ČERUPANJE POD ZAŠTITOM ZAKONA

Ako bi me neko pitao za značenje glagola čerupati, pomislila bih na domaćicu koja nakon šurenja pileta u vreloj vodi, polako i sistematski, pile čerupa sve dok ne iščupa poslednje perce.
Poznata je i stara izreka po kojoj je neko očerupan do gole kože. Zamišljam da neki čovek noću prolazi parkom ili mračnom ulicom, zaustavi ga naoružani tip i prisili ga da mu preda svu odeću, obuću i druge stvari kod sebe. Učinilac ovakvog dela podleže krivičnoj ogovornosti.
Međutim, u našoj zemlji postoje slučajevi i situacije kada građanin ili preduzeće mogu da budu očerupani i da sve bude po zakonu, što je omiljena rečenica birokrata. Ponekad je čerupanje vidljivo a u nekim slučajevima neprimetno. Navešću nekoliko primera.

1. Pre nekoliko godina, demokrate su bile na vlasti, veliki broj beograđana je dobio od Infostana, preduzeća za objedinjenu naplatu komunalnih usluga, obaveštenje da imaju određeni dug od pre više godina, , neko 5 a neko čak 10 godina. Građani su zamoljeni da dug plate u datom roku ,inače sledi sudski platni nalog.
Mnogi od prozvanih su se uznemirili jer kako da nakon toliko godina da dokažu da su uredno sve platili.
Gradska vlast je želela da se pokaže milostivom pa su preko medija zamolili građane da plate samo osnovni dug a vlast im oprašta kamatu, pa im čak nudi da dug plate u više rata.
Ovo je bila čista prevara, pljačka i čerupanje. Jer, po zakonu, naplata komunalnih usluga zastareva za godinu dana i ne može s tražiti navodni dug nakon 6 ili 1o godina.

Ja sam doživela dva čerupanja i dva u pokušaju. Naime, pre nekoliko godina dobijem račun Infostana po kome sam u prethodnom mesecu imala potrošnju vode koja odgovara mojoj višemesečnoj prosečnoj potrošnji. Pošaljem imejlom prigovor Infostanu, odgovore da nisu nadležni. Zatim , pošaljem prigovor Vodovodu, oni uopšte ne odgovore,.Kako da dokažem da nisam potrošila onoliko koliko su mi zalepili ?
Opet su me očerupali. Naime, prema njihovom izveštaju, potrošnja hladne vode u julu mesecu o.g. je bila 3 kubna metra a u a avgustu čak 14 a ja znam da nismo imali povećanu potrošnju ali kako to dokazati.

Neki su prošli još gore nego ja, v.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:749452-KRITIKE-NA-RACUN-Za-vodu-cak-10-puta-vise

Možda neko i ne primeti da je očerupan. Moguće je, na primer, stanarima u 20 ili više stanova u višespratnicama dodati samo 2 stotine ili nešto više novca za jedan mesec I stanari verovatno neće ni primetiti da su malo očerupani.S obzirom na veliki broj takvih zgrada u gradu, nezarađeni prohod Vodovoda, može biti pozamašan.
Vidim da je gradski propis koji reguliše ovu materiju, šupalj kao švajcarski sir. Odustala sam da vodim sudski spor, imajući u vidu sporost sudova, velike sudske troškove I neizvesnost ishoda jer nemam poseban dokaz da sam potrošila manje nego što je Vodovod napisao. Oni znaju da će većina građana tako reagovati I ne brinu ih oni koji povedu sudski spor jer kako će građanin dokazati da je potrošio manje.
Verujem da se ovakva akcija odvija u dilu sa gradskim vlastima jer da nije tako, naložili bi proveru potrošnje vode bar kod onih koji su se žalili medijima. I za komunalce još uvek važi smanjenje zarada za 10 % tako da je pomenuto čerupanje građana verovatno način da se dođe do novih para a da nema oblik zarade. Nemam pojma kako oni taj novac raspoređuju.

Pre 3-4 godine dobijem od Eletrodistribucije račun za prethodni mesec koji pokazuje enormno povećanje. Nije štamparska greška jer nije dodata , na primer, o već je dodato , po sećanju 1.115 kw. Tog dana kada sam primila račun, strujomer je pokazivao manju potrošnju nego što račun pokazuje za prethodni mesec. Uz strujomer prislonimo list Politika da se vidi datum , snimimo to i sa tim ode moj sin u distribuciju. Bez reči izvinjenja, isprave račun. Nakon nekoliko meseci, ponovi se ista priča. Doživela sam to kao dva pokušaja čerupanja.
Od tada, odmah po odlasku čitača strujomera, zapišem potrošnju ali i dalje strepim kada će opet pokušati da me očerupaju i da li ću uspeti da se spasim.

2.Veliki broj građana će tokom svog života biti prisiljen da se obrati notaru. Tako, ranije su građani kojima je bila potrebna overena kopija nekog dokumenta, odlazili u opštinsku službu I uz plaćanje male takse, posao završavali brzo.
Danas zbog toga moraju kod notara. Jedna moja komšinica ima potrebu da dobije overen potpis na jednom dokumentu koji je napisan na samo jednoj stranici. Kod notara su joj rekli, ako hoće samo overenu kopiju dokumenta, platiće 350 dinara, što nije mnogo. Ali, ako hoće overen potpis, osoba koja je potpisala dokument, mora da dođe kod notara I da izjavu da je dokument potpisala I to će koštati 1750 dinara. To je po meni poslić od desetak minuta i vid je čerupanja na malo.

Interesantno je kako se utvrđuje vrednost imovine koja je osnovica za plaćanje obaveza.
Poreska služba utvrđuje vrednost imovine na koju se plaća godišnji porez na imovinu ili porez na promet. Propisima su nabrojani elementi koji se uzimaju u obzir kod određivanja te vrednosti. Smatram da poreznik koji to čini, nema lični interes jer naplaćeni porez ide u budžet opštine ili republike , drugim rečima, nije prihod poreske službe.
S druge strane, zakon je ovlastio notara da sam određuje vrednost imovine, imajući u vidu podatke poreske službe, osiguravajućih zavoda I dr. Na tako utvrđenu vrednost imovine, primenjuje se visina nagrade koja pripada notaru a visina nagrade je određena tarifom, zavisno od vrednosti imovine.. Drugim rečima, određujući da neka imovina vredi 50 ili 80 hiljada dinara, na primer, notar sebi određuje visinu nagrade. Ne verujem da osoba samo sa položenim pravosudnim ispitom I notarskim ispitom, može kvalifikovano I objektivno da utvrđuje vrednsot imovine.
Čak i kada dođu sa sročenim ugovorom, stranke će platiti 60 % od tarife na ime tzv .solemnizacije, šta god to značilo.

Zakonom su ovlašćeni sudovi da neke vrste predmeta mogu da rešavaju sami a mogu i njihovo vršenje da povere notaru, što u praksi neki i čine. To je, na primer, vođenje ostavinskog postupka. Moj sin zna za nedavno završeni slučaj :muškarac je umro, naslednici su udova i dvoje odrasle dece. Podneli su zahtev za ostavinsku raspravu sa potrebnom dokumentacijom. Predmet nasleđivanja je stan od 65 kvadrata na 12 spratu stare novobeogradske zgrade. Sve je završeno na prvom ročištu koje je trajalo manje od sat vremena. Rezultat je da naslednici moraju da plate notaru 55.000 dinara na ime njegove nagrade +10.000 na ime troškova.
Razumem da notar plaća zakup poslovnog prostora i saradnike kao I državi 30 % od prihoda, ali što je mnogo, mnogo je, rekla bih čerupanje.
Odbijala sam da poverujem čaršijskim pričama da pojedini notari zarađuju milionske iznose mesečno. Možda ću početi da verujem.
Ne kritikujem notare. Oni sprovode ono što im je zakon omogućio I na zakonu zasnovana tarifa za njihov rad. Tako su oni stekli veliku ekonomsku moć nad građanima i pravnim licima koji su po zakonu prisiljeni da im se obrate u nizu slučajeva.

U zakonu piše da su notari samostalni, nezavisni, mora ih krasiti poštenje, itd, itd. Ali, njih imenuje i razrešava ministar pravde koji istovremeno određuje I broj notara na pojedinim područjima, tarifu. Zbog toga notare doživljavam kao produženu ruku ministra. Logično je i da su njemu odgovorni. Ne mora ministar da im daje smernice za rad, dovoljno je da notar zna da mora što više da napuni budžetsku kasu a možda I neku drugu kasu.
Uvođenjem notara u sistem,vlast je za sebe povukla dobar potez. Prvo, prenošenjem određenih poslova sa sudova na notare, smanjeni su troškovi za rad sudova a istovremeno povećani budžetski prihodi jer kao što rekoh, građani sada moraju za neke poslove više da plate nego kad su te poslove obavljali sudovi ili opštinske službe za overu dokumenata.
Drugo, advokati I njihova komora su dugo vremena bili kost u grlu vlastima. Naravno, borili su se za svoj ekonomski položaj ali su ponekad pokretali I neka važna društvena pitanja. To je bila cenjena asocijacija ljudi slobodne profesije. Prenošenjem niza poslova na notare, vlast je uzdrmala advokate jer im je znatno smanjen izvor prihoda.

3.Vlasnik poslovne zgrade može zgradu prodati pa kad mu eventualno zatreba nova, sagradiće nov objekt.
Međutim, kad se proda neko prirodno bogatstvo, to otuđenje je trajno.
Dugoročno, za narod i državu ,opasno je kad se tako otuđuju izvorišta pitke vode i obradivo poljoprivredno zemljište.
Upravo takav proces traje duže vremena.
Tako, u vreme halabučne privatizacije, strancima su prodate fabrike za proizvodnju flaširane pitke vode I mineralnih voda. Povremeno su nam iz vlasti rekli da nisu prodata I izvorišta jer je stranac dobio ta izvorišta na korišćenje samo putem zakupa. Najčešće nije ni rečeno da li je zakup na 30 ili 99 godina.
Ovog proleća je stidljivo puštena vest da predstoji prodaja preostalih banjsko klimatskih lečilišta uz napomenu da se izvor vode neće prodavati već samo dati u zakup. U poplavi vesti sa kojima nas bombarduju skoro svaki dan, izgubila se ta informacija o prodaji banja.
Da li će u skoroj budućnosti doći dan kada će građani koji budu živeli u ovoj zemlji, plaćati pitku vodu skuplje nego skupi šampanjac ?

Za vreme duge dinkićeve vladavine ekonomijom, došao je Fijat ali su I Arapi kupili ili uzeli u dugoročni zakup , čini mi se oko 10.000 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. Tada Dinkić reče kako će arapi unaprediti srpsku poljoprivredu. Interesuje me poljoprivreda i pratim sve vesti ali ni reči o arapima.
Čitam ovih dana da je republička vlast povukla nov potez.-prodala je deo imovine PKB arapima. Za siću od 104 miliona evra, arapi su kupili oko 17.000 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta +neke njima interesantne delove preduzeća. Dakle, nisu kupili PKB kao kompaniju jer bi morali preuzeti I oko 1700 radnika I vratiti dugove firme. Interesantno je to sa dugovima.
Neko je svojevremeno očigledno priopremao “privatizaciju “ pa je nameštao porast dugova. Gradska vlast na čelu sa demokratama, zatražila je od republičkih vlasti (takođe ključne demokrate ) da PKB privremeno proglase za javno preduzeće i da upravljanje povere gradu.
Ne znam da li je tačno, ali mediji su tvrdili da je PKB počeo da se oporavlja I da je vratio sve ili većinu dugova i tada su naprednajci skinuli Đilasa. Od tada, postepeno raste dug PKB i narastao je na čini mi se 70 miliona evra. I niko da se upita kako je došlo do tog duga u poslednje 4 godine već se samo prodaje zemljište da se vrati dug.
I tako se glavni komandant kako ga iz milošte zove Vulin, lepo odužuje svom arapskom prijatelju koji mu je poklonio, po sećanju, dva blindirana automobila I nije ga kao druge, pustio da čeka u predsoblju po 2 h.
Ne zameram ništa arapima. Oni misle na dugoročne potrebe svog mnogoljudnog stanovništva. Napravili su velelepne gradove u pustinji ali povrće i voće, tamo ipak ne raste.
Ko bi im u Evropi dao u zakup a pogotovo prodao 17.000 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta. Verujem niko I ni za kakve pare jer vlast svake evropske zemlje misli prvenstveno na potrebe svog stanovništva.
Možda i naša vlast misli na građane ove zemlje. Znaju oni da su naši preci živeli pod Turcima više vekova I preživeli, znaju da su u dva svetska rata mnogi pomrli na ratištu ali I od gladi a preživeli su jeli , recimo, koru I gloginje, itd. Dakle, vitalan je ovaj narod i preživeće.
Kad se sve ovo što se dešava, zahukta, možda ćemo poput aziskijskih naroda, početi da koristimo pirinač umesto hleba, možda ćemo ozvaničiti nužnost da se prodaje GM hrana, itd.

Možda će nekome biti interesantni sledeći podaci o PKB:

https://www.danas.rs/ekonomija/ceo-pkb-ode-za-vracanje-dugova/

4.Već skoro 4 godine, mnogi penzioneri ali I neki stručnjaci po društvenim mrežama, pišu da su penzioneri opljačkani a ja kažem očerupani. Naravno, Krkobabić kaže da su penzineri dali veliki doprinos stabilizaciji državnog budžeta, reče pa dobi funkciju u vladi.
Konačno se ukida neustavni zakon o toj ujdurmi. I već nekoiko meseci nam pominju različite % povećanja penzija sa osnovnom tezom da će penzije biti veće nego ikad, doduše, ne rekoše da je to istorijsko povećanje.
Odavno sam oguglala na ponašanje političara koji jedno msle, drugo kažu i treće urade. Samo mi jedno nije jasno-da li oni stvarno misle da mi koji smo malo ili više stariji od njih, ne znamo šta je i kako nekad bilo ili da nemamo sačuvane izveštaje o visini isplaćene penzije I dr.
S obzirom da još uvek ne znamo šta će novi zakon doneti, neću da komentarišem novine. Jedno je sigurno. Veliki broj penzionera je trajno očerupan smanjivanjem penzija u prethodne 4 godine.

Advertisements
Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KONAČNO DOBIJAMO JARBOL

Živim u Beogradu duže od pola veka. Pratila sam njegov razvoj, uspone i padove.
Primetila sam da aktuelna vlast nastoji da grad što više ulepša i da privuče što više stranih turista. Tako, napravljena je fontana koja svira i najavljeno još oko sto novih fontana, za Novu godinu instalirana je jelka koju su poreski obveznici platili samo 73.000 evra ,itd.

Poznato je da milioni turista godišnje posete Pariz, Rim ili Barcelonu.
Razmišljala sam šta bismo mi u Beogradu mogli da učinimo da deo tih turista krene prema Beogradu. Vlast se setila-podići će u gradu jarbol visine oko 80 m.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/jarbol-od-80-a-ne-120-metara-izgradnja-na-uscu-pocinje-na-prolece-2019/rgt2r15
Pročitala sam da će tako Beograd biti šesti grad u svetu sa velikim jarbolom. Ispred nas su Saudijska Arabija, Tadžikistan, Azeberdžan, Severna Koreja i Turkenistan. Dobro je, niko nije iz evrope pa imamo šansu da privučemo deo turista koji posećuju velike evropske gradove.

Ima tu i nešto novo, što prvi put čujem a to je da ćemo tako negovati kult zastave. Nisam protiv, ali taj kult valjda treba da neguju svi građani Srbije a ne samo beograđani. No, možda će jarbole dobiti i drugi veći gradovi. Oko ovog kulta imam dva pitanja:
Prvo, da li je poenta da se neguje poštovanje prema simbolu države ili prema državi pa samim tim i njenim simbolima? Nije to akademsko pitanje jer ako se kod nas može reći : država , to sam ja, tj. Alek, onda nije nevažno da li se neguje kult simbola ili kult njegovog nosioca.
Nije bez značaja ni informacija faktičkog gradonačelnika, pardon, formalno pravno, zamenika gradonačelnika g.Vesića koji reče da je inicijativu za postavljanje jarbola sa zastavom, dao lično čovek koji sve zna o svemu i najviše od svih. Tako bar kažu svakodnevno on ili njegovi bliski saradnici, klonovi i botovi. Zašto im ne verovati, zar ne ?
Drugo, da li će poštovati istaknuti simbol države oni mladi ljudi koji su bez posla i bez nade da će ga naći, oni koji rade na crno i zadovoljni su što bar to imaju, kao i svi drugi nezadovoljni svojim socijalnim položajem ili što je njihova uloga kao birača svedena samo na to da zaokruže broj kraj imena nosioca kandidatske liste. Ne znam odgovor na ovo pitanje.

Naravno, ima ovaj grad puno drugih problema od interesa za sve ili pojedine grupe građana ali se ozbiljno postavlja pitanje da li su oni istog ili manjeg značaja nego razvijanje kulta prema simbolu. Navodim neke od tih problema.
-Čitam ovih dana da za čak 2700 mališana čiji roditelji rade, nije bilo moguće obezbediti smeštaj u vrtićima, jer im je kapacitet nedovoljan. Nadležna ministarka je pohvalila inicijativu vlasti u Majdanpeku koji su našli, kaže ona, autentično rešenje a to je da postojeći vrtići čuvaju decu na sat dva dok im roditelji ne obave posao zbog koga su sprečeni da sami brinu o svojoj deci.
Davno sam u američkim filmovima gledala situacije kad srednjoškolka ili studentkinja čuva klinca na sat, za novac. Kakva je razlika između te učenice i vrtića u Majdanpeku ?
Verujem da roditelji/ samohrani roditelji pomenutih 2700 dece rade puno radno vreme i da im je potrebno da dete bude u vrtiću dok su na svom radnom mestu.
Majka koja nije u radnom odnosu kad ima potrebu da ode kod svog manikira, pedikira, ličnog trenera ili šta god drugo, ima i kućnu pomoćnicu ili dadilju ili bar može da plati na sat nekoga iz privatng servisa koji će joj pričuvati dete. Možda je ministarka mislila upravo na takve majke i želi da im olakša tako što će klinče na sat dva smestiti u obližnji dečji vrtić. Naravno, ima i nezaposlenih siromašnih majki koje moraju da trknu do prodavnice ili svog lekara, na primer ali takve sam viđala sa detetom na rukama ili u kolicima.
Ustvari, imam osećaj da se sa naglašavanjem dopunske uloge vrtića, vlast pokriva I prikriva što nije izgradila potreban broj vrtića. Razumem ja njih jer vrtići su samo trošak a novogodišnja jelka od 73.000 eura blješti i možda se tu neko i ugradio, pa šta tek reći za budući jarbol, itd, itd.
U Strategiji o… piše da će država pomoći da se poveća broj dece, jer prema postojećem trendu ako se nastavi, za 20 ili ne znam koliko godina u bliskoj budućnosti, srpski narod će nestati, izumreti.
Koliko god je to mračna prognoza, ipak je negovanje kulta prema simbolu Aleka, važnije za narod . Tako bar proizilazi iz konkretnih aktivnosti nadležnih.
– Pre izvesnog vremena, pročitala sam da na teritoriji grada ima još manjih naselja koja nemaju priključak na kanalizaciju. Ih, reći će neko, pa šta, u Srbiji mnoga naselja nemaju kanalizaciju pa čak ni priključak na vodovod. Primer su naselja na pešterskoj visoravni, gde u vrućim letnjim danima, ljudi idu daleko da bi uzeli vodu za svoje domaćinstvo i za stoku. Važni su prioriteti a zna se ko ih utvrđuje.
– Ljudi iz gradskih vlasti vole da ponavljaju kako oni brinu o interesima i potrebama građana. Kopka me kako oni znaju koji su to interesi I potrebe ? Možda klikom na neko dugme ulaze u naše mozgove ?Ako i saznaju za te potrebe, možda pomisle da to nije prioritetno već je prioritetno ono što oni kažu.
Dobar primer je veliko naselje Stepa Stepanović. Kad je republička direkcija kao investitor reklamirala prodaju stanova, budućim kupcima su obećavani dom zdravlja, dečji vrtići, osnovne škole I dr. I nekoliko godina po završetku izgradnje, mnogi od obećanih objekata društvenog standarda nisu izgrađeni,bez obrazloženja ali im je ponuđena treća benzinska pumpa. Na oštar protest građana, od toga se odustalo. Ali, opet suprotno zahtevima građana da se izgrade pomenuti objekti društvenog standarda, nametnuta je izgradnja crkve. Tja, možda su u pravu. Ako građani prihvate da masovno idu u crkvu, tu će se izlečiti I ne treba im dom zdravlja, zar ne ?
– Čitala sam mišljenja pojedinih istaknutih arhitekata urbanista koji su veoma kritični prema uočenoj praksi da se daju građevinske dozvole za izgradnju višespratnica sa savremenim načinom gradnje (beton, PVC prozori i dr) u retkim ulicama u kojima su sačuvane lepe vile sa interesantnim fasadama i tako su sa ovim višespratnicama, ulice jako naružene.

Ne sporim napor gradskih vlasti da ulože ogromna sredstva ubrana od poreskih obveznika u promene u gradu. Međutim, dosta takvih akcija, liče na nešto pompezno i kič.
I drugo što je važno, uopšte ne pitaju građane šta građani žele, šta smatraju da je najpotrebnije .Naravno, ne mogu se sve želje ispuniti ali može se napraviti selekcija i tako odrediti šta je korisno .

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KATASTROFA U GRDELIČKOJ KLISURI

Ko god je prethodnih dana imao kontakt sa medijima na bilo koji način, verovatno je saznao da je na koridoru 10 na deonici kroz Grdeličku klisuru, skliznuo betonski potporni zid.
Ko je ovaj događaj pratio malo više, mogao je da sazna da će veći deo troškova platiti izvođač radova, pa zatim da je zamoljena BIA da se umeša jer izgleda da tu nisu čista posla i na kraju je saznao da je od Inženjerske komore zatraženo da utvrdi odgovornost i oduzme licence svim projektantima koji su učestvovali u izradi prvog ali i u 11 izmena projekta.
Ovako brze reakcije predstavnika vlasti i pogotovu sadržina njihovih poruka, izazvale su kod mene pomisao da vlast želi da svu odgovornost prebaci na druge i da duboko prikrije svoju odgovornost.
Zbog toga sam na internetu uz pomoć Guglovog pretraživača, pročitala više članaka na temu izgradnje autoputa nazvanog koridor 10.
Moj opšti utisak je da se obrušavanjem potpornog zida desila katastrofa i da se izgradnja ovog koridora u celini, može tretirati kao simbol javašluka, neodgovornosti i besomučnog rasipanja novca poreskih obveznika. Govorim o opštem utisku a ne tvrdim jer članci koje sam pročitala i izjave koje sam čula, nisu svi pokriveni validnim dokazima.
Međutim, ako je bar pola onog što sam pročitala i čula tačno, onda moji utisci imaju osnova. Evo na čemu se zasnivaju moji utisci:

– O izgradnji ovog koridora, govori se oko 15 godina. Ako sam dobro razumela, glavni projekt je sačinjen 2010 godine i ubrzo je počela izgradnja. Više političara je najavljivalo završetak radova do kraja ove ili one godine I desilo se ovo veliko obrušavanje potpornog zida i opet smo čuli da će radovi biti gotovi do kraja ove 2018 godine.
Sve liči na izgradnju Skadra na Bojani.

– Sada je kasno da se raspravlja da li je odabrana najbolja trasa ovog koridora. Ali, kada bi se pravila ozbiljna, dubinska analiza, možda bi se zaključilo da je odabrana neka druga trasa, da bi put bio nešto duži ali bezbedniji i ukupni troškovi gradnje, manji.
Na internetu sam naišla na mišljenje da je trasa trebalo da ide drugom stranom Morave. Naravno, ne znam da li bi to bilo dobro rešenje ali me kopka da li su svojevremeno nadležni razmatali bar dve moguće trase i analizirajući prednosti i slabosti obe, opredelili se za ovu sadašnju.
Verujem da će nadležni preduzeti sve što misle da je dobro ali to nije nikakva garancija da će put biti bezbedan. Imam utisak da u ovom slučaju, priroda ne dozvoljava da bude opasana velikim betonskim zidovima. Čujem da je nagib kosine planine ovde čak 45 stepeni.

– Na jednoj Tv stanici, predstavnik CIP-a, koji je dao prvi projekt kaže da su oni predložili da se ugrade vertikalne cevi za odvod vode ali da je izvođač radova u sporazumu sa investitorom, odlučio da se postave vodoravne cevi (jeftinije rešenje) što je omogućilo natapanje zemlje na kosini planine i to klizište je posle obrušilo betonski zid.
Ovo je ozbiljna optužba i valjalo bi analizirati njenu tačnost. Ako je optužba tačna, mene interesuje kako je mogao investitor ( Koridori ) koji je nestručan za projektovanje da odluči sam samo da bi uštedeo nešto novca. Valjda je bezbednost prioritet.
Iz objavljenih priča proizilazi da investitor nije o ovoj krupnoj promeni konsultovao kompetentne institucije niti ministarstvo građevina.
Poslednjih dana, zvaničnici ne pominju ni vertikalne ni horizontalne cevi za odvod vode već da investitor radi novu galeriju koja će biti nasuta velikom količinom zemlje. Vernici bi rekli :daj bože da uspe. Šta ako se pokaže da je to neuspeo eksperiment neukih ?

Kad je reč o tim cevima, evo još jedne dileme. Da li je izvođač započeo sa postavljanjem vertikalnih cevi pa onda predložio investitoru da nastavi sa horizontalnim cevima ili uopšte nisu ugrađene vertikalne cevi već samo horizontalne. Ako uopšte nisu postavljane vertikalne cevi, zašto je investior odlučio da ide na sasvim novo rešenje, odnosno na nekakvu galeriju iznad sada već bivšeg potpornog zida. I drugo pitanje-ako te vertikalne cevi uopšte nisu ugrađene , zašto ministarka traži da se oduzmu licence i projektantima prvog, osnovnog projekta koji je previđao te cevi, u čemu je njihova krivica ?

-Kad se prouči Zakon o planiranju I izgradnji, čovek bi mogao da bude miran jer je puno rešenja koja obavezuju na kvalitetan rad, na stručnost, na poštovanje određenih procedura i sl.
Međutim, iz izjave ministarke Mihajlović, saznali smo da je projekt menjan čak 11 x i da je za te izmene, ministarstvo saznalo tek nedavno kao i da ona predlaže /zahteva od Inženjerske komore da oduzme licencu svim projektantima koji su radili i na osnovnom projektu i na njegovih 11 izmena i dopuna.
U vezi sa ovim , postavljam samo nekoliko pitanja:
Prvo, projekt za izgradnju autoputa spada u objekte čiji projekti podležu reviziji pre dobijanja građevinske dozvole. Tu komisiju imenuje ministarstvo. Nije li i ta komisija za nešto odgovorna ako je podržala prvobitni projekt iz 2010 godine koji je sada izgleda sporan a tu komisiju, ministarka ne pominje.
Drugo, rešenje o datoj građevinskoj dozvoli može se izmeniti, pored ostalog, kad se menjaju neki elementi glavnog projekta (čl.142 zakona o planiranju i izgradnji ).
Međutim, iz izjave ministarke proizilazi da ministarstvo nije bilo upoznato sa tim izmenama a to znači i da nije izdavalo nove građevinske dozvole. To znači da je investitor tj.preduzeće Koridori, nezakonito odobravalo rad izvođača .
Ne mogu da ocenjujem da li je i koji projektant pogrešio ali ako je tačno da je investitor naložio ili se složio 11 x da se projekt menja I nije o tome zatražio novu građevinsku dozvolu, on je postupao nezakonito a ministarka ne pominje njegovu odgovornost.

-U svetskoj politici je prepoznatljiv američko –britanski stil da se istovremeno optužuje, presuđuje i izriču sankcije a da nije sporoveden postupak dokazivanja. Najpoznatiji primer za to je osuda Rusije za navodno trovanje dvoje njenih građana.
Možda je grubo poređenje, ali ja sam zahtev ministarke Mihajlović da se oduzmu licence svim projektantima koji su učestvovali u projektovanju od prvog projekta pa u narednim izmenama, tako doživela.
Podržavam da se analizira svaki projekt od prvog do poslednjeg i utvrdi odgovornost pojedinaca po imenu i prezimenu kad za to postoje dokazi I tek onda odluči kome treba oduzeti licencu. Naravno, uz to treba oceniti i rad revizione komisije, odluke investitora kao i ocene nadzornog organa.

-Treba reći da po zakonu , izgradnja puteva spada u objekte za čiju izgradnju investitor mora da obezbedi stručni nadzor putem specijalizove organizacije za takve poslove.
Interesuje me da li je nadzorni organ vršio nadzor nad izgradnjom ovog koridora , posebno na deonici u Grdeličkoj klisuri i šta je u svom izveštaju napisao, da li je pohvalio ili pak dao odgovarajuće smernice. Po zakonu, uloga takvog nezavisnog stručnog nadzornog organa je značajna. Našla sam na internetu tvrdnju da je odabranom nadzornom organu, mislim da je to neka firma iz Austrije, plaćeno čak 7,5 miliona evra za taj posao. Skup rad, zar ne.

– Verujem da formalnopravno, nema odgovornosti ministarstva građevina. Ono je u skladu sa svojom zakonskom nadležnošću, izdalo građevinsku dozvolu a to što nije znalo da je urađeno 11 izmena projekta, verovatno je problem drugih, ne znam samo koga.
Poslovi investitora su povereni preduzeću Koridori koje je, ako sam dobro razumela, preduzeće kći JP Putevi Srbije.
Prema tome, ministarstvo ne kontroliše direktno rad preduzeća Koridori niti mu ono polaže račun o svom radu.
Međutim, po mom mišljenju, Ministarstvo građevina nosi ili bi trebalo da nosi deo odgovornosti u skladu sa svojom ulogom kao ministarstva.
Naime, ovo ministarstvo kao i svako drugo ministarstvo je odovorno za kontrolu sporovođenja zakona u oblastima u njegovom delokrugu. Zbog toga je moglo da se više zainteresuje kako se u ovom slučaju sprovodi zakon tim pre što zakon predviđa puno obaveza i procedura i što izgradnja ovog koridora je važna a kasni se i kasni godinama.
Sredstva za izgradnju ovog koridora obezbeđena su delom kreditom Evropske banke I delom iz budžeta. U svakom slučaju, taj će trošak platiti naši poreski obveznici . Smatram da racionalno i namensko trošenje sredstava ne treba da bude briga samo ministarstva finansija već i svakog drugog ministrarstva kada se na ovaj način grade objekti od javnog interesa. Zbog toga je Ministarstvo građevina moglo da se zainteresuje kako se novac poreskih obveznika troši, pogotovu kada se u toku izvođenja radova, značajno povećava ukupan iznos troškova.

Slažem se sa ministarkom Mihajlović da je ovim urušavanjem, urušen i naš ugled , ne bih rekla zemlje već vlasti. Urušen je ne samo kod stranih investitora već i kod nas.
Bilo bi jako dobro da se ova katastrofa rasvetli do kraja, ali mirno i sa čvrstim argumentima. Neka javnu kritiku ili konkretne materijalne ili druge sankcije dobiju svi koji su odgovorni. To je najbolji način da se pokaže drugima kako više ne može da se radi.
To želim ali ne verujem da postoji neophodna politička volja jer tih malih ili većih katastrofa ima skoro u svakoj oblasti I sve se svodi na onu staru izreku: svako čudo za 3 dana.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

POŠTOVANJE PREMA POGINULIMA ZA DOMOVINU

POŠTOVANJE PREMA POGINULIMA ZA DOMOVINU

Neke pesme sam slušala više puta i svaki put su mi zasuzile oči , iz različitih razloga.
Jedna od njih je beli ždralovi (žuravli ). Slušala sam više različitih interpretacija ali najviše mi se sviđa ona koju je dao veliki umetnik D.Horostovsky . Nažalost, prerano je otišao.
Ne znam šta je lepše-tekst, melodija, glas umetnika.
http://www.youtube.com/watch?v=0doutusysU4&list=RD0doutusysU4&start_radio=1
Kamera povremeno osvetli lica publike koja pažljivo sluša. U jednom trenutku vidimo lice starije žene koja je zasuzila . Da li se se setila nekog od svojih milih koji su poginuli ?

Interesantna je i pesma koju je napisala Marija Zaharova, potparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Povod je bio mučki napad turskih snaga na ruski borbeni avion koji je leteo u blizini granice Sirije i čijeg su pilota prilikom katapultiranja, ubili.
http://text-you.ru/rus_text_pesni/45771-nargiz-vernite-pamjat.html
Na koncertima, publika nagrađuje izvođača po završetku melodije. Međutim, video snimak sa koncerta na kome ovu pesmu peva poznata pevačica Nargiz, pokazuje da je u ogromnoj sali publika stojeći slušala pesmu. Shvatam taj gest kao izraz poštovanja prema svim poginulima za otadžbinu i njihovim porodicima i pesma poručuje da treba vratiti sećanje na sve njih.

U tekstovima obe pesme, ne pominju se ni Staljin, ni Putin, ni komunizam ni drugi svetski rat ili neki drugi rat . Poenta je u pamćenju onih koji su u prohujalim vremenima ginuli za otadžbinu. S poštovanjem.
Slušajući pomenute i slične pesme, slušajući priče svojih očeva ili dedova, učeći u školi a verujem i na neki drugi način, generacije i generacije Rusa upijaju osećanje poštovanja prema poginulima za domovinu.
Tako se u suštini neguje i poštovanje prema svojoj domovini i njenoj istoriji.

Kako je kod nas ?
U doba socijalizma, bombardovali su nas filmovima iz drugog svetskog rata u kojima je isticana velika uloga Tita i partizani prikazivani kao dobri a četnici kao loši momci.
Uglavnom, prilikom obeležavanja godišnjice završetka prvog svetskog rata, navođeni su podaci o gubicima u prvom svetskom ratu, neko je čuo ili čitao o Solunskom frontu, o plavoj grobnici, I sl.
Posle oktobarskih promena u 2000 godini, i na ovom planu su počele da se javljaju promene-neki su umanjivali ulogu partizana i veličali ulogu četnika, dobili smo i bledu Tv seriju o Nemanjićima.

Upravo stasava generacija rođena oko 2000 godine. Šta oni znaju o našoj istoriji ? Da li su vapitavani da poštuju poginule u prethodnim burnim vremenima ?Da li su vaspitavani da poštuju svoju domovinu ?
I ko je to trebalo da im prenese ?
Roditelji koji su rasli takođe u teškim vremenima i sami malo znaju ? Škola ? Pogledajmo udžbenike, pomislimo na nastavnike , bedno plaćene.
Televizija ? Društveno korisni programi kakvih može da se nađe, izgubili su se pred navalom rijaliti programa koji su , kako se kaže, dno dna.
Na internetu se mogu naći korisne informacije ali treba želeti da se nađu a mnogi će se opredeliti za igrice ili isprazne razgovore sa “prijateljima “ na mrežama.

U odnosu na narode kojih ima nekoliko desetina ili stotina miliona i koji žive na velikim teritorijama, ovde žive mali narodi i Srbija je mala zemlja.
Po broju pripadnika, Srbi su ovde većinski narod. Srbija je domovina i pripadnicima drugih naroda koji ovde žive i koji Srbiju doživljavaju kao svoju domovinu.
Iz medija povremeno saznajem da neki pripadnici drugih naroda koji žive u Raškoj oblasti ili u Preševskoj dolini, ne smatraju Srbiju svojom domovinom. To je njihovo pravo i možemo im poručiti da mogu slobodno da odu u tu neku drugu zemlju koju smatraju svojom domovinom. Mogu otići samo sa svojim ličnim stvarima ali ne i sa teritoritorijom koja pripada ovoj zemlji.

Srbi su , ponavljam mali narod ali narod sa bogatom istorijom. Bili smo nekoliko stotina godina pod osmanlijskom okupacijom. I neki drugi su hteli da nas pokore. Nikada se nikome nismo poklonili. Za razliku od Srba, Hrvati su, na primer, zahvaljivali Nemcima i 1941 i 1991 godine.
Da li se neko stidi svoje domovine ili istorije srpskog naroda i ne poštuje ih ? Ako ne poštujemo sami sebe, da li možemo da očekujemo da nas drugi narodi poštuju ?

Početkom ovog teksta želela sam da izrazim poštovanje prema Rusima koji neguju sećanje i poštovanje prema svojim poginulim borcima za otadžbinu.
Time ne želim da kažem da se ljubav prema domovini najbolje ili najviše izražava kada se za nju gine.
Najvažnije je voleti i poštovati svoju domovinu.
Sastavni deo takvih osećanja je i sećanje na sve koji su poginuli u odbrani svoje domovine. Uzmimo kao primer Prvi svetski rat u kome je Srbija izgubila veliki broj svojih građana, poginulih u ratnim operacijama .Srbija je bila napadnuta i oni su je branili.
Zamislimo da je Austrougarska pobedila u tom ratu i šta bi bilo sa Srbijom i sa nama ? Bili bismo potlačeni ljudi koji životare na svojoj a okupiranoj teritoriji. Zbog toga, slobodu koju danas imamo, dugujemo i izginulim u prvom svetskom ratu. Zadržimo ih u sećanju sa poštovanjem.
Zalažem se za poštovanje naše domovine I svih onih koji su izginuli za njenu slobodu. Pri tom , ne mislim na aktuelnu vlast. To je nešto sasvim drugo.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KOEFICIJENTI ZA PLATE U JAVNOM SEKTORU

Pre više godina,Kori Udovički, tadašnja ministarka za javnu upravu najavila je nove propise o platnom sistemu u javnom sektoru što ,pored ostalog , uključuje i koeficijente za određivanje plata.Ta ideja je povremeno vađena iz fijoke da bi konačno, Fiskalni savet, objavio radnu verziju svog predloga koeficijenata:
http://www.politika.rs/scc/clanak/408792/Predsedniku-premijerki-i-ministrima-tri-puta-veca-plata

Naravno, koncepti mogu biti različiti i o svakom predlogu se može diskutovati, prihvatati ili odbacivati. Nema idealnog rešenja.
Svaki predlog može naići na kritiku, pogotovu kada nije obrazložen, odnosno nije objašnjeno kojim kriterijima se rukovodio predlagač. To važi i u pogledu predloga Fiskalnog saveta.

Odnos prema zaradama u privredi
Konkretne iznose plata trebalo bi staviti u odnos sa zaradama u privredi. Ne mogu trošadžije da odrede sebi platu koliko žele a da privreda koja stvara dohodak ima koliko joj ostane po odbitku poreskih i drugih obaveza.
Obično se navode prosečne zarade u privredi. Međutim, taj podatak ne pokazuje realne odnose.
Tako, svi znaju da veliki broj radnika, nažalost, radi na crno, dakle bez prava na socijalno osiguranje i druga zakonom predviđena prava i dobija na ruke na ime zarade onoliko koliko poslodavac udeli. Nije svejedno da li je u takvom položaju ,na primer, 10.000 radnika ili možda 300.000 radnika. Oni faktički rade u privredi ali su za javnost i za sva upoređenja, nevidljivi. Nažalost.
Plate u stranim bankama, NIS-u još nekim organizacijama, daju privid o većoj prosečnoj zaradi u privredi.

Postojeće plate
Verujem da su u tabeli Fiskalnog saveta preuzeti iznosi plata i zarada onako kako se oni vode u odgovarajućim platnim spiskovima. Postavlja se pitanje da li su to zaista jedina stalna mesečna primanja ? U javnosti provejava utisak da neke kategorije lica imaju dopunska primanja iz partijskih fondova ili po osnovu korupcije.
1. Ne verujem da vaspitač u predškolskoj ustanovi, učitelj, medicinska sestra, lekar opše prakse i ljudi još nekih zanimanja, primaju dodatnu platu iz nekakvih partijskih fondova jer ne verujem da su partijama interesantni. Interesantni su kao birači ali ne kao ljudi koji na svojim radnim mestima mogu da odluče o nečemu što je partiji značajno. Takođe, ne verujem da im neko nudi mito ili da oni traže mito da bi nešto obavili, jer oni ne odlučuju o javnim nabavkama, ni da se nekome nešto dozvoli što je nezakonito, da neko bude optužen za lakše krivično delo ako već ne može da se oslobodi, itd, itd.
Ima pojedinaca u pomenutim strukama koji čine nedozvoljena dela, bilo da traže određeni veliki iznos da bi nešto uradili zašta inače
primaju platu. No, uvek je reč o pojedincu po imenu i prezimenu a ne o svim ljudima iste struke. U takvim slučajevima, krivi su građani koji ćutke prihvataju takvu nezakonitu rabotu umesto da slučaj prijave nadležnom organu. Krivi su i ljudi iz branše koji o tome ćute da se ne zamere a ne shvataju da ti loši ljudi bacaju senku na sve.
Drugim rečima, ne mogu da smatram da su postojeće plate, na primer, policijskog inspektora ili lekara specijaliste dovoljne samo zbog toga što se u čaršiji priča da ima takvih koji primaju mito ili smo čuli da je neki pojedinac sudski sankcionisan.

2. U jednom slučaju, ipak sam u dilemi. Naime, u tabeli Fiskalnog saveta piše da je postojeća plata predsednika vlade samo 100.000 dinara i ministra samo 85.000 dinara. Međutim, povremeno u nekim novinama pročitam da su plate državnih sekretara i pomoćnika ministra u tom i tom ministarstvu ..i navode se iznosi preko 100.ooo dinara, pa čak i preko 150.000 dinara. Niko iz tako pomenutih ministarstava ili ministarstva finansija, nije demantovao iznete iznose pa ih uzimam kao tačne.
Takvi odnosi traju godinama I ne verujem da predsednik vlade ili ministri mogu tolerisati da njihovi saradnici u statusu državnih sekretara ili pomoćnikai ministra, imaju veće plate od njih.
Čula sam priče kako ovakvi odnosi nastaju ali ako bi ih ovde navela, bile bi to optužbe bez dokaza a to podleže krivičnoj odgovornosti.

3. Plate u javnom sektoru kao i penzije, zvanično su zamrznute u oktobru 2014 godine. Međutim, ko je bliži kasi, lakše se dovija uz blagoslov nadležnih.
Naime, često se za izradu nekog važnog dokumenta ili nacrta zakona, formira radna grupa .To je u načelu, u redu, jer niko nema sveopšte znanje, da bi sam mogao da radi na takvom projektu. Recimo, na projektu nekog zakona iz oblasti zdravstva trebalo bi da se angažuju lekari iz odgovarajuće grane medicine, ekonomisti jer svaki nov zakon traži izdvajanje odgovarajućih materijalnih sredstava i naravno, pravnici.
Nije problem i da se na izradi takvog zakona angažuje i spoljni stručnjak ako takvog nema u ministarstvu i da se on plati po ugovoru o delu. Problem je u tome, što svi članovi radne grupe dobijaju honorar pa se pitam kako mogu ljudi koji su zaposleni u ministarstvu da dobijaju honorar za rad na poslu iz nadležnosti istog ministarstva. Za koji posao primaju redovnu platu ? Tako se često radi i kad se priprema neki dokument pod hit nazivom-strategija o …

Osvrt na predloge kooficijenata
1.Prema pisanju “Politike “, gospodin Vučković, član Fiskalnog saveta je govorio o problemima u sadašnjem sistemu koeficijenata u državnoj upravi , u nazivu tabele se govori o javnom sektoru a u tabeli su dati predlozi koji izazivaju dilemu koga obuhvataju i koga su i zašto ispustili. Tako
-od onih koji rade u ministarstvima, navedeni su samo ministar i nameštenik u državnoj upravi; najveći broj zaposlenih nije obuhvaćen, kao što su državni sekretari, pomoćnici ministra, savetnici, inspektori (veliki broj ljudi radi u poreskoj, tržišnoj i ostalim inspekcijama) i dr;
-od zaposlenih u MUP-u navedeni su samo policijski inspektor i policijski nameštenik a šta je sa ljudima u drugim zvanjima u tom ministarstvu I šta je sa BIA;
-ako ustavni sud spada u javni sektor , zašto nema i tužilaštva i sudova, redovnih i prekršajnih, kao i zaštitnika građana;
-po kom osnovu su ovde uključeni poslanici a ako već jesu, gde je tu predsednik skupštine;
-u javni sektor zajedno sa obrazovanjem, dečjom zaštitom i zdravstvom, spada i socijalna zaštita, ustanove u oblasti kulture i naučne ustanove u državnoj svojini pa i fizičke kulture, ako takvih ima.

2. Gospodin Vučković reče da su predložili da najveća plata može biti do 12 veća od najniže. O tom rasponu mogu se iznositi različita subjektivna gledanja . Meni smeta što se kao osnovica ,odnosno najniža plata uzima 25.000 dinara , kaže Vučković , kao pretpostavka. Ali, taj iznos pominju i neki drugi ljudi koji odlučuju o platama pa pretpostavljavam da misle da je taj iznos dovoljan za pristojan ili skoroman život a ja bih rekla , za preživljavanje .
Kad bi moglo da dopre do njih, predložila bih tim ljudima koji žive u velikim toplim zimi a leti klimatizovanim stanovima, koji se besplatno voze državnim automobilima, koji imaju mesečna primanja ona javna od oko 100.000 dinara i ona nevidljiva ko zna koliko i niz drugih benefita, da pokušaju bar jednom u životu da ne pričaju priče , već da samo mesec dana, žive sa ukupno 25.000 dinara tako što će:
– iznajmiti stančić koji će plaćati 100 evra, možda na krajnjoj periferiji, nešto manje i to bez troškova grejanja,
– koji će se svakodnevno gurati u vozilima gradskog saobraćaja i udisati “mirise “ neopranih tela,
– kupovati u marketu samo proizvode na akciji što znači pri kraju naznačenog roka upotrebe ili možda i posle ,
– kupovati na pijaci samo krajem radnog dana pijace jeftinije uvele ili izgnječene proizvode,
– sanjati parče mesa,
-pitati se šta su to kulturne potrebe,
– zepsti u trošnoj odeći i probušenoj obući, itd, itd.
Previše bi bilo da u takve uslove življenja povedu i nekog člana porodice.
Sit gladnome ne veruje, kaže poslovica.

3.Gospodin Vučković reče da su na osnovu te osnovice, napravili svoje kalkulacije. Razumljivo, u Fiskalnom savetu sede 3 ekonomiste koji se bave makroekonomskim i drugim krupnim ekonomskim problemima zemlje i valjda su kalkulacije, sastavni deo njihovog metoda rada.
Po mom dubokom uverenju, to je krupna greška, jer da bi se utvrdili odnosi između plata od najniže do najviše, treba razmotriti i oceniti niz elemenata, prvo unutar iste delatnosti pa potom između delatnosti.
Primera radi, pitam se da li je adekvatno da razlika između najveće plate lekara opšte prakse (doktor medicine) i doktora specijaliste i supspecijaliste bude samo 22.000 dinara ili bi trebalo da bude veća, imajući u vidu da specijalisti školovanje traje duže uz polaganje ispita i da svojim radom u velikom broju slučajeva može izlečiti pacijenta pa i spasiti mu život. Lekarska greška može dovesti do pogoršanja zdravstevnog stanja pa i do smrti. Naravno, ništa ne tvrdim već samo kao laik se pitam šta se sve uzima u obzir kada se pravi razlika.
Tako mogu i da pitam, na primer, zašto treba da budu iste zarade nastavnika u osnovnoj i srednjoj školi.
Ili, smatram da medicinska sestra sa srednjom medicinskom školom, treba da ima veću platu nego službenik u državnoj upravi sa srednjom školom. Ne potcenjujem rad službenika u državnoj upravi ali smatram da su njegov alat kompjuter ili telefon a medicinska sestra u bolnici svakodnevno komunicira sa teško bolesnim ljudima pa i onima na samrti i pored propisane terapije koju im daje, mora da ih uteši, da ih smiri ako kukaju ili su nervozni i ne znam da li još nešto radi.

Iznenadio me po meni dosta nizak iznos plate policijskog inspektora . Možda sam pod utiskom TV serija o policiji u kojima inspektori svojim velikim znanjem, iskustvom i predanošću, otkrivaju ubice i počinioce drugih teških krivičnih dela. Možda sam i pod utiskom perioda do 1990,, kada je beogradska ekipa za borbu protiv narkotika, uživala priznanje interpola ili su beogradske inspektore zvali da pomognu u otkrivanju teških krivičnih dela širokom zemlje.
Pretpostavljam da policijski inspektor mora imati fakultetsku spremu ili završenu policijsku akademiju, određeno radno iskustvo, sposobnost za obavljanje ovih poslova, spremnost da se pozivu na posao javi u bilo koje doba noći ili u dane odmora itd,itd. Verujem da čovek mora biti zaljubljenik u ovaj posao da bi pristao da radi za maksimum od 55.000 dinara.
Verovatno je neko čuo za staru izreku: ne mogu me toliko malo platiti , koliko ja mogu malo da radim.

Smatram da je svojevremeno neopravdano zakonom predviđeno da predsednik Ustavnog suda ali i Zaštitnik građana imaju veće plate od predsednika Republike i da je dobro da se plafon smanji.
Nije predsednik Ustavnog suda taj koji nosi posao suda. Predmet za sednicu suda priprema sudija izvestilac uz pomoć stručnih savetnika , o predlogu sudije izvestioca se raspravlja na sednici suda i zajednički donose odluke.

Iznenadilo me što su za ministra i poslanika predloženi isti rasponi plata što valjda znači da imaju istu složenost I obim poslova, odgovornost, itd.
Smatram da su danas od bolje plaćenih poslova u državnoj strukturi , najbolja poslanička mesta. Po ustavu, nikome ne odgovaraju a faktički samo svom predsedniku partije. Mogu danima da ne dolaze na sednice, sem u dane glasanja. Posebna zaduženja imaju samo šefovi poslaničkih grupa a oni, samo kad je to neophodno, daju neki zadatak, poslaniku , članu te poslaničke grupe.
Poslanici nemaju nikakve obaveze prema biračima jer biračko telo čine svi punoletni građani u državi. Po zadatku, oni povremeno odlaze u svoj rodni kraj ili druga mesta I kao razgovaraju sa biračima. Ustvari, razgovaraju sa opštinskim odborima svoje partije.
Birači , posebno poreski obveznici ne bi ništa izgubili kada bi poslanika bilo samo 100-120. Možda bi skupština bila čak efikasnija.
Nemam neko visoko mišljenje o ministrima ne samo trenutnim već i ranijim. Ipak, treba reći da zavisno od delokruga ministarstva i problema u odgovarajućoj oblasti, neki imaju više a drugi manje obaveza ali svi moraju da rukovode radom ministarstva, da daju zadatke sektorima, da učestvuju na sednici vlade, da u skupštini brane predloge zakona iz svoje oblasti, odgovaraju na poslanička pitanja, da daju izjave medijima koji ih ponekad ne štede, itd.
Po mom shvatanju, plate poslanika bi trebalo da budu nešto niže od plata ministara imajući u vidu složenost i obim poslova i odgovornost.

Zaključci
1.Pre više godina, bilo je u javnosti inicijativa da se preispita organizacija državne uprave i paradržavnih institucija (agencije, fondovi I dr) .Nosioci političkih funkcija su na takve inicijative ćutali ili davali neodređene odgovore.
I dalje mislim da je to prvi problem koji je trebalo rešiti jer smatram da imamo preglomaznu državnu strukturu.
Pomenuću neke novije primere.
Tako, Ministarstvo za omladinu i sport ima preko 60 radnih mesta. Zakonom definisan delokrug ovog ministarstva, pun je opštih mesta, kao, prati, pomaže i dr,i za to im je valjda potrebno oko 30 skupih mobilnih telefona, kupljenih prošle godine, bar kako su pisale jedne novine a ministarstvo nije opovrglo
.
Ili, poznato je da u zapadnim zemljama predsednik republike po prestanku mandata, uživa određeno vreme ili doživotno neke benefite, kao, na primer, besplatno korišćenje jedne kancelarije, besplatno korišćenje državnog automobila sa vozačem i dr. Imam utisak da je aktuelna vlast dala bivšem predsedniku republike, T.N, beneficije koje niko nema u svetu. Naime, formiran je nekakav savet za saradnju sa Rusijom i Kinom na čelu sa T.N. Novine su pisale da su zajedno sa njim na nov “posao “prešli i njegovi saradnici,čini mi se blizu 30. Opet nov namet poreskim obveznicima za ne znam šta. Pored toga, neke novine su izvesno vreme tragale za informacijom da li je T.N. napustio vilu koju je besplatno koristio kao predsednik ,veličine oko 1000 kvadrata, sa bazenom i velikom baštom. I naišli su na zid ćutanja.
Podozriva sam prema ljudima koji po svojoj inicijativi, često obasipaju javnost tvrdnjom da su pošteni, da rade po 20 h dnevno za dobrobit naroda I s. Ne verujem ni ljudima da su istinski vernici kako se predstavljaju u javnosti a istovremeno žive udobno na račun poreskih obveznika.

2.Aktom o sistematizaciji treba za svako radno mesto utvrditi uslove u pogledu neophodne školske spreme, neophodnog radnog iskustva, eventualnog poznavanja određenih veština, znanja stranih jezika I dr. Mislim na državnu upravu. Uslov za prijem u radni odnos, ne može biti , recimo, lični šarm ili odanost šefu svoje partije a koja je na vlasti.
Praksa pokazuje da je to moguće. Navešću primere koje je štampa registrovala. U prošlom mandatu, pomoćnik ministra za saobraćaj a zadužen na puteve, bio je čovek po zanimanju estradni menadžer.
Pre mesec dva, štampa je obavestila da je vlada imenovala jednog mladog čoveka za pomoćnika ministra za poljoprivredu s tim da vodi sektor za rurarni razvoj. Objavljena fotografija pokazuje simpatičan lik. Ali, taj mladi čovek je više godina radio u opštinskom JKP na poslovima popisivanja potrošnje vode po zgradama. Kasnije je napredovao u službi pa je bio blagajnik za obračun I naplatu potrošene vode. Kao odani član partije, i dalje je napredovao pa je u tekućem mandatu postao član opštinskog veća za rurarni razvoj i očigledno se njegova odanost visoko ceni pa postade čovek i pomoćnik ministra za rurarni razvoj. Smatram da je ovakvo kadrovsko rešenje uvreda za sve poljoprivrednike u ovoj zemlji.
Kad god mogu, gledam na TV emisije o poljoprivredi i s pažnjom slušam ratare, stočare, voćare ili druge poljoprivrednike koji pametno govore o problemima u proizvodnji kojom se bave i pri tom, ne kukaju na državu. Svaki od njih bi bio verovatno dobar pomoćnik ministra za ruralni razvoj. Naravno, oni ne žele da budu činovnici ali bi vlast mogla povremeno da ih konsultuje. No, vlastima nije potrebno znanje već mesto za uhlebljenje svojih odanih izvršilaca.
Zbog svega toga, koeficijenti ma koliko bili dobri, neće postići neophodan cilj . Jer, manje je važno da li neko radno mesto nosi 5 ili 8 poena od 12 mogućih, ako osoba koja sedi na tom radnom mestu, nije kvalifikovana za taj posao.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KOSOVO I HONGKONG

Kakva je veza između Kosova i Hongkonga? Nikakva sem što ih zajedno pominje gospodin Li, ambasador NR Kine u Srbiji:
http://www.politika.rs/scc/clanak/408211/Li-o-Kosmetu-Kina-je-povratak-Hongkonga-cekala-100-godina
Verujem da ambasador Li dobro zna da su veoma različite istorijske okolnosti i uslovi pod kojima su, s jedne strane, Kosovo odvojeno od Srbije i s druge strane, Hongkong i Makao odvojeni od Kine.
Ali, gospodin Li je mudar čovek i rekao je da kao svoje lično mišljenje kaže da za rešavanje tako važnog pitanja kao što je kosovsko, ne treba postavljati rokove.
Njegovu misao mogu da tumačim ovako: kad se nešto proda, kao što je svojevremeno Rusija prodala Aljasku, to je trajno. Zauvek ili trajno je i kad se nešto prizna. Kina nikada nije priznala otcepljenje Hongkonga I Makaoa i ova područja su joj vraćena. To jesu dugi periodi, na Hongkong su čekali 100 godina a Makao je bio pod portugalskom okupacijom još od sredine 16 veka I vraćen je 1999 godine. Uostalom, i Srbija je bila pod viševekovnom osmanlijskom okupacijom i dočekala je slobodu.

Kome se žuri
Imam utisak da su po raznim linijama pojačani pritisci da se do kraja ove godine reši kosovsko pitanje.
Razumem da se albanskim vlastima u Prištini žuri da zaokruže položaj samoproglašene države, da bi ravnopravno sa drugim državama u svetu zauzeli poziciju u Ujedinjenim nacijama, bili primljeni u EU, njihovi sportisti učestvovali na međunarodnim takmičenjima, njihov pasoš bio validan kao pasoš svake druge države, itd,itd.
Oni su izgleda jako sigurni u moć svojih mentora, amera i očekuju da uz njihovu pomoć nateraju Srbiju da ih prizna kao državu ,da istovremeno Srbima ne daju ništa i da zadovolje neke druge svoje apetite, kao na primer, da uzmu/prisajedine preševsku dolinu, I dr.
Razumem amere što žele da se posao koji su odavno započeli, konačno završi. Setimo se samo da su u Rambueu hteli da nateraju Srbiju da se odrekne dela svoje teritorije, da su dirigovali NATo snagama koje su bombardovale Srbiju, itd, itd. S obzirom da sebe smatraju vladarima sveta, ne mogu da podnesu da im se tamo neka mala zemlja, suprostavlja.
Vodeće evropske zemlje su dugo vremena bile američki poslušnici i u okviru EU i u okviru NATO pakta i nisam sigurna da će to prevazići.

Ima u Evropi ljudi koji su svesni da je bombardovanje Srbije bio zločin ali moćnici to ne mogu da prihvate. Lakše je ucenjivati Srbiju da će ući u EU kad prizna Kosovo kao državu. Verovatno misle da će time svojoj a i svetskoj javnosti pokazati da je bombardovanje Srbije bilo opravdano.

Iznenadila sam se kada sam čula da ćemo kreditom Evropske banke , graditi autoput do Prištine a odatle će se graditi autoput do albanske luke Drač.
Na pitanje radoznalog novinara, jedan zvaničnik je odgovorio da je autoput do Drača, koristan za našu privredu a deo do Prištine da bi naši ljudi sa Kosova, lakše dolazili u centralnu Srbiju. To ni pas s maslom ne bi pojeo, stara je uzrečica.
Naši ljudi mogu da dolaze u centralnu Srbiju korišćenjem drugih puteva
i ne znam koliko njih uopšte dolazi da bi bilo neophodno da poreski obveznici Srbije plaćaju taj tako skup poduhvat.
Baš bih volela da znam koja je to naša privreda koja ima interes da izvozi svoje proizvode preko luke Drač.
Jedan bivši ministar se izlanuo da je izgradnju tog autoputa tražila Evropska banka. Razumem da ta banka izražava interese moćnih evropskih kompanija ali mi je nejasno zašto naša vlast prihvata takve ucene.
Sve u svemu, mogu da razumem , naravno, ne i da prihvatim , zašto se albancima i nekim zapadnim moćnicima žuri da završe kosovsku priču.

Ali, ne mogu ni da naslutim zašto se našim političarima na vlasti žuri da se ta aktivnost okonča. Da li misle da će tako ubrzati naš prijem u EU koji ,kako je najavljeno ne može biti pre 2005 godine ne samo za nas već i za druge kandidate.
Poslednjih meseci, desi mi se da me sa TV ekrana, dohvati neka rečenica našeg glavnog moćnika ili to pročitam u novinama.
Popovi imaju običaj da vernicima prete tako što kažu, na primer, da ako se ne mole bogu svaki dan ili sl, bog će ih kazniti. Tako i naš moćnik preti da ako ne prihvatimo kompromis, doći će do Vranja, valjda misli na albance. Ili, mi sada nemamo ništa ali moramo da se izborimo za makar nešto a šta je to nešto..sačekajte, kad odrastete, kazaće vam se samo.
To je pokušaj kolektivnog ispiranja mozgova s očekivanjem da će ljudi na kraju, na najavljenom refrendumu reći da , neki jer je sveznajući rekao da je to jedino ili najbolje rešenje a neki možda s željom da se to nasilje nad našim umovima i našim životima, konačno završi.

Opcije
Ponekad u nekom filmu vidim kako neko gađa u glinene golubove. Tako meni liče opcije koje se povremeno pojave u javnosti-iznese se uopštena ideja i ona se rasprši kao glineni golub iz filma. Evo nekih opcija.

-Podela Kosova. Ne znam šta je stvarni predlog onih koji to povremeno pominju. Da li misle, na primer, da Srbiji treba da se vrati severni deo Kosova a sve ostalo da pripadne državi albanaca. Šta je u tom slučaju sa Srbima koji žive u enklavama s druge strane Ibra, šta je sa imovinom prognanih Srba na tom području, sa imovinom srpskih preduzeća I dr. Zašto bi mi priznali da je veći deo otetog Kosova, sada tuđe. U ovom trenutku, ne možemo da vratimo oteto ali koji su naši motivi da priznamo da oteto pripada otimaču.
-Razmena teritorija. Nije objašnjeno na koje se teritorije misli ali rekla bih iz nekih naznaka, da se misli da nama Albanci daju severni deo Kosova a mi njima da damo područje preševske doline, odnosno područja opština Bujanovac, Preševo i Medveđa. Kada bi takvu ideju mi ozbiljno stavili na sto, rekli mi to otvoreno ili ne, priznali bi Kosovo kao državu albanaca pa tako dve ravnopravne države, razgovaraju o razmeni teritorija.
Smatram da o takvoj ideji ne treba ni razmišljati ne samo zbog toga što bi to značilo priznanje države Kosovo već i zbog toga što ne vidim šta je kriterijum za takvu razmenu.
Ako su u Bujanovcu i Preševu, albanci većinsko stanovništvo, nisu to u Medveđi. Prihvatanje ove ideje, značilo bi prihvatanje stava da gde god živi grupa albanaca koliko god ona mala, ima da se pripoji Kosovu.
Kad bi međunarodna zajednica prihvatila ovakav stav, bio bi to presedan sa nesagledivim posledicama. Zašto, na primer, severni deo Italije ne bi pripao Austriji, da se rasturi Švajcarska kao država i njeni delovi pripoje odgovarajućim susednim zemljama i da ne nabrajam druge slične gluposti jer glupost je podržavati formiranje etnički čistih država.
Smatram da albanci upravo to žele a to je njihov projekt velike albanije. Još za Titovog života, počeli su organizovano da naseljavaju zapadnu Makedoniju I vidi se da su sada moćna snaga u državi a kakav im je krajnji cilj, videćemo.

– Prema medijima, kosovski političari u poslednje vreme ponavljaju da će zahtevati da se u Briselu razgovara o preševskoj dolini, odnosno položaju albanaca na tom području. Imam utisak da se počinje sa primenom primenjenog scenarija na Kosovu, kao ugrožena su prava albanaca pa ameri dolete I reše problem.

Ako kosovski političari zvanično zatraže da se uz njhovo i naše prisustvo razgovara o tome, smatram da naši političari treba odlučno da odbiju takvu ideju .
Neka kosovski zvaničnici pismeno i konkretno obrazlože u čemu je ugrožen položaj albanaca. Neka posle toga dođu predstavnici međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima I neka vode razgovore u pomenutim opštinama ali ne samo sa albancima već i srbima , neka naše vlasti na razgovorima u Beogradu, konkretno i dokumentovano pokažu kakav je stvarni položaj ljudi na tom području,itd.
Ukratko, mi nemamo razloga da sprečavamo razgovor o takvim pitanjima,ali ne smemo da dozvolimo da nam drugi nameću format razgovora i svoje nedokazane ocene. Ne smemo dozvoliti da se branimo od nedokazanih kritika.

– Zajednica srpskih opština. Ne znam zašto na toj ideji insistiramo kad je to forma bez sadržine. Čitam da je,na primer, ideja da ta zajednica ima izvršne funkcije u oblasti obrazovanja i valjda kulture. Izvršne funkcije znači da sprovodi kosovske zakone, recimo, da imenuje direktore u osnovnim školama koje pohađaju srpska deca, možda i direktora neke institucije u oblasti kulture u Kosovskoj Mitrovici. Samo nagađam jer nisam imala priliku da vidim šta se stvarno predlaže.
Opasno bi bilo da prihvatimo takav model ove zajednice i da za uzvrat, albancima priznamo mnogo ozbiljnije ustupke.

-Čuli smo da se neki ljudi zalažu da se razgovori o Kosovu odlože za neko bolje vreme a predstavnici vlasti misle da je zamrznuti konflikt loše rešenje.
Zar zaista neko misli da će u ovom trenutku rešiti taj konflikt ako postigne neki komopromis sa prištinskim vlastima.
Sećam se perioda kada su u etnički mešovitim sredinama na Kosovu, ljudi živeli složno jedni pored drugih. Možda nisu bili prijatelji ali su imali korektne odnose, čestitali jedni drugima verske praznike i td. Verovatno nije bilo tako u svim sredinama, ali u nekima jeste. I onda je polako i postepeno sve vidljivije, krenulo sve ono negativno-ubistva pojedinih Srba na njihovim njivama, prisiljavanje Srba da Albancima prodaju svoje kuće, itd, itd. Milošević je mislio da će svođenjem autonomije pokrajina na ustavnu poziciju opštine, smenjivanjem Albanaca sa rukovodećih položaja u preduzećima i sličnim merama, pokoriti Albance. Idejne i verske albanske vođe su pojačale svoj višegodišnji uticaj na svoje sunarodnike s tvrdnjom da su im Srbi krvni neprijatelji, otvoreno su bojkotovali srpsku vlast ,povećali broj ubistava Srba, itd, itd.
Tako je etnički jaz postao dubok kao najveći svetski kanjoni i već duže vremena preovlađuje uzajamno duboko nepoverenje a kod nekih i mržnja.
To nepoverenje neće nestati zaključivanjem nekakvog kompromisa za koji se zalažu neki ljudi iz naše vlasti. Da li će i kad to nepoverenje nestati ili se makar ublažiti, teško je reći.
Možda će biti potrebno da se rodi i odraste nekoliko generacija pripadnika oba naroda da bi oni shvatili da od nepoverenja imaju štetu i jedni i drugi i da bi trebalo da grade mostove između sebe.

-Pravno obavezujući sporazum –pojam je koji ponavljaju političari iz Brisela. Šta to znači ? Valjda svaki sporazum obavezuje subjekte koji ga zaključe. Sporazum koji se zaključi uz posredovanje EU, valjda pravno obavezuje učesnike a ne, recimo, moralno ili emotivno.
Ustvari, pribojavam se da se iza te rogobatne formulacije, krije podmetanje Srbiji da prizna sadašnju tvorevinu na Kosovu kao državu. Oni stalno ponavljaju da se ne traži da Srbija prizna Kosovo kao državu. Da li to znači da Srbija ne mora doneti posebnu formalnu odluku o priznanju a šta ako se u pomenuti pravno obavezujući sporazum ubaci stav da Srbija neće ometati pristup Kosova stolicama u međunarodnim organizacijama. Po mom shvatanju, to znači priznanje jer član Ujedinjenih nacija može postati samo država.
Nadam se da smo svi sveni da će na kraju, ulazak u EU usloviti prethodnim priznanjem na neki način.

Zaključci

Nedavno sam pročitala u nekim novinama da je glavni čovek na vlasti rekao da Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno i da on sada nastoji da ipak dobijemo nešto. Ne verujem novinama jer sam se uverila da u prepričavanju nečije izjave znaju da suštinski promene smisao.
No, pod pretpotavkom da je stvarno rekao to što mu se pripisuje, pitanje je o čemu možemo da zaključimo kompromis sa Prištinom.
Napraviću jedno malo poređenje, ne baš adekvatno ali nemam drugo.
U zgradi sa više stanova, stanari se ne svađaju ali i ne druže, nisu prijatelji ali se prilikom susreta, kulturno pozdrave. To je minimum suživota komšija.
Međutim, prokišnjavanje krova ili potreba održavanja zajedničkih prostorija I sl. tera ih da donose zajedničke odluke.

Slično tome i mi imamo potrebu da sa komšijama zajedno rešimo neka pitanja. To su konkretna pitanja kao što su matične knjige, međunarodni pozivni telefonski broj, dokumenta potrebna za prelazak granične linije u oba pravca.Pominjem pitanja koja su verovatno već rešena ali možda ima još nekih sličnih i ne vidim razlog da ih ne rešimo.

– Mi imamo interes da maksimalno zaštitimo srpski živalj koji živi na bilo kom delu Kosova,a ne samo na severu. Mogli bismo da tražimo od prištinskih vlasti da se obavežu da će na svaki zakonom zasnovan način, razvijati princip tolerancije prema pripadnicima Srba i da će odmah reagovati na fizičko ugrožavanje ili druge povrede njihovih prava.
Volela bih da doživim, na primer, da kosovari koji ovde žive , mogu za vreme određenih praznika da odu u svoja mesta rođenja na Kosovu i posete grobove svojih bližnjih i to bez pratnje međunarodnih snaga, da ne budu kamenovane srpskre škole kao pre neki dan.Liči mi kao neostvariv san da se prognani Srbi bezbedno vrate na svoja ognjišta.

Za razvijanje duha tolerancije u stvarnom životu, potrebno je vreme ali bi bila korisna i konkretna aktivnost prištinskih vlasti na tom planu.
Naravno, istu obavezu bi mogla da prihvati i u praksi sprovodi i naša vlast. Tako, na primer, ako bismo saznali da je neko polupao izlog poslastičarnice samo zbog toga što je vlasnik albanac, bila bi potrebna oštra osuda javnosti ali i brza reakcija organa vlasti na pronalaženju i sankcionisanju učinioca .
– U red krupnih pitanja koje sporazumom treba regulisati spada i zaštita srpskih verskih i kulturno istorijskih spomenika, pitanje imovine srpskih preduzeća ali i građana a možda i neka druga.
Ne znam šta u istom smislu traže Albanci ali u svakom slučaju, verujem da kao susedi možemo sporazumno rešiti neke stvari.

Naše zahteve prema Kosovu i njihove prema nama trebalo bi staviti na papir i poslati svim relevantnim svetskim silama. Ne verujem da bi iko mogao da nam zameri što tražimo bezbednost za Srbe na Kosovu, zaštitu srpskih verskih i kulturnoistorijskih spomenika I rešavanje otete imovine fizičkih i pravnih lica.

No, predmet sporazuma ne može biti priznanje Kosova kao države. Neki ovde kažu da pojedini ljudi imaju emotivni odnos prema Kosovu i da treba videti od čega živeti, misliti na budućnost naše dece I l. Po mom shvatanju, to je pitanje nacionalnog ponosa i samopoštovanja a odbacivanje toga je izdaja.Ne, to je veleizdaja. Ne razumem kako neko uopšte može da pomisli da otmičaru priznamo da je njegovo ono što nam je oteo.
Ako sami sebe ne cenimo, kako možemo da očekujemo da nas drugi cene.
Odbaciti nacionalni ponos , zarad čega ? Zar zbog mrvica koje bi nam dobacivali moćnici iz EU ?

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

TURISTIČKE AGENCIJE- PREVARANTI

Sezona letnjeg odmora je u toku. Nekoliko hiljada građana će je pamtiti po nemilom događaju-turističke agencije kod kojih su uplatitili letovanje u Grčkoj su ih prevarile.
Mediji su brzo reagovali. Među prvima je bila TV Prva koja je u emisiji uživo, razgovarala sa predstavnicima agencije, Jute-udruženja turističkih agencija i nadležnog ministarstva. Smučilo mi se njihovo izlaganje.
U pripremi za ovaj post čitala sam zakon o turizmu koji ima preko 130 članova. Ostala mi je dilema da li je zakon toliko komplikovan i nedorečen ili nadležni državni organi koji su dužni da obezbede njegovo sprovođenje, ne rade svoj posao kako treba.

Obeštećenje prevarenih
Učesnici u tv emisiji su naglašavali da će prevareni biti obeštećeni. Doduše, možda ne u punom iznosu, već nešto manje, možda 20 % ili više. Kako hladno, birokratski.
Zar niko nije mogao da pomisli kako je roditeljima male dece koja su se radovala odlasku na more i šta da im posle kažu-puj pike ne važi odlazak na more, vratiće nam deo novca koji smo uplatili. Velika tuga u dečjim očima.
Neko možda nema ušteđevinu da ode na neku drugu destinaciju i tako propade odmor.
Prema tome, ružno je naglašavati obeštećenje kao najvažnije pitanje.

Ko je odgovoran
Ni turističke agencije, ni Juta ni ministarstvo ne preuzimaju bilo kakvu odgovornost.
Predstavnici jedne agencije kažu da su aranžman ugovorili sa vlasnicima kuća i da su morali da im plate na ruke u kešu i da su neki od njih, naknadno tražili više novca.
Nije neobično da neko pokušava da izbegne plaćanje poreza pa zbog toga vlastima svoje zemlje ne prijavljuje delatnost kojom se bavi. Tako su možda postupili i vlasnici nekih kuća u Grčkoj. Ali, ne interesuju nas oni već možemo da se pitamo zašto su naše agencije zaključivale takve usmene i nesigurne sporazume i tako oštetile svoje klijente. Pred našim građanima, odgovorne su samo naše agencije.
Predstavnica ministarstva reče da je zakon o turizmu usvojen 2009 godine i da bi mogao da se doradi ili upotpuni. Jelda. Od koga to zavisi ? Da li je potreban pismeni nalog EU ili neke druge međunarodne institucije ili je bilo potrebno da ministarstvo nadležno za oblast turizma, čim uoči slabosti zakona koje u sporovođenju izazivaju ozbiljne probleme, odmah pokrene postupak za izmenu i dopunu zakona.
Još veće nerazumevanje odgovornosti ministarstva, pokazao je predstavnik ministarstva koji je u jednoj Tv emisiji rekao da je problem što imamo oko 500 registrovanih turističkih agencija. Da li se on to žalio javnosti ? Liči mi to kao da posmatramo pečurke koje su se namnožile posle kiše a mi jadni i neuki, ne znamo koje su otrovne i zbog toga ne znamo kako da ih uništimo pa njih krivimo što su se namnožile u velikom broju.

Nikad lakše nego danas može se registrovati preduzeće ili preduzetnik.
Ako osnivač osniva preduzeće u obliku d.o.o. , najmanji osnivački ulog iznosi samo 100 dinara, dakle, manje nego kutija cigareta. No, za moguće prevarante, bitno je da osnivač odgovara za obaveze preduzeća samo do visine svog uloga, sem u zakonom predviđenim slučajevima.
Ako se osnivač registruje kao preduzetnik, nema obavezni ulog ali za obaveze odgovara svojim ličnim sredstvima. Onaj ko je spreman da druge prevari, može pre početka biznisa, imovinu koju eventualno poseduje, da prepiše na rođaka a novac može da uloži u stranu banku u inostranstvu.
Ako osnivač želi da se bavi nekom od delatnosti u oblasti turizma, mora da dobije licencu i da se upiše u registar turističkih organizacija koje vodi ministarstvo za turizam.
Kad se kaže licenca, može da se pomisli da osnivač mora da ispuni neke teške, odnosno ozbiljne uslove. Zakonom predviđeni uslovi meni ne izgledaju teški. Dovoljno je imati poslovni prostor i po jednog saradnika za svaku delatnost ako registruje više delatnosti . Saradnik mora imati propisanu školsku spremu i položen stručni ispit.

Kada je kupac nezadovoljan robom koju je kupio u prodavnici (odeća, obuća, kućni aparat I dr), ima pravo na zaštitu po opštim propisima o zaštiti potrošača.
Međutim, kada kupac od turističke agencije , kupi aranžan za odabrano putovanje, računa na veći stepen sigurnosti jer je agencija dobila licencu od nadležnog ministarstva što bi trebalo da znači da posluje zakonito. Kad agencija prevari kupca aranžmana na bilo koji način, kupac s pravom upire prst na agenciju ali i na ministarstvo koje mu je dalo licencu.
Prema nekim medijima, vlasnici pojedinih problematičnih agencija su i ranije varali građane, ukidali pa osnivali nove agencije a za jednim je čak raspisana poternica a on normalno boravi malo ovde i malo u Španiji.
Ako bi ove informacije bile tačne, onda neko ne sprovodi zakon kako treba. Naime, vlasnici agencija se upisuju u dva registra-privredni registar u koji se upisuju sva osnovana preduzeća i preduzetnici i drugi je registar turističkih organizacija u koji se upisuju agencije koje su dobile licencu. Prema tome, prilikom svakog novog upisa istog lica u registar, lako je ustanoviti da li je ranije uradio nešto suprotno zakonu.
No, pitanje je kome se uopšte može verovati-da li medijima koji pišu o prevarantima koji ovde vršljaju kako hoće ili ministarstvu koje kaže da će ispitati stvar, da će se postupiti po zakonu i sl.

Aranžmani profesorke Šakire

Nedavno je javnost uznemirila vest da je izvesna profesorka istorije iz Devete beogradske gimnazije sa nadimkom Šakira, odvela grupu od čak 106 učenika na eksurziju u Španiju. Po dolasku u najavljeni hotel, deci nije omogućen ulazak u sobe jer navodno ceo aranžman nije plaćen. Deca su doplaćivala iz svog džeparca, naknadno je uplaćen dug ali nisu organizovani neki obećani izleti u Nicu, Veneciju i dr .
Uspaničeni roditelji su zvali sve koje su našli. Nekoliko dana su nas obaveštavali da ta eskurzija nije organizovana po važećem pravilniku o eksurzijama da bismo kasnije saznali da to i nije bila eksurzija već letovanje.
OK, možda će neko pomisliti pa ko zabranjuje jednoj profesorki da deci iz škole u kojoj predaje, pomogne da odu na letovanje.

Nadam se da će prosvetna inspekcija celovito ispitati ovaj slučaj, pre svega zbog dece koja su doživela velike nedaće a i da bi se sprečile buduće takve akcije pojedinaca.
Da li je Šakira saopštila deci da ih vodi na eksurziju ili na letovanje, da li je održala sastanak sa roditeljima i gde-u školi ili nekom kafiću, da li je ona uzimala na ruke novac od dece ili roditelja ili su oni uplatu vršili u turističkoj agenciji. To su samo neka pitanja koja se postavljaju.
Pojedinac može biti organizator turističkih putovanja samo ako je u privrednom registru registrovan kao preduzetnik i dobio je licencu ministarstva za turizam. Izgleda da te uslove nije ispunjavala gospa Šakira. Ona je delila posao sa turističkom agencijom ali je bar do sada u javnoti nepoznato u kom svojstvu-da li je bila turistički vodič ili turistički pratilac, da li je ispunjavala zakonske uslove za te poslove, da li je imala ugovor sa agencijom, i td.

Imam utisak da su u ovom slučaju, svi dogovori obavljani usmeno, bez pismenog ugovora i uplate vršene na ruke ,bez računa, tako da su i agencija I gospa Šakira, izbegli da plate porez na prihod.
Dalje, proizilazi da niko u školi ne zna za ovaj slučaj a i kako bi kad nikoga u školi nije ni bilo kad se pojavila inspekcija. Ne zna se gde je direktor škole niti se on javlja na telefon. Da li on stvarno nije znao šta gospa Šakira radi. Neverovatno mi je da gospa Šakira, verovatno danima okuplja grupu po grupu dece, objašnjava im ideju o eksurziji /letovanju, uzima od njih ili njihovih roditelja novac itd i da to niko u školi ne vidi i ne čuje i ne upita se da li tako može da se radi.
Na kraju, nadam se da će prosvetna inspekcija saznati i ulogu roditelja, pre svega , da li su znali da to nije eksurzija već privatni aranžman jedne profesorke .Ako su znali da je to privatni aranžman jedne profesorke, onda su i oni odgovorni što su tako olako svoju decu pustili na nesigurno putovanje.
Iako u ovom slučaju, ne vidim odgovornost Ministarstva prosvete, ipak ovaj slučaj baca senku na obrazovni sistem. Jer, svi se možemo upitati kako je to moglo da se desi u državnoj školi usred Beograda.
Nadam se da će ministar Šarčević istrajati u utvrđivanju istine i preduzeti mere iz svoje nadležnosti i po potrebi, pokrenuti inicijativu kod drugih nadležnih organa za preduzimanje mera iz njihove nadležnosti (krivična prijava, oduzimanje licence, porezi ).

Zaključci
Bilo bi lepo kada bi što veći broj građana svoj odmor ili deo odmora, proveo u Srbiji. Nije u pitanju samo novac koji izdvajaju za te svrhe već i da vide prelepe delove naše zemlje, bilo da su to planine, banje ili jezera.
No, naša zemlja nikada nije sprečavala ljude da odlaze i u inostranstvo.
Čak nije ni smatrala da je to isključivo privatna stvar pojedinca. Pri tom, imam u vidu da je donet zakon koji propisuje uslove za obavljanje turističke delatnosti i ko želi time da se bavi, mora dobiti licencu.
Iskustva iz ove godine a i nekih ranijih sa turističkim agencijama, prevarantima, ukazuju da bi uslove za obavljanje ove delatnosti trebalo pooštriti i precizirati.
Pre svega, nije dobro da je skuplja kutija najobičnijih cigareta nego osnivački kapital za osnivanje agencije u obliku d.o.o.
Osnivački ulog u novcu za osnivanje banke iznosi najmanje 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Tako veliki osnivački ulog u novcu je razumljiv jer banka posluje sredstvima svojih klijenata, građana I pravnih lica.
I turistička agencija posluje novcem svojih klijenata, razumljivo u manjem iznosu nego banke ali ipak koristi tuđ novac.
Zbog toga bi valjalo razmisliti da se obezbedi veća sigurnost klijenata tako što bi se uveo osnivački ulog u novcu u nekom većem iznosu. Time bi se smanjio broj patuljastih agencija I možda obesrabrili mogući prevaranti koji na ovakav način žele olako da dođu do novca.

Zakon na prvi pogled ima dosta odredaba koje regulišu obaveze agencije prema svojim klijentima. Međutim, dosta je tu uopštenih odredbi koje se mogu različito tumačiti. Smatram da bi te odredbe trebalo što više konkretizovati imajući u vidu i poslednja loša iskustva.
Oceniti kako je moguće da neko kome je oduzeta licenca, registruje novu agenciju u vreme dok zabrana traje.
Smatram da vlasniku agencije kome je oduzeta licenca treba zabraniti da dok zabrana traje, radi bilo koji posao turističkog karaktera ( rukovodilac u nekoj agenciji, vodič, pratilac I dr). To nije ugrožavanje prava na rad već samo zabrana da određeno vreme radi posao u delatnosti u kojoj je kršio zakon.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar