

ZAGAĐEN VAZDUH, PA ŠTA

Primetila sam da u poslednje vreme ,predsednik Vučić skoro na svako postavljeno pitanje o nekom aktuelnom problemu, odgovara pa šta. Izbegavam da ga slušam, pa mi je možda promaklo da li je I za aktuelni problem zagađenja vazduha, rekao pa šta. Kako se političari ponašaju za ovo poduže vreme Srbije od maglom I smogom, kao da u sebi kažu pa šta.

Svakodnevno nas obaveštavaju o trenutnom zagađenju i da li je ovaj ili onaj grad tada najzagađeniji u Evropi. Bombarduju nas pojedini lekari informacijama o štetnosti po zdravlje, da bi nedavno, nadležne institucije rekle da nema mesta panici.
Informacije su kontradiktorne. S jedne strane, vlast uporno ćuti da bi tek pre dan-dva progovorila s tvrdnjom da nema mesta panici, nema potrebe za hitnim merama, sve je na nivou kao prethodnih godina I sl.
S druge strane, na osnovu podataka sa mernih stanica u pojedinim gradovima, saznajemo koliko je u mereno vreme bilo štetnih čestica u vazduhu I koliko je to više od maksimalno dozvoljenih po preporuci Svetske zdravstvene organizacije.
Verujem Svetskoj zdravstvenoj organizaciji jer oni su dali svoje referentne vrednosti koje važe za ceo svet I time se nikome ne dodvoravaju Naša vlast ima puno razloga da ne govori istinu jer istina bi pokazala koliko malo vlast čini da obezbedi što čišći vazduh.

Savetuju nas da u jutarnjim I večernjim časovima, bez preke potrebe, na ulicu ne izlaze mala deca, kardiovaskularni bolesnici I starije osobe jer je magla tada najgušća I sa njom, najveći broj štetnih čestica opasnih po zdravlje. Međutim, mnoga deca moraju u vrtić ili školu, odrasli na posao a stariji kod lekara .
Vučić , kao čovek koji misli da sve zna najbolje o svemu, kaže danas da se preuveličava opasnost po zdravlje jer ,eto, on je srčani bolesnik pa mu nije ništa. Da, on proleti ulicama u blindiranim kolima I uđe u dobro provetrene prostorije. Slušala sam ovih dana više pulmologa I možda grešim što mislim da oni ipak mnogo više znaju od sveznajućeg I koji nisu rekli da se svaki bolesnik obeznani čim udahne zagađani vazduh. Smireno su objašnjavali kako duže udisanje štetnih čestica može uticati na zdravlje čoveka.

Ko su zagađivači vazduha
U medijima se pojavljuju različite informacije o tome šta je glavni uzrok prekomernog zagađenja vazduha. Pored vremenskih uslova koji pogoduju zagađenju vazduha (jako nizak ili jako visok atmosferski pritisak, na primer), neki navode individualna ložišta kao glavnog uzročnika i kao značajnog zagađivača, pominju vozila koja koriste euro 3 kao gorivo.

Smatram da je problem malo širi. Pre svega, pročitala sam da se Termoelektrana u Obrenovcu I dalje loži fosilnim gorivima I da je kao takva, veliki zagađivač. Kažu da u Srbiji ima više takvih termoelektrana. To su sve javna preduzeća u državnoj svojini I pitam se zašto nadležne lokalne samouprave u saradnji s vladom ne reše ovaj problem.
Ako u ovom trenutku nema uslova za priključenje na gasovod, zašto se ne nabave I montiraju filtri na dimnjacima. To jeste stari problem ali I naprednjaci drže vlast već 7 godina I ne mogu se stalno vaditi na loš rad prethodnih vlasti. Pročitala sam izjavu predstavnika Energetske zajednice Evrope koji nam preporučuje da se do gasifikacije, na termoelektrane, ugrade filteri I da to košta oko 640 miliona evra. Kažu da su to skupe investicije I da montaža traje dugo ali su valjda zdravlje pa I život građana u nekom gradu, neprocenjivi. Uostalom, zašto se brže ne odvija proces gasifikacije pa da se ne ugrađuju filteri. Ponavljam da naprednajci drže vlast na nivou republike I u većini lokalnih samouprava I to 7 godina I zašto su rezultati tako mršavi.

Drugi veliki zagađivači su pojedine cementare koje su među prvima prodate strancima početkom 2000 godine. I ranijih godina kao I sada lepi gradić Kosjerić se više puta u medijima navodi kao jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji. Pitam se zašto naša vlast nije u stanju da vlasnike cementara natera da poštuju zakone ove zemlje I da ugrade neophodne filtere.
Iz davnih vremena pamtim borski rudnik kao velikog zagađivača. To preduzeće, hronično veliki gubitaš, bilo je verovatno miljenče tadašnjih vlasti I nije naterano da u skladu sa propisima, ugradi skupe filtere, ne znam kako je danas. Poslednjih dana se I Smerevo navodi u izveštajima o gradovima sa najvećim zagađenjem. Ne znam da li je krivac železara ili nešto drugo.

O problemu kućnih ložišta na fosilna goriva, izjasniću se kasnije. Ovde postavljam pitanje zašto se još uvek greju na individualne kotlarnice mnoge zgrade ustanova u državnoj svojini (škole, fakulteti, zdravstvene ustanove I dr) I poslovne zgrade javnih preduzeća. ?
Gospodin Trivan, ministar za zaštitu životne sredine, bio je dugo vremena nem iako su ga novinari prozivali I čujem pre dva dana oglasio pitanjem da li građani više vole čist vazduh ili da za svoje automobile koriste euro 3. Eto, čuli smo I tu “istinu “ a ona znači, da građani iz besa ili za to što im je ćef, voze automobile koji zagađuju vazduh ili drugim rečima, građani su krivi što je vazduh prekomerno zagađen.
Čitam juče da je za predsednicu Vlade Anu Brnabić najvažnije da građani znaju da Vlada kontinuirano preduzima mere za rešenje ovog problema. Volela bih da znam koje su to konkretne mere .
Pročitala sam da se zakon o zaštiti vazduha iz 2013 godine ne primenjuje jer još uvek nisu usvojena dva dokumenta neophodna za njegovo sprovođenje.
Brnabićka pominje da se radi na gasifikaciji dva grada. Odlično ali kada će drugi gradovi doći na red.

Dosta nam je opštih priča o merama koje će se preduzimati, o raznim strategijama I sl,, Juče sam pročitala da je u Nemačkoj objavljeno da će se sva individualna ložišta ugasiti do 2030 godine. Verujem da su Nemci napravili konkretna plan I da će ga realizovati.
Podržavam da se celovitije primenjuju različite mere koje će doprineti smanjenju zagađenosti vazduha u našim gradovima, kao što su rigoroznija kontrola vozila na tehničkom pregledu, izgradnja što više biciklističkih staza I dr.
Ali, potreban je konkretan plan borbe protiv glavnih zagađivača (nosilac izvršenja, finansiranje, rok izvršenja I dr). Za industrijske objekte I poslovne objekte koji se greju na fosilna goriva,takav plan se može brzo napraviti u svakom gradu I što pre početi sa realizacijom. Ukratko, uvesti gasovod gde je moguće ili vlasnicima takvih objekata ponuditi subvencinisane kredite za izgradnju aalternativnih izvora toplotne energije (biomasa,vetroparkovi, solarna energija, pumpe za dovođenje tople vode iz zemlje).

Problem su individualna ložišta sa fosilnim gorivima u stambenim zgradama.
Čitam juče da Ana Brnabić ima I za to rešenje, jer kaže da gde god je moguće takve zgrade priključiti na centralno grejanje treba to učiniti I to nije kršenje ustavnih sloboda građana, već utvrđivanje reda I civilizovanog života.
Volela bih da čujem da se dotična osoba spustila na zemlju I saznala kako stvarni ljudi žive a u pogledu prisilnog priključenja porodičnih kuća na gasovod ili toplovod, mislim sledeće:
Možda ima bogatih porodica koje iz nekih svojih razloga greju svoje velike vile putem peći koje se lože ugljem. Ako to čine, u brojnoj posluzi imaju I posebnog ložača .Ipak, ne verujem da takvih slučajeva ima, jer dim I čađ iz dimnjaka zagađuje I neposrednu okolinu .
Oni verovatno koriste jedan ili više alternativnih izvora čiste energije (energija vetra, solarna energija ili razni tipovi pumpi za korišćenje energije iz zemlje).
Vetroparkove mogu koristiti ljudi koji imaju velika imanja, jer ti uređaji stvaraju veliku buku I nisu pogodni za mala dvorišta niti na područjima gde nema vetrova. Solarne panele u manjim zgradama obično koriste za dobijanje tople sanitarne vode jer za dobijanje tople vode I za grejanje prostorija, potrebne su velike površine solarnih panela.
Stanujem u porodičnoj kući I bila sam zainteresovana za grejanje putem pumpi koje crpe vodu iz zemlje. Postoje različiti tipovi ovih uređaja, jedni su jeftiniji prilikom ugradnje ali zahtevaju visoke troškove servisiranja a drugi su u tom pogledu sigurniji ali znatno skuplji . U svakom slučaju, zajedno sa radijatorima I razvodnim cevima u kući, to je skupa investicija koja se isplaćuje na dugi rok. Porodice sa malim prihodima to sebi ne mogu da priušte.
Ko se grejao na ugalj ili video kako to izgleda, zna da je to svakodnevni zamoran posao,da prlja kuću uz svu pažnju, itd.
Ukratko iznosim ove informacije jer ne verujem da ljudi koji koriste peći na ugalj, čine to iz besa ili građanske nediscipline kako bi se to moglo zaključiti iz komentara Ane Brborić.
Bila bih nepristojna kada bih napisala šta stvarno mislim o Brborićkoj ideji da natera ljude da se priključe na gasovod/toplovod.
Žao mi je što nemam priliku da je pitam kako zamišlja da to izvede. Prvo bi morala uz saglasnost svog mentora da predloži Narodnoj skupštini usvajanje lex specijalis zakona kojim bi se ovaj postupak regulisao. Uostalom, I do sada su razne neustavnosti rešavali putem takvih zakona (naselje beograd na vodi, na primer) I ustavni sud je prećutno to odobrio.
Dakle, kad majstori provuku cev gasovoda/toplovoda kroz moju ulicu, ukopaće I cev do ivice moje parcele I isporučiti mi račun. Ako račun ne platim u ostavljenom roku, stvar će preuzeti javni izvršitelj I narediće isplatiocu moje zarade /penzije da odbija do polovine mesečnih primanja I nije važno da li su moja primanja 15.000 , 25.000 ili 45.000 dinara, koliko imam izdržavanih članova porodice I nije važno da li su mi cepnuli da za prinudno priklječenje na gasovod zajedno sa sudskim troškovima I ogromnom zaradom javnog izvršitelja, treba da platim 5.000 ili 10.000 evra. Bitno je kako kaže predsednica vlade uvođenje reda I civilizovanog načina života.
U toj priči, nije mi jasno jedino da li će me naterati da platim samo dovođenje cevi gasovoda do ivice moje kat. parcele ili će služba uz asistenciju policije, upasti u moju kuću I ugraditi mi radijatore I razvodne cevi. U tom slučaju, pretila bi opasnost da mi oduzmu I kuću, jer od tekućih prihoda (zarada/penzija ), ne bi mogli da naplate dug, s obzirom da mi već naplaćuju za cev do moje parcele.

Finansiranje zaštite vazduha od zagađenja
Verujem da su troškovi zaštite vazduha od zagađivanja veliki. Smatram da treba napraviti posebne računice za saniranje glavnih zagađivača pa potom tražiti izvore finasiranja.
Verovatno se za pojedine namene mogu dobiti dotacije od EU, kao što je dobijeno, čini mi se za gasifikaciju termoelektrane u Užicu u iznosu o oko milion evra. Ne znam da li se za neke namene, mogu dobiti jeftiniji krediti od međunarodnih banaka.

Verujem da se veliki deo potrebnih sredstava može dobiti iz domaćih izvora, kao na primer:
-Treba odustati od izgradnje megalomanskih objekata kao što su nacionalni stadion, gondole I ls.
– Podržavam ideju da Srbija ima savremenu putnu mrežu. Ali, ne razumem da dva grada na udaljenosti od oko 20 km, moraju biti povezana autoputem, nije li dovoljan put sa po 2 trake. Kako se krenulo, imam utisak da će svako selo u centralnoj Srbiji biti povezano autoputem a to je rasipanje novca.
Slično je I sa izgradnjom autoputa I brze železnice do Budimpešte. Kada slušam objašnjenja nadležnih, pitam se koliko privrednika I drugih građana Srbije ima veliki interes da do Budipešte stiže za..
Ukupno uzev, trebalo bi prispitati planove izgradnje putne mreže sa ciljem da se deo investicionih sredstava usmeri na zaštitu vazduha od zagađivanja. Ne može se odustati od izgradnje već započetih autoputeva ali se izgradnja nekih puteva može odložiti za bolja vrermena ili ako su pripreme već poodmakle, može se graditi put nižeg reda između dva gradića ili sela I nisu na trasi koridora autoputa.
-Slušala sam više naših poznatih ekonomista, koji nisu partijski opredeljeni i koji izražavaju veliku rezervu prema velikim subvencijama koje se daju stranim investitorima u vidu poklona od 5000 ii više hiljada EUR po zaposlenom. Dovoljne su druge olakšice koje im se daju. Istovremeno, firme koje ovde otvaraju pogone za namotavanje kablova ili proizvodnju praška za pecvo itd, neće biti nosioci privrednog razvoja zemlje. Sredstva planirana za takve buduće subvencije treba usmeriti na plan zaštite vazduha od zagađivanja.
-Verovatno se mogu angažovati I lična sredstva tako što bi se porodici koja sada koristi fosilna goriva za zagrevanje prostorija, omogućili krediti na dug rok s tim što bi država plaćala ceo ili veći deo iznosa kamate.
-Čitam danas u “Politici “ da je EPS najveći ili jedan od najvećih zagađivača. Ako je to tačno, onda za ovaj veliki sistem, treba usvojiti poseban plan zaštite vazduha od zagađivanja. Povremeno se najavljuju promene u unutrašnjoj organizaciji u cilju racionalnijeg poslovanja I opet ništa. Kažu da je tu ogroman broj zaposlenih po partijskoj liniji I ne zna se šta rade. I ne samo to. Nemam ništa protiv da njihovi inženjeri koji stručno projektuju I prate sistem kao I monteri koji svakim penjanjem na banderu,nose život u torbi imaju visoke zarade, ali se ne slažem da činovnica , šalterska službenica koja prima uplate računa od građana, ima platu od 70.000 dinara +300 din za topli obrok dnevno +svi zaposleni prošle godine po 50.000 din, za godišnji odmor itd,.to je razbacivanje novca I deo tog novca mogli bi iskoristiti za zaštitu vazduha od zagađivanja.
– Sada najviše pričamo o gasifikaciji ali koliko vidim, stručnjaci u Evropi upozoravaju da gas nije trajno rešenje već da se sve više treba orijentisati na korišćenje čiste energije (vetar, sunce I dr). Zašto se I mi time ne bavimo već sada a ne kroz 10 ili više godina. Recimo, zašto država ne bi obezbedila da veliki objekti u državnoj svojini (fakulteti, zdravstvene ustanove I dr) umesto grejanja na gas, ne bi uveli grejanje na neeku čistu energiju, naarvno, gde god je to moguće.
Ili, neka gradska vlast u nekom gradu, pismeno anketira sve vlasnike porodičnih kuća u određenom delu grada I neka im ponudi gasifikaciju sa troškovima ili alternativno, korišćenje prirodne energije sa troškovima I subvencijama koje će eventualno dobiti. Neka se organizuju I slobodne diskusije sa građanima iz nekoliko susednih ulica. Na taj način, saznaće se raspoloženje građana I doneti potrebne odluke . Ne treba građanima ništa nametati uz dosadašnja uobičajena verbalna uveravanja da građani ne treba da misle I brinu, vlast brine za njih.
X
X x
Nemam ništa protiv da komisija koju će ovih dana, formirati vlada, povremeno obaveštava građane šta se radi. Ali, takav izveštaj je nužno uopšten I govoriće o prosecima.
Prirodno je valjda što svakog građanina prvo interesuje šta se radi I šta se dešava u njegovom gradu. Praktično, gradska vlast treba jednom mesečno da putem lokalnih medija obaveštava građane šta je prethodnoG meseca konkretno urađeno u njihovom gradu na realizaciji plana zaštite vazduha od zagađivanja.
U republičkim I lokalnim izveštajima, treba biti maksimalno konkretan I iznositi situaciju u našoj zemlji. Čujem danas, na primer, Vučića koji kaže da je juče nivo zagađenosti kod nas (ne sećam se u Beogradu ili celoj zemlji) bio isti kao u Milanu. Da li treba da mi bude lakše zbog toga ?Mene prvenstveno interesuje grad u kome ja živim I zemlja u kojoj živim I šta vlasti u mom gradu I mojoj zemlji preduzimaju.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

MOJI MINISTRI

Kada nekoj osobi ponude funkciju ili se sama zainteresuje za to, uradiće:
prvo, ako joj je nepoznat ili nije dovoljno poznat da ga nazovem, pravni okvir, potrudiće se da to sazna a to znači proučiće regulativu koja se odnosi na prava, obaveze I odgovornosti u obavljanju te funkcije (ustav, zakoni, statut, druga opšta akta) , i
drugo, proceniće da li prema svom stručnom znanju , radnom iskustvu, poznavanju neophodnih veština , organizacionim sposobnostima I drugim obeležjima funkcije, može uspešno I odgovorno da tu funkciju obavlja.
Tako bi po mom shvatanju postupila savesna osoba bez obzira na vrstu funkcije (na primer, generalni direktor kompanije, viceguverner, predsednik vlade).
Razmišljala sam da li je tako postupila Ana Brbabić. Ponaša se kao da po oba elementa o sebi misli najbolje . Mišljenja nam se razilaze.

1. Ana je ušla u strukturu vlasti 2016 godine, po ustavnoj terminologiji, izborom za ministra za državnu upravu I lokalnu samoupravu.
Prema objavljenoj radnoj biografiji, ona nije stručnjak za državnu upravu ni za lokalnu samoupravu. Jer, završila je studije poslovne administracije I master studije iz marketinga.
Za nekoliko godina rada, radila je za više pravnih lica ( na primer, za kompaniju za razvoj vetroparkova) . Kad se pročita da je radila na projektima za razne konsultanske firme za razvoj lokalne samouprave, to možda zvuči ozbiljno I odgovorno. Ali, I ja sam radila na sličnim projektima I znam da nečije učešće u radu na projektu može biti različito, recimo, prikupljanje i sređivanje statističkih podataka pa do pisanja delova (poglavlja) završnog dokumenta.
U biografiji je naglašeno da je na više pozicija radila u Naledu a ta organizacija je alijansa nekih kompanija, gradova I nevladinih organizacija. Neobičan spoj subjekata ali bez bližeg upoznavanja sa njihovim stvarnim aktivnostima, teško je bilo šta reći.
Državna uprava je složen I veliki sistem u strukturi vlasti ne samo u našoj zemlji već I u drugim savremenim zemljama sveta. Može da bude koristan u iznalaženju I predlaganju mera za brži ekonomski I ukupan društveni razvoj ali I izgubljen u svojim birokratskim razmišljanjima daleko od stvarnih potreba društva, može biti racionalno organizovan ali I skup I neracionalan, itd.
Nije dovoljno pročitati udžbenik pravnog fakulteta o upravnom pravu da bi se neko ozbiljno bavio problemima državne uprave. Ipak, kod nas je sve moguće.
Mislim da je to nepoznavanje stvarnih problema sistema državne uprave pokazala I Ana Brnbić jer je dugo vremena svu svoju javno izrečenu pažnju, posvećivala elektronskoj upravi. I tako smo slušali,na primer, kako će kao veliku novinu, građani dobiti to što neće više morati da molbu za prijem deteta u vrtić pišu rukom I lično nose u vrtić ili šalju poštom već će to moći da učine elektronski, tj, slanjem mejla. Pominjana je kao velika stvar I upotreba elektronskog potpisa. Da, važna stvar je I izdavanje raznih odluka organa bez pečata. Podržavam ideje elektronske uprave ali ne smatram da je to glavno pitanje u neophodnoj reformi državne uprave.

2.Ana nije dugo bila ministarka jer već 2017 godine postade predsednica vlade. Postepeno je prestala da se oglašava sa elektronskom upravom kao maltene glavnim problemom kojim izvršna vlast treba da se bavi I povremeno se javljala sa drugim temama iz domena rada vlade, kao na primer, o ekonomskim kretanjima, o zapošljavanju I sl.
Po Ustavu, Vlada Srbije, pored ostalog, nadležna je da usmerava I usklađuje rad organa državne uprave I vrši nadzor nad njihovim radom. Na osnovu do sada u medijima objavljenih stavova Vlade I predsednice Vlade, ne vidim šta u tom pogledu Vlada čini. Možda je samo kratko najavila da će možda doći do rekonstrukcije vlade pa su mediji vračali ko će otpasti I ništa od toga. Jednom prilikom, Ana je izjavila da državna uprava nije preglomazna. Da li je to samo njen osećaj ili je proučila neku I čiju analizu o tome, ne zna se.
Smatram da je naša uprava I preglomazna po organizaciji I broju zaposlenih I istovremeno neefikasna. Pre nekoliko godina započelo se sa preispitivanjem velikog broja agencija, fondova I stalo se tako da I danas ne znamo šta rade, da li se poslovi dupliraju, kako se finansiraju I sl. Više puta su menjani propisi koji se odnose na izgradnju objekata , obećavan je jednostavniji postupak dobijanja građevinske dozvole I efikasnija borba protiv bespravne gradnje. Bespravna gradnja I dalje postoji , ne u nekim udaljenim mestima već I u velikim gradskim centrima . Putem medija povremeno saznajemo da I dalje pored svih odluka da je objekt bespravno podignut, već čuveni hotel na vrhu Kopaonika I dalje postoji. I nikom ništa.
Cele ove 2019 godine iz javnih istupanja predsednice vlade ne vidim na čemu sada radi vlada ali vidim da se Ana prebacila na aktuelne političke I društvene teme, kao na primer:
-Izjavila je da je odluka nadležnog odbora Beogradskog univerziteta o doktoratu Siniše Malog, politička odluka. Da li Ana ne poznaje zakonom utvrđenu ulogu I delokrug univerziteta ? Da li je Ana sama utvrdila da sporni doktorat nije plagijat pa smatra da univerzitetski profesori,članovi univerzitetskog odbora koji su o ovome olučivali, nisu stručni ili su se samo bavili politikom ? Ili, pak nju baš briga zakonom utvrđena autonomija univerziteta, bitno je šta kaže ona kao drugi po rangu političar u zemlji ?
-Da li je Aleksandar Obradović, radnik Krušika , uzbunjivač ili plaćenik ili nešto drugo što su mu pripisivali, trebalo bi nakon zakonom sprovedenog postupka, da se izjasne nadležni pravosudni organi. Umesto njih, Ana izjavljuje da Obradović nije uzbunjivač. Krupna politička izjava na koju niko nema pravo žalbe. Ali, pitam se kako je Ana utvrdila to što je rekla I da li je svesna da po ustavu I zakonom definisanoj ulozi I delokrugu Vlade I predsednika Vlade, ovakvo izjašnjavanje o uzbunjivaču, nije u njihovoj nadležnosti I istovremeno znači grubo mešanje u rad pravosudnih organa pa I otvoren pritisak.
-Pre nekoliko dana suprostavila se jednoj izrečenoj rezervi na izborne uslove koje sada nudi vlast, pitanjem kakvi su bili izborni uslovu 2012 godine. Da li se Ana stvarno stručno bavila analizom izbora u 2012 godini ili je samo izgovorila ono što joj je rečeno da izjavi ?
-Ne smatram da ona uvek govori ono I onda kada joj kaže njen pokrovitelj.. Moguće je da ona ponekad istupa samoinicijativno I kaže ono što misli da on misli I tako mu se odužuje što je jednu anonimnu osobu izveo na političku scenu sa svim blagodetima koje to prate-telohranitelji, može da ušeta u bilo koju Tv stanicu pod nadzorom vlasti kad hoće I da priča šta hoće, svi mediji beleže šta je rekla, itd, itd.Ne znam za eventualne materijalne benefite.

3. Zapadne zemlje imaju u nekim elementima različite modele izbora predsednika vlade ali, praktično se svodi na to da partija koja osvoji parlamentarnu većinu, daje predsednika vlade. Nekada je to predsednik vodeće političke partije a negde visoko pozicionirani član rukovodstva iste partije.
Kod nas je izborom Ane Brnabić za predsednicu vlade, učinjeno nešto neuobičajeno-nije stranačka ličnost, nije se bavila politikom, nije istaknuti privrednik ili stručnjak u nekoj oblasti iz domena rada vlade. Naravno, to je pravno moguće ali samo onaj ko je tako odlučio, zna zašto je to učinio.
U početku, imala sam utisak da se Ana malo snebiva, da je svesna svoje neodređene pozicije, da tako kažem. Međutim, od ove godine, možda od kada se pojavila na sednici saveta za nacionalnu bezbednost I sedela kraj svog pokrovitelja (tzv.špijunska afera), nekako je živnula. I sada, kad god on ovde u zemlji negde govori, ona je kraj njega.
U nekim Tv vestima nedavno sam čula kako Ana važno kaže-moji ministri . Šta je htela da kaže? Da li je mislila da je ona glavna I neprikosnovena ličnost a ministri su samo njeni saradnici ?. Po ustavu nije tako. Tako, po ustavu, ministri su za svoj rad I stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi I Narodnoj skupštini , dakle, ne samo predsedniku vlade (čl.125 Ustava ).
Prema čl. 133 Ustava, predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje pojedinog člana Vlade. To jeste značajno ovlašćenje ali ne mogu da zamislim da bi predsednik vlade bez dogovora sa predsednikom političke partije iz čijeg je sastava konkretni član vlade izabran, samostalno pokrenuo ovaj postupak. Imam u vidu da se članovi vlade biraju iz reda političkih partija čiji poslanici čine parlamentarnu većinu a od njih zavisi I opstanak predsednika vlade.
Ukratko, smatram da ministri nisu Anini ministri, već članovi vlade a ona je predsednica te vlade. .

4.Po mom shvatanju, političar naročito visokog ranga, morao bi da se kulturno ponaša prema svom sagovorniku čak I prema političkom protivniku, dakle, da ga ne vređa, ne ismeva I sl.
Takvo ponašanje je posebno značajno u međunarodnim političkim odnosima u kojima iskusni političari koriste tzv.diplomatski jezik. Da li takvu osobinu ima Ana Brnabić?
Nedavno je ovde dva puta boravila delegacija Evropskog parlamenta sa željom da posreduje I pomogne vlasti I opoziciji u iznalaženju uslova za održavanje predstojećih parlamentarnih izbora. Članica te delegacije nje dala u svemu pozitivnu ocenu postojećim uslovima izbora I Ana je za nju rekla da nije dovoljno objektivna. Dakle, strana političarka je rekla nešto što se Ani nije svidelo I javno ju je kritikovala. Strana političarka je, rekla bih, diplomatskim jezikom, ne pominjući Anu, odgovorila da je potrebno više pozitivne energije I poštovanja. Nažalost, I u ovom slučaju se pokazalo da Ana nema neophodne sposobnosti za ovu vrstu komunikacije.

5. Smatram da Ana treba da se fokusira na aktuelne krupne probleme koji se mogu rešiti ili bar započeti do kraja mandata ove vlade.
Prvo, moraju se brzo rešiti neki problemi u Beogradu jer u suprotnom, mogu nastati velike štetne posledice.
Grad Beograd kao I sve druge jedinice lokalne samouprave, ima gradsku vlast koja u okviru ustava I zakona, rešava gradske probleme. Ali, Beograd je I glavni grad države pa bi I državna vlast mogla da se zainteresuje za neka dešavanja, pomenuću dva.
-Poznato je da su pojedini vrhunski vajari stvorili skulpture koje su izložene na javnim površinama gradova I postale simbol grada .Možda je mali čovek koji trenutno upravlja gradom poželeo da I grad ima nešto slično ali pošto nema novac da plati nekog vajara, opredelio se za jeftino a po njemu efikasno rešenje. Kažu da stari železnički most treba da se preseli na drugo mesto. Neki stručnjaci I drugi građani su predlagali da most ostane tu gde je I da se pretvori u pešački ili biciklistički most.
Ne, mali čovek koji upravlja gradom, odlučio je da most preseli u lepi park kod ušća I da tako I Beograd dobije svoju skulputuru na javnoj površini. Dugački stari most na lepom travnjaku, pa to nigde nema u svetu, dolaziće kod nas turisti da se dive, možda tako misli mali čovek koji je ovo smislio. Zamišljam strance koji će prolaziti blizu te “skulpture” I smejati se grohotom ili bolje rečeno, podsmevati se.
Predsednica vlade bi mogla da se zainteresuje za ovaj problem I da zatraži mišljenje kompetentnih stručnjaka I tek onda da se donese odgovarajuća odluka.
-Isti mali čovek je odlučio da od Kalemegdana pa do ušća razapne kablove uz čiju pomoć će ploviti gondola I taj mali čovek reče da će ta gondola privući strane turiste.
Problem je u tome što se ti kablovi moraju učvrstiti zabijanjem velikih klinova u stare zidine tvrđave. Međunarodno udruženje koje se bavi zaštitom kulturnoistorijskih spomenika u Evropi već dva puta ove godine je javno upozorilo da nameravim radovima sa klinovima, beogradska tvrđava postaje najugroženiji kulturnoistorijski spomenik u Evropi I pokušavaju da zainteresuju neke evropske organe da utiču na vlasti u Srbiji da se odustane od ovog rizičnog poduhvata.
Ako se stari železnički most prenese u park, može ga jednog dana ,neka nova vlast sa zdravim razumom da premesti. Ali, ako se zabiju klinovi u vekovima stare zidine, može nastati šteta koja se ne može otkloniti.
Ako naši političari svoje goste, šefove država velikih zemalja, vode na Kalemegdan, znači da je ta stara tvrđava ponos naše države I njena sudbina ne bi smela da zavisi od jednog malog čoveka, neću da napišem kakvog, bilo bi uvredljivo.
Drugim rečima, smatram da je neophodno da Vlada hitno reaguje u ovm slučaju.

Drugo, dugo vremena su stručnjaci širom sveta raspravljali da li naša planeta ulazi u topli ili hladni period I konačno je jasno da krupnim koracima idemo ka toplom periodu sa visokom temperaturom , sušama I mnogobrojnim drugim negativnim psledicama.
Te krupne klimatske promene, čovek ne može da zaustavi ali može da preduzme mere kojima će ublažiti negativni uticaj, pre svega, po poljoprivrednu proizvodnju.
Nepoznato mi je da li je na ovom planu, vlada nešto preduzela ali ako nije, može bar da pokrene rešavanje ovog problema. Pre svega, bilo bi neophodno da što pre Vlada usvoji zaključak da treba usvojiti program mera na ublažavanju negativnih posledica klimatskih promena kao program od nacionalnog značaja I da za finasiranje dela tog programa , treba obezbediti sredstva iz državnog budžeta I fondova.
Pre kraja svog mandata, Vlada može usvojiti ovaj program tako da zaduženi za njegovu realizaciju, mogu odmah da započnu svoje aktivnosti.
Praktično, predsednica Vlade bi mogla odmah po usvajanju pomenutog zaključka da održi sastanak sa predstavnicima poljoprivrednih fakulteta I instituta I drugih organizacija koje se u okviru svog delokruga,bave unapređenjem poljoprivrede, da im izloži stav vlade o potrebi donošenja pomenutog programa I da ih zamoli da u dogovorenom kratkom roku, obaveste je o aktivnostima koje mogu da preduzmu , rokovima izvršenja I finansijskim sredstvima.
Primera radi, oni koji se bave stvaranjem hibrida, mogli bi da se zaduže da stvore seme biljaka otpornih na visoke temperature. Čini mi se da su naši instituti odavno proizveli seme kukuruza otpornog na različite klimatske uslove pa bi to trebalo učiniti I za druge biljke namenjene za osnovnu ishranu ljudi I posebno stoke.
Ili, trebalo bi napraviti program navodnjavanja I izgradnje sistema kap po kap za oranice, voćnjake I vinograde. Trebalo bi ponuditi ratarima, voćarima I vinogradarima da pod povoljnim uslovima nabave potrebnu opremu a to znači sa niskom kamatom, s tim što bi se razlika plaćala iz državnog budžeta. Mnogi poljoprivrednici žele da preduzmu takve mere ali nemaju finansijska sredstava a bankarski krediti su skupi.
Ne znam kolika bi bila potrebna finansijska sredstva za ove namene ali mogu se naći, na primer, odricanjem od nečega što nije neophodno, kao, na primer, izgradnja velelepnog nacionalnog stadiona ili gondole na kalemegdanu.
Ili, ne sporim da je korisna izgradnja autoputeva ali ako nastavimo kako je započeto, skoro svako selo u centralnoj Srbiji, biće povezano autuputem a tim putevima prolaziće samo domaći I strani turisti I posmatrati ispucalo zemljište umesto posejanih žitarica ili povrća, sablasne suve grane voćaka, itd.
Izgradnja novih puteva može da sačeka ali klimatske promene sa štetnim posledicama su na vratima. Tako ja gledam na prioritete kojima bi trebalo da se Vlada bavi. Ako tako učini, ova Vlada će bar po nečem korisnom biti zapamćena.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

NAKNADA ZA UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE

Nedavno u TV vestima čujem da je Vlada Srbije uvela naknadu za subjekte koji svojom aktivnošću imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Pomislim zašto im se naplaćuje naknada i oni nastavljaju po starom. Bolje da ih vlast natera da postupe po zakonu tako da uopšte ne zagađuju životnu sredinu ili da bitno smanje negativan uticaj.
Pri tom, mislila sam na svima znane zagađivače kao što su oni koji dimom iz svojih postrojenja zagađuju vazduh (na primer, termoelektrane, cementare) ili otpadnim vodama iz svojih proizvodnih pogona zagađuju reke I jezera (na primer, proizvođači hemijskih sredstava ).
Još u doba socijalizma postojali su zakoni koji su obavezivali takve proizvođače da postave odgovarajuće uređaje kojim će se šteta umanjiti. Ali, I tada kao I danas, propisi su često bili samo na papiru, pa smo više puta slušali kako je grad Bor zagađen da ne može da se diše od smrada, da se u pojedinim rekama pojave tone uginule ribe I svi znaju da je uzvodno fabrika koja nešto otrovno ispušta u reku…Nažalost, tako je I danas. Ne znam da li je vlast nezainteresovana za ovaj problem ili nesposobna da ga reši.
Međutim, kada sam na netu pročitala najnoviju uredbu Vlade o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koje nastaje obavljanjem aktivnosti Sl.glasnik RS br,86/o19, (u daljem tekstu:Uredba), shvatila sam da je u pitanju nešto drugo. Praktično, tu naknadu će plaćati sva fizička I pravna lica I preduzetnici po različitim kriterijima I u različitim iznosima.
Pravni osnov za donošenje ove Uredbe je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, Sl.glasnik RS br.95/018, 49/019 (u daljem tekstu:Zakon).

Fizička lica
1.Prema Uredbi, fizička lica negativno utiču na životnu sredinu korišćenjem električne energije, grejnih uređaja, hemijskih sredstava , proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada , proizvodnja I prerada hrane I drugih aktivnosti.
Ne razumem. Koristim električnu energiju koju mi isporučuje EPS I kako ja time ugrožavam životnu sredinu. Isto pitanje mogu postaviti I u pogledu grejnih uređaja, jer koristim TA peći.
Koristim hemijska sredstva za pranje sudova I pranje rublja I priznajem da na taj način u kanalizaciju šaljem I ta hemijska sredstva koja utiču ili mogu negativno da utiču na životnu sredinu , valjda zavisno od količine. Ali, otpadne vode iz kanalizacije ne izlivam u baštu ili na ulicu, već sam priključena na kanalizacioini sistem Beogradskog vodovoda I kanalizacije.
U računu tog javnog preduzeća koje dobijam preko Infostana, piše da plaćam određeni iznos za kanalizaciju I određeni iznos na ime naknade za ispuštenu vodu. Šta je šta u tom računu, ne znam ali bi bilo logično da mi se naplati odgovarajući deo koje ovo javno preduzeće ima u pogledu nabavke I održavanja uređaja za prečišćavanje kanalizacije pre izlivanja u reku. Da li JP Beogradski vodovod I kanalizacija ima bar jedan takav uređaj ili su nezainteresovani. Rekla bih da nije zainteresovana ni gradska vlast. Imaju važnija posla, na primer,da grade gondolu od Kalemegdana do Ušća iako su ih međunarodni stručnjaci upozorili na opasnost po tvrđavu.
Prema tome, ako hemijska sredstva koja koristim u domaćinstvu, preko kanalizacije, dospeju u reku, nije moja krivica I odgovornost.
Ne znam koje ja to proizvode koristim koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, kako piše u Uredbi. U Zakonu sam pronašla da su to veliki I mali kućni aparati, oprema informatičke tehnologije, sijalice, baterije, lekovi.. da li Vlada pretpostavlja da ću rashodovani šporet ili mikser baciti u reku pa me unapred kažnjava ?
Ili, proteklih godina sam više puta čula preporuku vlasti da neutrošene lekove čiji je rok upotrebe prošao, ne bacamo u ulični kontejner. Ne znam kako je u drugim gradovima,ali u Beogradu ne znam gde bih mogla da odnesem takvu kutiju ili bočicu leka a apoteke ne žele da ih primebar one koje sam pitala.

2.Obveznik naknade po Uredbi je obveznik poreza na imovinu, odnosno vlasnik objekta, praktično skoro svi građani . Izgleda da obveznici nisu samo ljudi koji žive na ulici I spavaju pod mostovima. Građani koji žive u zakupljenim stanovima ili kućama, mogu da očekuju da im vlasnik poveća u zakupninu.
Naknada iznosi 100 dinara mesečno ili 1.200 dinara godišnje I nadam se da će većina građana moći da plati taj iznos. Problem je što ne znamo šta I zašto plaćamo. Imam utisak da mene I sve građane Vlada optužuje da negativno utičemo na prirodnu sredinu kad , recimo, upalim sijalicu , šporet ili TA peć i zbog toga me kažnjava ovim parafiskalnim nametom.

3. Do februara meseca ove godine, građani Beograda su u okviru mesečnog računa Infostana za komunalne usluge imali I stavku-ekološka zaštita za koju sam plaćala 62,63 dinara. Pretpostavljam da su I drugi gradovi uvodili takvu obavezu.
Nisam pokušavala da saznam zašto je uvedena ova naknada, šta je namena tih sredstava niti da li grad ima zakonski osnov za uvođenje ovakvog nameta. Iznos je bio mali a znala sam da kao građanka nemam nikakav uticaj.
Iznos naknade koji sada uvodi Vlada nije mnogo veći ali mi jako smeta što po propisu Vlade, ja kao I svi ostali građani u ovoj državi, imamo negativan uticaj na prirodnu sredinu, ugrožavamo je a ja iz Uredbe ne vidim kako to činim.

Pravna lica I preduzetnici
1. Obveznici ove naknade su subjekti po klasifikaciji utvrđenoj zakonom o računovodstvu a to znači :velika, srednja, mala I mikromala društva I preduzetnici.

2. Negativni uticaj na životnu sredinu se definiše kao veliki, srednji I mali. U pogledu delatnosti koje imaju negativni uticaj, korišćena je klasifikacija delatnosti po zakonu o klasifikaciji delatnosti.
Neke delatnosti kao takve su razvrstane u jednu od pomenute 3 grupe a druge, u dve ili tri grupe, zavisno od obima delatnosti. Tako, gajenje krava muzara spada u jednu grupu ali gajenje svinja, ima veliki negativni uticaj ako na farmi ima uredbom propisan najmanji broj mesta za svinje, odnosno spada u srednji negativni uticaj ako ima manje od toga.
Nisam baš zaludna da uporedim spisak delatnosti po zakonu o klasifikaciji delatnosti I spisak delatnosti po Uredbi da bih ustanovila da li su I koje delatnosti izostavljene..
Ali, kao kod fizičkih lica I ovde se pitam zašto obavljanje neke delatnosti izaziva veliki ili srednji negativni uticaj. Recimo,u Uredbi je predviđeno da veliki negativni uticaj na životnu sredinu ima prerada I konzerviranje svih vrsta mesa I proizvoda od mesa u klanicama kapaciteta većih od 50 t na dan . Da li je dozvoljeno da se krv životinja koje se tu obrađuju, spira u okolno zemljište pa ako se dnevno obrađuje, više od 50 t mesa, vrši se negativan uticaj na prirodnu sredinu ?
Slično važi I za preradu I konzerviranje voća I povrća sa kapacitetom većim od 300 t na dan. Da li se koštice I ljuske voća I povrća bacaju na okolno zemljište I tako zagađuje ?
Ili, zašto gajenje krava muzara ima negativni uticaj na prirodnu sredinu ? Čini mi se da se stajsko đubrivo (izmet krava I volova ) pusti da fermentiše I potom kao korisno đubrivo koristi za đubrenje poljoprivrednih useva I nije štetno.
Pitam se kako svojom delatnošću imaju negativan uticaj na životnu sredinu zdravstvene I socijalne ustanove, banke, agencije za knjigovodstvene usluge, itd, itd.

3.Visina naknade zavisi od dva elementa:od grupe u kojoj je konkretni subjekt razvrstan po zakonu o računovodstvu I drugo , od toga koliki negativni uticaj njegova delatnost ima na životnu sredinu.
Tako:
-mikropravna lica I preduzetnici plaćaće godišnje od 5.000 do 20.000 dinara, zavisno od nivoa negativnog uticaja,
-mala pravna lica plaćaće od 50.000 do 200.000 dinara,
-srednja pravna lica plaćaće od 125.000 do 500.000 dinara i
-velika pravna lica plaćaće od 500.000 do 2 .000.000 dinara godišnje.
Smatram da je ovo veliki udarac na finasije pravnih lica, ne samo velikih.
Zamišljam, recimo, vlasnika male prodavnice cveća, registrovanog kao preduzetnik koji će državi po ovom osnovu plaćati 5.000 dinara godišnje i zbog čega? Kako on ima negativni uticaj na prirodnu sredinu ?

Pravna pitanja

1. U nazivu Zakona piše da se radi o naknadama za korišćenje javnih dobara.
U čl.2 Zakona definisani su pojmovi upotrebljeni u nazivu zakona:
–javno dobro: prirodno bogatstvo , odnosno dobro od opšteg interesa I dobro u opštoj upotrebi,
-korišćenje javnog dobra podrazumeva neposredno korišćenje javnog dobra na osnovu zakona ili ugovora,
-osnovica za utvrđivanje naknade za korišćenje javnog dobra je jedinica mere, vrednost dobra koje se koristi ili prihod koji se ostvaruje.
Na prvi pogled sve je jasno ali nije. Problem je u glagolu koristiti I korišćenje koji u svakodnevnom govoru ima jedno značenje a ovde mnogo šire.
Primera radi, koristim električnu energiju koja je kao proizvod rezultat delatnosti EPS-a pa se pitam koje ja to javno dobro koristim I istovremeno narušavam prirodnu sredinu. Drugi osnov-prihod koji se ostvaruje je razumljiv. Recimo, ko vadi pesak iz reka, prodaje ga i stiče prihod.

2. Ranije su naknade bile uređene zakonima kojima se uređuju odnosi u pojedinim oblastima I delatnostima (na primer, rudarstvo, vode, putevi I dr). Sada su te odredbe brisane I sve je koncentrisano u ovom Zakonu.
Na prvi pogled to je dobro jer obveznici na jednom mestu vide koje sve obaveze imaju. Ali, zakon je tako napisan da može samo da sludi obveznike .
Predviđeno je 15 vrsta naknada za korišćenje javnih dobara a skoro svaka od njih, ima više vrsta naknada. Tako, na primer, naknada za korišćenje životne sredine sastoji se od 8 vrsta naknada. Kod nekih od njih iz samog naziva je jasan sadržaj (korišćenje ribarskog područja, na primer) ali kod nekih drugih, mora se pažljivo proučiti sadržaj, da bi se uočile razlike, na primer, predviđene su kao posebne, naknada za zagađivanje životne sredine I naknada za zaštitu I unapređivanje životne sredine. Problem je što se ova druga naknada odnosi na aktivnosti kojima se vrši negativan uticaj na prirodnu sredinu pa se pitam kakva je razlika između zagađivanja I negativnog uticaja.
Ovo nije pitanje za dokone, već smatram da sva pravna lica I građani moraju da znaju precizno kakve su im obaveze a to se, nažalost, iz ovako sročenog zakona ne vidi. Ako propis ne razumeju, mogu biti kažnjeni zbog neizvršavanja zakonskih obaveza.

3. Zakon predviđa 15 vrsta naknada.
Iz samog naziva 13 naknada jasno je o čemu je reč, na primer, geološka istraživanja, korišćenje resursa I rezervi mineralnih sirovina, korišćenje javnih puteva I dr.
Iz naziva naknade za elektronske komunikacije ne može se shvatiti o čemu je reč ali iz drugih odredaba zakona, vidim da je to naknada za korišćenje radio frekvencija.
Naknada za zaštitu životne sredine ne sadrži u svom nazivu pojam korišćenje a to korišćenje je upravo predmet uređivanja
u Uredbi sa rogobatnim nazivom.

4. Za 14 vrsta naknada, Zakon detaljno uređuje sve- vrsta delatnosti , obveznik, osnovica za plaćanje naknade I visina naknade. Izuzetak su neke delatnosti lokalnog značja, gde se uređivanje određenih pitanja prepušta lokalnoj samoupravi (na primer, naknada za isticanje firme na javnoj površini).

Izuzetak je naknada za zaštitu životne sredine. U ovom pogledu, u čl.134 Zakona ovlašćena je Vlada da utvrdi bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema količini zagađenja , odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti , kao I iznose naknada za aktivnosti u okviru iznosa propisanih u prilogu 6, tabela 2 koji čine sastavni deo zakona.
Meni je bilo potrebno 2 x da pažljivo čitam tekst ove odredbe zakona da bih shvatila sadržaj I okvir ovlašćenja Vlade I potom to uporedila sa tekstom Uredbe.
Ako sam sve to dobro razumela, Uredbom nisu realizovana ovlašćenja iz čl. 134 Zakona I u jednom delu, ta ovlašćenja su prekoračena.
Pre svega, nisu određeni pomenuti kriteriji već su navedene samo pretpostavke da u određenoj situaciji nastaje veliki , srednji ili mali negativni uticaj (na primer, krave muzare, prerada voća I povrća iznad navedene količine na dan) ili se samo navode delatnosti po spisku iz zakona o klasifikaciji delatnosti.
Pri tom, imam u vidu I odredbu čl.135 stav 1 zakona koja glasi:
“Osnovica naknade za zaštitu I unapređenje životne sredine za obavljanje aktivnosti je količina zagađenja, odnosno stepen negativnog uticaja na životn sredinu koja nastaje obavljanjem aktivnosti “ Prema tome, stepen zagađenja se mora meriti a ne pretpostaviti.
Vlada je uredbom prekoračila svoja ovlašćenja. Jer, u Uredbi se pretpostavlja da svaki obveznik poreza na imovinu ima bar nešto od nabrojanog-električnu energiju, šporet, sijalice, baterije..i praktično, smatra se da to pretpostavljeno posedovanje izaziva, ali opet pretpostavljeno zagađenje životne sredine.
Zakon jasno ukazuje da se misli na zagađenje koje je posledica aktivnosti a aktivnost se ostvaruje činjenjem ili nečinjenjem a ne posedovanjem ili pretpostavljenim posedovanjem.
Kad bismo imali ustavni sud u praksi a ne samo u tekstu ustava, možda bi se pozabavio ovim problemima.

5.Kad se pogledaju opsežni prilozi uz Zakon, vidi se da se uz svaku delatnost koja se “oporezuje “, daje podatak o količini I o visini naknade u dinarima a ti iznosi su veoma različiti.
Jedino je kod naknade za zaštitu životne sredine ovlašćena Vlada da odredi visinu naknade s tim da najviši iznos naknade iznosi 0,4 % prihoda iz redovnog poslovanja obveznika ostvarenog u prethodnoj godini .
Nejasno je kako je Vlada utvrdila da je tih 0,4 % kod velikih pravnih lica, čak 2 miliona dinara što je predviđeno za veliki negativni uticaj na životnu sredinu. Dakle, ne utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju koliki je stvarni prihod obveznika I koliki je njegov negativni uticaj, već se unapred određuje samo visina naknade. Isto pitanje se odnosi na sva pravna lica I preduzetnike.

Sva fizička lica, obveznici poreza na imovinu plaćaće na ime naknade za zaštitu životne sredine isti iznos-1.200 dinara godišnje, bez obzira da Ii i u kojoj meri zagađuju životnu sredinu.
Ako se polazi od pretpostavke da fizička lica kao takva imaju negativan uticaj na životnu sredinu, jer neko se kupa, drugi često pali sijalice, treći često termički obrađuje hranu itd, nije li logična pretpostavka da višečlano domaćinstvo više zagađuje prirodnu sredinu nego jednočlano I da zbog toga, višečlana domaćinstva treba da plaćaju veći iznos naknade. Naravno, ne zalažem se za to već samo ukazujem na nelogičnosti propisa.

Zaključak
Alavost ove vlasti je bez granica, možda u nekoj dalekoj galaksiji u svemiru. Potrebno joj je sve više novca da bi se održala na vlasti I njeni članovi živeli udobno.
Čovek iz privredne komore reče u nekim novinama da vlast računa na preko 5 milijardi dinara godišnje po osnovu ove naknade.
Vlast ne sme da ide na povećanje poreza jer bi to izazvalo buru u javnosti .Zbog toga se dovija kako ume I zna. Jedno od takvih rešenja su ove naknade.

Ali, isisavaju mi novac na razne načine. Tako, u računu za utrošenu električnu energiju, plaćam EPS-njegovo ali I državi porez na PDV od 20 % I akcizu i “poklanjam” investitorima vetroparkova a čujem ubuduće I minihidroelektrana, neke pare.
Ili, JP Beogradski vodovod i kanalizacija, zvanično ne povećava cenu isporučene vode ali mi dodaje neki račun za njihov rad na održavanju njihovih objekata. Očekujem da mi, na primer, JP Gradska čistoća zatraži da plaćam zamenu guma na njihovim vozilima koja svakodnevno odnose smeće.
Očekujem I nove namete. Recimo, iz pomenutog Zakona videli smo šta je sve javno dobro a to znači, po njima državno. Tako mogu odlučiti I da je vazduh koji udišem, javno dobro I da moram državi da platim naknadu.
Ponekad imam osećaj da mi se za leđa i vrat lepe neke nevidljive pijavice a to je ova aktuelna vlast.

Čujem sinoć u TV vestima predsednicu Vlade koja kaže da će u ponedeljak bit ukinuta obaveza građana da plaćaju naknadu za zaštitu prirode. Ovo je verovatno prvi slučaj da je ona uopšte reagovala na primedbe javnosti a verujem da su bili burni.
Pitam se da li nas milki pred izbore ili je uvidela, odnosno rekao joj neko kome veruje, da je ovo besmisleni namet građanima. Harač.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KORIST I ŠTETA OD MALIH HIDROELEKTRANA

Nema idealnog rešenja. Svako rešenje ima prednosti I slabosti, zavisi šta preteže.
To važi i za izgradnju malih hidroelektrana na planinskim potocima. U pripremi za ovaj tekst pročitala sam dosta tekstova na internetu I u video prilozima na yotube slušala izjave nekih osoba.
Nesumljivo je da je šteta velika ali mi je ostalo nejasno da li je i korist velika i da li bi šteta bila manja, kada bi se radovi izvodili drugačije nego što se to sada čini. Evo u čemu je moja dilema:

1.Predstavnici privatnih investitora ovakvih objekata kažu:
– ta proizvodnja ne zagađuje prirodnu sredinu kao što to čine termoelektrane;
– mora se imati u vidu da i velike hidroelektrane izazivaju veliku štetu , kao na primer, da porast podzemnih voda dovodi do plavljenja zemljišta u priobalju koje postaje neupotrebljivo za poljoprivrednu proizvodnju ; drugi ne spore ovu štetu ali kažu da kako velika hidroelektrana snabdeva strujom milion ili više hiljada ljudi , onda se šteta može prihvatiti dok postojeće male hidroelektrane proizvode samo 0,76 % od ukupno proizvedene električne energije na nacionalnom nivou a prave veliku štetu;
-vetroparkovi su korisni ali rade samo u područjima gde ima jakog vetra I kad ga ima;
-oni su kao i ostali građani velike patriote jer pomažu da država ispuni svoje obaveze po međunarodnom sporazumu o proizvodnji određenog % energije iz obnovljivih izvora .
Imam utisak da privatni investitori malih hidroelektrana smatraju da država treba da ih mazi I pazi, jer, eto , oni pomažu da ona izvrši svoje obaveze.
Ne verujem da u biznisu ima patriotizma. Ako sam dobro razumela, ovo je isplativ biznis, jer se uloženo vraća u proseku za 7 godina, država garantuje otkup tako dobijene struje po višoj ceni određeni broj godina. I ovde kao kod vetroparkova, potrošači električne energije preko EPS-a bez svoje volje, daju poklon privatnim investitorima mini elektrana.
Pozivaju se na Švajcarsku I Austriju u kojima je izgrađen veliki broj malih hidroelektrana. Ali, nisu naveli da Ii u tim zemljama, ovi objekti izazivaju uništavanje biljnog I životinjskog sveta.

2. Na netu sam našla više članaka i studija koje izražavaju kritični stav prema malim hidroelektranama i njihovim investitorima.
Odabrala sam :
-https://bankwatch.org/wp-content/uploads/2019/09/who-pays-who-profits-RS.pdf
Studija je objavljena septembra meseca ove godine I pored informacije o stavovima EU o ovoj problematici, analizira stanje I probleme u ovoj oblasti pojedinačno u zemljama zapadnog Balkana.
-http://www.kosmodrom.rs/mini-hidroelektrane/
Autor detaljno objašnjava kako male hidroelektrane uništavaju prirodnu okolinu jezikom koji može razumeti laik.
-://prviprvinaskali.com/clanci/dren/ekologija/ratko-ristic-i-saradnici-male-he-derivacionog-tipa-beznacajna-energetska-korist-i-nemerljiva-ekoloska-steta.html
Ovu studiju su napisali dekan I nekoliko profesora sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Vredi je pročitati a suština zaključka sadržana je u naslovu studije-od hidroelektrana na planinskim potocima (derivacioni tip)., beznačajna energetska korist I nemerljiva ekološka šteta.

3.Kakav je stav Vlade o ovoj značajnoj i složenoj problematici ?
Pre nekoliko meseci kada su predmet velikog medijskog interesovanja bili događaji na Staroj planini (protesti meštana , njihova dežurstva, sukobi sa obezbeđenjem privatnih investitora i dr), Trivan, ministar za ekologiju, javno je objavio da će ubrzo pripremiti izmene zakona kojim će se sprečiti dalje upropašćavanje prirodne sredine. Meseci prolaze i on ćuti, čak ga i javno prozivaju a on i dalje ćuti.
Pitam se i ja, zašto ćuti ? Ako je naknadno ocenio da mu treba više vremena za pripremu izmena zakona, mogao je to javno da kaže. Ostaje samo pitanje da li mu je neko rekao da ćuti ? Neko ko može da ga lako izbaci iz Vlade ?

Svakako, posebno je interesantna Ana Brnabić, predsednica Vlade.
Neko će možda reći da ona u obavljanju svoje funkcije, ima jako mnogo I teških obaveza pa ne može da zapazi sve što se u stvarnosti dešava.
Naravno, ona nema vremena da čita sve dnevne novine ili da svakodnevno po više sati prati TV programe. Ali, ona u svom kabinetu mora da ima zadužene činovnike koji je obaveštavaju o važnim dnevnim događajima.
Primetila sam da može hitro reagovati na neke dnevne događaje. Upečatljiv mi je primer kada je javno naredila ministru Popoviću da može govoriti samo u Vladi I o pitanjima iz svog delokruga a on je jasno rekao da kao otac i deda, kritikuje što se na podmukao način (ne sećam se da je baš tako rekao ) deci u vrtićima poturaju slikovnice u kojima se tvrdi da su dve mame ili dvojica tata= mama I tata. U poslednje vreme često reaguje na prethodnog dana izrečene kritike opozicije a reaguje u odbrani lika i dela svog mentora i tvorca na funkciji.
Nedavno je poslanik Vukadinović na zasedanju Skupštine postavio nekoliko poslaničkih pitanja a jedno se odnosilo I na minihidroelektrane. Odgovara je Ana Brnabić.Gledala sam je i pomišljala da li ona stvarno veruje u ono što govori ili je promašila profesiju- možda je mogla biti dobra glumica. Nekoliko puta je pogledala u laptop i pročitala statističke podatke o tome koliko je ovakvih hidroelektrana izgrađeno u pojedinim zemljama I uradila je ono što mnogi ljudi rade kad ne znaju odgovor ili neće da konkretno odgovore a to je da je odgovarala pitanjem-da li poslanik Vukadinović misli da treba zabraniti izgradnju ovih objekata samo na zaštićenim područjima ili na svim planinama.
Video snimak ovog dijaloga našla sam na Yotube I ne zaslužuje da sada tražim link.
Svež komentar objavljen je u listu Danas od 29.11.0.g.
https://www.danas.rs/drustvo/svetska-organizacija-za-prirodu-brnabic-je-neinformisana/
Ova organizacija smatra da je stav Ane Brnabić pogrešan, izlažu svoje viđenje ovih problema u Srbiji I predlažu vladi da se formira radna grupa od predstavnika svih zainteresovanih koja bi ponudila rešenje uočenih problema.
Ukratko, u dilemi sam da li je Vlada Srbije neinformisana o štetnim posledicama koje nastaju ili će nastati na terenu ili izgradnju ovih objekata gura po svaku cenu zarad ostvarivanja interesa pojedinaca, da ne nagađam kojih .

4. Kritičari navode da ove minihidroelektrane uništavaju retke biljne vrste i da stradaju pastrmke potočare. Šteta jeste ali je i činjenica da su tokom istorije, na planeti nestale mnoge biljne pa I životinjske vrste, naravno iz različitih razloga.
Šteta je uništavati pastrmku potočaru ali ako je korist od minihidroelektrana znatna, pa možemo jesti druge vrste riba, zar ne.
Ono što mene najviše pogađa jeste ravnodušnost Vlade za sudbinu ljudi koji žive u blizini ugroženih potoka. Preciznije, ugrožen je njihov opstanak kao I stoke koju gajea bave se stočarstvom. U TV emisijima koje sam gledala, saznala sam da ljudi koji žive u blizini tih potoka nemaju drugi izvor pitke vode za sebe I stoku koju gaje. Nemaju gde da se presele sem da se možda priključe onim jadnicima iz Avganistana, Sirije… koji pokušavaju da se domognu zapadne Evrope.
Ako je dobrobit od izgradnje minihidroelektrana veća od štete, vlada je dužna da te porodice o trošku budžeta raseli na područja gde će moći da nastave normalan život I da ih materijalno obešteti. Slično je rađeno prilikom izgradnje Hidroelektrane Đerdap.
Samo u blizini jednog potoka na Staroj planini životno je ugroženo oko 50 porodica. Život samo jednog čoveka je vredniji od naših obaveza prema EU ako su u pitanju samo te obaveze.

5. Šta uraditi ?
-U studiji Šumarskog fakulteta navode se zemlje u kojima su minihidroelektrane ugašene I njihov broj. Bilo bi korisno saznati koji su uzroci takvih mera kako bi i mi izbegli eventualne probleme.

– Ana Brnabić se poziva na zemlje koje su izgradile veliki broj ovakvih objekata a privatni investitori posebno navode Austriju I Švajcarsku. Tako plasirane informacije ne znače ništa.
Poznato je da su Austrija I Švajcarska zemlje u kojima je visoko razvijena ekološka svest. Zašto Ana Brnabić ne pošalje predstavnike republičkih organa koji daju razne dozvole I saglasnosti u pomenute dve zemlje I da se na osnovu razgovora sa predstavnicima njihovih nadležnih organa obaveste o uslovima za izgradnju ovih objekata I eventualnim problemima I štetnim posledicama po prirodnu okolinu. Ako ima štetnih posledica po okolinu neka to snime I putem Tv emisija pokažu našoj javnosti.

-Koristan je predlog Svetske organizacije za prirodu da se formira radna grupa od predstavnika svih zainteresovanih sa zadatkom da predloži rešenje za uočene probleme.
Već izvesno vreme je vidljivo da Ana Brnabić smatra da su ona a pogotovu njen mentor, sveznalice.
Po mom uverenju samo pametan čovek I koji nije narcis, svestan je da je njegovo znanje ograničeno I spreman je da se konsultuje I usaglašava mišljenja.

– Ne razumem kako se uopšte može postaviti pitanje da li zabraniti izgradnju samo na zaštićenim područjima ili svugde. Pravo je pitanje zašto je uopšte bila dozvoljena gradnja na zaštićenim područjima. U čemu je smisao te zaštite, da li da se zabrani ulazak automobila I izgradnja vikendica?
Po mom shvatanju, na zaštićenim područjima, treba zabraniti izgradnju minihidroelektrana I drugih objekata bez obzira da li prave manju ili veću štetu. U suprotnom, ta posebna zaštita gubi smisao.
Potrebno je analizirati svaku izgrađenu minihidroelektranu na zaštićenim područjima I oceniti da li se nekim dodatnim merama (riblje staze, na primer ) I obezbeđenjem pitke vode loklnom stanovništvu I stoci, može sprečiti dalje ugrožavanje prirode ili ih treba zatvoriti.

– Pažljivo preispitati važeće propise o uslovima gradnje I načinu ekspolatacije minihidroelektrana na ostalim područjima. Verujem da dosadašnja negativna iskustva mogu pomoći u tom sagledavanju.
Primera radi, vidim da su predstavnici investitora spremni da prave tzv, riblje staze tj, da obezbede da se ne zahvata sva voda iz potoka I ako je to korisno, možda treba propisati kao uslov.
-Potrebno je prestati sa izdavanjem novih dozvola I zabraniti početak gradnje na osnovu izdatih dok se uočeni problemi ne reše. Čini mi se da je izdato nekoliko stotina dozvola na osnovu kojih bi trebalo početi gradnju.

-Potrebno je nastaviti sa korišćenjem različitih obnovljivih izvora energije., naravno ako su isplativi i ne nanose nesrazmernu štetu.

-Ako Vlada I pored više upozorenja, ubrzo ne preduzme ništa I nastavi se sa dosadašnjom praksom , šta drugo pomisliti nego da Vlada svesno pomaže da se uništava prirodna sredina u planinskom području I dovodi u pitanje opstanak lokalnog stanovništva. Cilj takve politike je ostvarivanje pojedinačnog materijalnog interesa na štetu opšteg interesa.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KO FINANSIRA VETROPARKOVE ?

Kad pravno ili fizičko lice započinje neki biznis, pored ostalog, mora da obezbedi I početni kapital. Ako nema dovoljno svog novca, uzima bankarski kredit.To je osnovna šema.

1. U našoj zemlji, ako ispunjava zakonske uslove, osnivač može dobiti I subvenciju države koja zavisno od broja radnika koje će zaposliti, iznosi 5.000 eura a neki kažu da se kreće I do 10.000 eura. Mogući su I neki drugi benefiti, kao, na primer, dobijanje zemljišta za izgradnju objekata besplatno ili po nižoj ceni zakupa, oslobađanje od plaćanje poreza na dobit za određeni broj godina I td. Te benefite, kod nas uglavnom dobijaju strani investitori jer , kažu da domaći ne ispunjavaju propisane uslove.
Ti uslovi važe I za investitore koji grade vetroparkove ali za njih važe I neka dodatna pravila.

2. Naime, poznato je da su rezerve uglja kojim se proizvodi energija, pri kraju , ne samo kod nas. Termoelektrane su poznate I kao veliki zagađivači prirodne sredine. To je bio opravdan razlog da EU još pre više godina uvede obavezu svih država da u roku od nekoliko godina obezbede određeni % proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije.

3. U pojedinim zemljama koriste se različiti izvori za dobijanje toplotne energije :solarna energija, bio masa, toplotne pumpe koje crpe energiju iz zemlje ili vazduha. Povećanjem korišćenja ovih izvora , smanjuje se I potrošnja električne energije za zagrevanje vode (prostorije, bojleri).
Uz pomoć vetroparkova, dobija se električna energija, nazvana “zelena “ energija.
Pomenuti izvori za dobijanje toplotne energije, grade se odnosno postavljaju u pojedinačnim objektima .
“Zelenom “ energijom može se snabdevati manji grad ili deo većeg grada I u tome je njegova prednost. Verovatno su I troškovi izgradnje a možda I održavanja, veći .
U tome vidim opravdanje da država daje I posebne subvencije investitorima vetroparkova, naravno iz svojih budžetskih prihoda.

4. Međutim, nije tako. Iznenadila me vest da svi mi potrošači električne energije koju dobijamo preko EPS-a, praktično finansiramo ili bolje rečeno, poklanjamo investitorima vetroparkova veliku sumu novca a da nas niko za to ne pita niti nam je poznat pravni osnov takvog, možda je adekvatno reći harača.
Naime, list “Politika “ u broju od 22 novembra ove godine na strani 10 piše da je EPS po odluci vlasti dužan da investitorima vetroparkova u ovoj godini isplati 9,54 miliona evra i ta obaveza će naredne godine iznositi dvostruko više. Kad saberem sve što sam pročitala, proizilazi da je povećanje cene električne energije od 3, 9 % koje nam sleduje od 1.12. o.g. naredne godine biti dvostruko veće jer ima istu namenu-davanje poklona investitorima vetroparkova.
Prema istom članku, garantovana otkupna cena jednog megavata zelene energije od 92 evra tokom 12 godina, dvostruko je viša od cene po kojoj EPS nabavlja električnu energiju.
Niko nije objasnio pomenute odnose a možda I ne može jer se možda ipak sprema privatizacija EPS-a , naravno po nižoj ceni I zbog toga ga treba oslabiti ili se u te kalkulacije, neko udenuo sa svojim reketom.

Imamo ustavni sud na papiru. Doduše, postoje I ljudi koji su imenovani za sudije I primaju platu ali mi faktički nemamo ustavni sud. Jer, kad bi on dejstvovao u skladu sa svojom ustavnom ulogom, možda bi ocenio da nije u skladu sa ustavom., da potrošači koji koriste samo struju koju im isporučuje EPS, moraju da daju poklon proizvođačima “zelene “ energije. Ne očekujem da će se to desiti jer se već pokazalo da je ovaj sud kao I mnoge druge institucije u poziciji odbrane postojećeg režima.

5. Ne 20 već valjda 50 godina slušam papagajsko ponavljanje da je naša cena električne energije najniža u Evropi.
Osoba iz vrha vlasti I danas kaže da je cena znatno niža nego u Nemačkoj. Neke novine su nedavno objavile statističke podatke koji pokazuju da cena kod nas nije najniža u regionu.
Što se tiče Nemačke, nedavno su jedne naše novine preuzele članak poznatih nemačkih novina u kojima je data detaljna analiza zarada I poreskih opterećenja zarada u Nemačkoj. Prema tom članku, dažbine koje se plaćaju iz zarade su znatno niže nego kod nas. Drugo, prosečna neto zarada po zaposlenom je oko 2.200 eura. Kod nas je valjda oko 500 eura. Kad su u Nemačkoj zarade tako visoke, logično je I da su troškovi koji se plaćaju iz zarada, znatno veći pa tako I električne energije. Pored toga, mnogi gradovi I naselja se snabdevaju gasom za skoro sve potrebe za energijom .

6. EPS je oduvek bio mezimče države a bio je monopolista.
NIN u broju od 28.11.o.g. na str.44 pod naslov om-Račun za utrošena vremena, analizira ekonomsku situaciju EPSa. Pored ostalog, poziva se na upozorenje Fiskalnog saveta Srbije da EPS mora u narednih 7 godina da investira 5,6 milijardi evra i da u suprotnom, preti da postane ozbiljan problem za javne finansije Srbije.
Navodim samo jedan ne najvažniji ali svima razumljiv podatak. U pomenutoj analizi se navodi da je prošle godine zarada iznosila u proseku gotovo 90.ooo dinara I viškom od barem 10 odsto zaposlenih , uz nedostatak inženjerskog kadra , EPS ostvaruje znatno manji profit od uporedivih preduzeća u inostranstvu. Poznanica mog sina sa srednjom školom, šalterska službenica ili šefica šalterskih službenika , ima zaradu od 70.000 dinara.
Ne razumem. Vlast je mogla potezom pera da zamrzne zarade lekara, prosvetnih radnika , socijalnih radnika I drugih u javnom sektoru ,.pa im onda ove godine, daje povećanje na kašikicu . Istovremeno, u EPs-u kao da vlada nekakvo samoupravljanje. I ono je javno preduzeće I vlast ima više načina na koji može uticati na investicionu politiku, poslovanje, organizaciju, zarade zaposlenih a izgleda da je za to baš briga.

7. Ne znam šta reći na sve ovo, sem možda-oprosti im bože, ne znaju šta rade.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

DILETANSKA ŠPIJUNSKA PREDSTAVA

U mlađim danima volela sam da gledam filmove I Tv serije sa špijunskom tematikom. Volela sam da čitam I romane Roberta Ladlama koji je naizgled nemoguć događaj, opisivao kao realno moguć pa čak I ostvaren. Naravno, čitala sam I priče Agate Kristi nenadmašne u žanru kojim se bavila. Ona je umela da čitaoca navede da pomisli da je krivac jedna osoba pa ga uputi na drugu osobu I na kraju, ispadne da je krivac neko ko uopšte nije bio sumnjiv .Bilo je zabavno I zanimljivo, dobrih I manje dobrih priča.
Ali, ono što je pre nedelju dana servirano našoj javnosti, nikada nisam čula. Mediji su to nazvali ruska špijunska afera. Više sam sklona da taj događaj nazovem: diletanska špijunska predstava. Bilo je tu trapavosti, nelogičnosti i kontradiktornosti. Na kraju predstave znali smo skoro sve isto kao na početku s tim što nam je u međuvremenu kap po kap dozirano nekoliko detaljčića. Scenarista I režiser nisu dorasli svom zadatku. Kažem ovo jer sam stekla utisak da je sve izrežirano a ne da je bila stvarno špijunska afera koju su otkrile nadležne službe.

U prilog izloženom mišljenju, navodim:
1.Polovinom ovog meseca na youtube je objavljen jedan video snimak snimljen 24.12.2018 godine. Vlast zna gde je snimljeno (Zemunski kej ) I datum snimanja. Ono što javnost ne zna je:
Prvo, onaj koji je snimio, zašto je čekao skoro godinu dana da snimak objavi.
Drugo, ko je objavio snimak. Vlast je odgovorila da policija ili BIA, ne sećam se, traga za tim licem. Ovo je odgovor za one koji ne umeju da koriste internet a nismo svi takvi u ovoj zemlji. Ukratko, svaki korisnik interneta ,može ući na mrežu zvanu youtube I pregledati objavljene snimke I slušati muziku. Ako želi da objavi svoj snimak, mora tu da registruje svoj kanal a to može ako je registrovani korisnik interneta .Neko može postati registrovani korisnik interneta ako sa nekim od više internet provajdera u zemlji zaključi pismeni ugovor I plaća mesečnu pretplatu I od njih dobija svoju adresu kod njih. Naravno, provajder dobija kućnu adresu svog korisnika na koju mu šalje mesečni račun. Na odgovarajućoj stranici korisnikovog kanala na yotube, nalazi se I njegovo pravo ime I prezime (kanal se može registrovati I pod šifrom) I naziv njegove pošte kod provajdera. Smatram da na ovaj način, policija ili BIA može lako I brzo da sazna ime I prezime korisnika kanala na Youtube I njegovu kućnu adresu. Ne verujem da bi neki provajder tražio sudski nalog pa I kad bi tražio I to se može brzo dobiti.

2.Vlast je objavila neke osnovne podatke o navodnom ruskom špijunu : potpukovnik, period u kojem je radio u ruskoj ambasadi I na kojoj poziciji , čak I neke njegove fotografije.
Objavljeni su I inicijali našeg potpukovnika u penziji koji je navodno odavao podatke I rečeno je da je on to radio više puta. Ne razumem zašto je radnik Krušika koji je objavio određene podatke o radu svog preduzeća , nalogom javnog tužioca odmah stavljen u kućni pritvor na neodređeno vreme I od predstavnika partije na vlasti, proglašavan izdajnikom, plaćenikom, stranim špijunom a da za takve ocene nisu ponudili ni jedan dokaz. Istovremeno, ništa nije rečeno, kakva je sudbina našeg potpukovnika u penziji koji je prema snimku, dao neku kesu ruskom špijunu i vlast kaže da znaju šta je u kesi.
Uzgred, verujem da se primenom savremenih tehnologija, mogu učiniti ranije nezamislive stvari ali nisam čula da naša policija ima neki uređaj tipa rentgena koji na ulici snima sadržaj kese.
Rečeno nam je da su predstavnici BIE iz blizine posmatrali primopredaju kese I gledali prebrojavanje novca. Bez odgovora je pitanje zašto učesnici krivičnog dela nisu uhapšeni.
Zašto ne bih mogla da pomislim da je naš čovek doneo Rusu nešto unapred dogovoreno a za privatne potrebe Rusa. Recimo, Rus je oženjen muškarac a neki paparaco ga je snimio u nezgodnoj “akciji” i sada Rus plaća fotografije I negativ.
Ili, zašto ne bih mogla da pomislim da su I tzv.Rus I tzv, naš potpukovnik u penziji samo statisti u ovoj predstavi pa je logično I da režiser zna sadržaj kese .

3. Saopšteno nam je kao velika vest da u našoj zemlji vršljaju agenti velikih sila čak I više suseda.
Doduše, rečeno je da tako rade mnoge zemlje po svetu, pa zašto smo mi posebni ?
Uzgred, čitala sam knjige koje pokazuju da je naša zemlja bila predmet interesovanja još sredinom xix veka kada se borila za svoju nezavisnost I međunarodno priznanje, zatim, pred drugi svetski rat a verujem da je I u vreme Tita bilo slično.

4. Nisam čula glas Ane Brborić, predsednice Vlade ali nekoliko ljudi koji su komentarisali ovu predstavu , rekli su da je ona već na početku rekla da je predsednik Vučić dao nalog BIA-I da hitno istraže sporni snimak I ako se utvrdi da je autentičan, bićemo u velikom problemu. U jednoj rečenici, dve krupne stvari:
Prvo,po ustavu I zakonu , predsednik Republike nije ovlašćen da daje takve naloge. Naravno, koga briga za ustav I zakon a to faktički priznaje I predsednica Vlade.
Drugo, na kakav je problem mislila ? Da li ćemo prekinuti diplomatske odnose sa Ruskom federacijom ili ćemo im uvesti sankcije ili ćemo uraditi nešto treće I šta ? Da li je samo htela da zastraši naše građane da treba da budu ćutljivi I mirni jer će im se desiti..pa ne znam šta.
Pored toga, u toku predstave nam je rečeno da je BIA utvrdila da je snimak autentičan. Po mom laičkom mišljenju, moguće su dve opcije: jedna je da je sama BIA uradila taj snimak ili da je njen čovek takođe čučao iza džbuna u blizini razmene kese I novca I snimio istu scenu.

5. Predsednik Vučić je dao dve grupe kontradiktornih izjava u pogledu naših odnosa sa Ruskom federacijom posle ove predstave, pardon afere.
Prvu grupu čine izjave u kojima on faktički optužuje ili prigovara Ruskoj federaciji. U tom smislu, karakteristična je njegova izjava da je ruskog ambasadora pitao samo:zašto ?
Tu spada I njegova poduža izjava šta smo mi sve učinili za rusku federaciju. Posebno izdvajam izjavu da mi eto nismo njima uveli sankcije. Da li su se posle ovakve izjave, Rusi uznemirili jer eto neće moći da u našu zemlju izvoze, pa ne znam šta sem uopštenih ranijih izjava zvaničnika da mi malo uvozimo iz Rusije. Takođe, koliko sam razumela mi smo veoma malo iskoristili velike mogućnosti da na to veliko tržište bez carine, izvozimo naše proizvode, naravno ne I Fijatove automobile koje smo uporno hteli da prikažemo kao naš proizvod.
Drugu grupu čine izjave kojima se on nada da ova afera neće poremeti naše dobre odnose odavno uspostavljene, itd, itd.
Izrazio je čak I uverenje da predsednik Putin nije upoznat sa radom njihovog špijuna u našoj zemlji. Verujem I ja da predsednik tako velike države sa mnoštvom različitih krupnih problema, nema vremena da se bakće sa , recimo, polaganjem kamena temeljca za izgradnju pogona za proizvodnju praška za pecivo, pokazivanjem dečjeg igrališta u bajkovitom stambenom naselju u izgradnji, itd, itd, kao što to neki drugi rade. Verujem da zna da se njihove ambasade širom sveta bave prikupljanjem obaveštajnih podataka ali ne verujem da lično određuje kojim metodama će se služiti u pojedinim zemljama.
Neko od naprednjaka je rekao da je neko pustio ovaj snimak da bi pokvario naše odnose sa Rusijom pred neposredni odlazak Vučića u Moskvu. Ovo mišljenje bi bilo prihvatljivo ako bismo pretpostavili da snimatelj spornog snimka ima osobine proročice Vange jer je u decembru 2018 godine znao da će Vučić ići u Moskvu početkom decebra ove godine.
Uostalom, da je taj Neko hteo da ovim snimkom remeti naše odnose, mogao je to da učini pred dolazak Medvedeva u Beograd, koji je ranije znatno najavljen a desio se pre nekoliko meseci.
I još nešto. Ako se opisana razmena novca I ne znam čega u kesi stvarno desila a mi stvarno ne želimo da kvarimo odnose sa Ruskom federacijom , mogli smo bez objavljivanja u medijima da tog Rusa proglasimo personom non grata I da ga pošaljemo u njegovu zemlju. Ako je on našu zemlju napustio juna meseca ove godine, po svojoj inicijativi ili smo mu mi naložili, zašto mi tom slučaju dajemo najveći značaj sada a znali smo za to još decembra prošle godine ?
Kažem najveći značaj, jer je sa puno dramatičnosti najavljena sednica saveta za nacionalnu bezbednost I uz odgovarajuće priče preko skoro svih TV stanica više puta dnevno prikazivana sala u kojoj je ta sednica održana uz “bogatu “ scenografiju-sala je bila puna oficira visokog ranga koji nisu članovi saveta. Više puta gledajući tako popunjenu salu, pomislila sam da li se spremaju da nam objave da smo u ratnom stanju ili nekom drugom obliku vanrednog stanja ili žele da nešto prikriju. Nisam se uznemirila ni uplašila, samo sam pažljivo gledala I razmišljala šta sa ovom predstavom hoće da nam poruči.

6. Zašto se ova špijunska predstava desila. Više ljudi koji su kritički komentarisali ovu predstavu, ponudili su jednu od dve opcije:
Prvo, kažu da je poznato da su većina članova SNS rusofili a zna se da su takvi I mnogi drugi građani. Ovom predstavom trebalo ih je zbuniti I roditi kod njih sumnju da Rusi nisu baš takvi naši prijatelji, kao što mnogi misle.
Rađanje ovakve sumnje ima, kažu ti komentatori, cilj da lakše prihvatimo ono što se Vučić sprema da učini a to je priznanje Kosova kao države. Zapažen je pojačan pritisak amera na Srbiju a ono što je vidljivo, slanje više njihovih predstavnika ovde koji će se baviti nama. Neki čak misle da AV želi da dobije u vremenu, tj, da na proleće održi izbore pa tek posle toga da se bavi priznanjem. Drugim rečima, ovakvim otvorenim napadom na Ruse, izdejstvovaće da mirno održi izbore.
Nisam ubeđena da je ta opcija u pitanju, no, sve je moguće.

Drugo, ovom predstavom želelo se da se pokrije već poznata afera Krušik pa I one koje možda predstoje.
Meni je ta opcija ubedljivija. Pre svega, u prvoj polovini protekle nedelje, u centru pažnje je bile špijunska afera I samo je neko uspeo da ponešto kaže o aferi Krušik. U drugoj polovini nedelje objavljen je stav nadležnog organa Beogradskog univerziteta o plagijatu Siniše Malog I partija na vlasti se naravno potrudila da Malog brani I da odluku organa Beogradskog univerziteta proglasi političkom I da je doneta pod političkim pritiskom.
Moguće je da će izbiti nova afera kojom će se politički vrh baviti a to je sinoć objavljeni dokumentarac na N1 o tome koje je studije uopšte završio Nebojša Stefanović , ministar policije.
To je drugi bliski saradnik Vučića koji je javno osporavan a naprednjaci smatraju da je svaki napad na bilo kog naprednjaka, napad na Vučića I naravno, uzvratiće žestokim napadom.

Karakterističan je sledeći događaj. U pratnji svite, novinara I Tv kamera, Vučić obilazi dečje igralište u parku bajkovitog naselja u izgradnji. Novinari prilaze I upitaju ponešto.Tako, novinar N 1, Sovilj, pita Vučića da li zna da je otac Nebojše Stefanovića bio u delegaciji privatnog preduzeća, u Krušiku I pokaže mu snimak pisma na svom telefonu. Vučić kao da želi da dobije u vremenu nekoliko puta ponavlja pročitaj mi to, ne vidim ..Neko je ranije objavio kopiju tog pisma u kome se vidi da privatna kompanija najavljuje dolazak svoje delegacije u Krušik I u tom spisku se nalazi I ime oca Nebojše Stefanovića , ministra policije.
Naredna dva tri dana izbegavala sam da uključujem TV aparat a kad sam to činila, držala sam prst na daljinskom kako bih kad se pojavi određena slika, brzo prešla na neki drugi kanal. Ipak, nisam toliko hitra I videla sam nekoliko naprednjaka koji su vikali da je to neviđeno da novinar unosi telefon u lice predsedniku države sa opširnom kritikom na račun novinara. Naprednjaci su želeli da nas ubede da na Tv ekranu ne vidimo ono što mislimo da vidimo već ono što nam oni kažu da vidimo.
Uglavnom, ovom ujdurnom oko telefona pri nosu, afera Krušik je potisnuta.

Kad sam slušala Obradovića, radnika Krušika u razgovoru sa Ćosićem urednikom N 1, pomislila sam u prvi mah, lopovluk na koji smo već navikli. Međutim, kada sam čula analize urednika nekoliko nezavisnih novina I nedeljnika, polako sam počela da nazirem da mi saznajemo tek za vrh brega. Jedan od novinara reče da je uvidom u javni registar APR ustanovio da se u poslednjih nekoliko godina, rapidno povećava prihod 4 privatne kompanije za izvoz oružja I istovremeno, rapidno pada prihod iskusne državne firme za iste poslove. Podaci koje su izneli, ukazuju da te privatne firme imaju vezu sa političkim vrhom-u jednom slučaju to je otac Nebojše Stefanovića a u drugom , kažu da je izvoznik Tešić poznati finansijer SNS. Počeli su da se pomaljaju I kraci ove velike rabote (izvoz oružja u Siriju, Ukrajinu I dr) I tada je počelo ovo veliko bacanje dimne zavese poput diletanske špijunske predstave I dr.
Ako bi javnost saznala sve aspekte ove afere I utvrdilo se da je tačno , naročito da postoji bliska povezanost sa političkim vrhom, temelji ovog sistema bili bi verovatno ozbiljno uzdrmani.
Ostaje mi sumnja ..idemo dalje.. .u novu predstavu.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar