PREDIZBORNA KAMPANJA U 2007 GODINI

Čitam ovih dana naslove u novinama on line i vidim da neki smatraju da će ovogodišnja kampanja za izbor predsednika republike biti žešća i borbenija nego ranije izborne kampanje.
Imam utisak da smo mi već godinama u kontinuiranoj izbornoj kampanji koja samo povremeno dobija neke posebne oblike. Ipak me nešto iznenadilo.
Prvo ali ne i najvažnije je početak zasedanja Narodne skupštine. Ono je u skladu sa ustavom, počelo prvog radnog dana u martu mesecu uz uobičajenu pompu ( garda, himna ).Utvrđen je dnevni red i predsednica skupštine je dala pauzu, bez objašnjenja zašto i koliko će trajati. Ona ili neko drugi je kasnije rekao da je otišla na konsultacije u vladu. Čovek bi pomislio da se tog trenutka desilo nešto vanredno što će uticati na dalji rad skupštine (dnevni red ili prekid sednice). Nije se u tom smislu desilo ništa sem što je predsednica rekla da će se sednica nastaviti po okončanju predsedničkih izbora. Ovo je prvi takav slučaj u našoj praksi i nema oslonca u ustavu.
Razmišljala sam zašto je tako učinjeno. Vidim samo jedan razlog. Naime, različitim potezima, vlast je opoziciji zatvorila vrata svim nacionalnim medijima sem TV N 1 i listu Danas. Naravno, ti mediji su nedovoljni da opozicija izrazi svoje stavove i programe. Vlast se izgleda u poslednjem trenutku setila da će opozicija iskoristiti zasedanje Narodne skupštine koje se na Tv direktno prenosi, kao svoju predizbornu tribinu. I prekidom sednice to je onemogućeno. Uobičajena bahatost vlasti.
Slažem se da zasedanje skupštine ne treba koristiti kao izbornu tribinu .Ali, čovek koji vlada ovom zemljom i njegovi saradnici i sateliti tj, koalicioni partneri skoro svakodnevno predstavljeni u medijima u službenom svojstvu (predsednik vlade, članovi vlade i dr), malo govore o temama iz svog službenog delokruga a najviše se bave napadom, kritikom ili ogovaranjem opozicije i naročito najavljenih predsedničkih kandidata.
Tako, čula sam, na primer, da opozicija hoće Vučićevu glavu, da hoće da destabilizuju Srbiju, itd, itd. Predsednički kandidati bi izgleda mogli da se operu od takvih teških kritika samo ako povuku kandidature tako da vučko ostane jedini kandidat.
Ili, čujem da ta opozicija hoće Srbiju da vrati nazad u dosovsko vreme. Mislim da smo se mi smo uveliko vratili unazad jer na vlasti su ljudi koji su bili bliski saradnici Miloševića, ne treba da ih nabrajam.
Ovi na vlasti kažu da ONI hoće da ponište reforme koje je ova vlast postigla, da ponovo Srbiju vrate u beznađe, itd, itd. Ko poveruje takvim kritikama, logično je da pomisli da je predsednik republike ključna politička figura u ovoj zemlji, da on utvrđuje politiku, da je nosilac ključnih izvršnih funkcija. Ako se poštuje ustav, nema ništa od toga. Jer, po ustavu, predsednik republike ne vodi politiku, ne predlaže zakone niti ima ovlašćenja za izvršavanje zakona, ne raspolaže budžetom, ni fondovima.
Uzgred, ustav sadrži određene suprotnosti. Naime, predsednika biraju birači neposredno što ovoj funkciji daje veliku težinu i bilo bi logično da ima i određena šira ovlašćenja u vođenju zemlje. Međutim, njegove funkcije su slične funkcijama koje imaju predsednici republika Italije i Nemačke ali te predsednike bira i razrešava parlament. Ne može zemlja da ima dva jaka, dominantna lidera, već samo jednog a to je ili predsednik vlade ili predsednik države.
Ako je to tako, postavlja se pitanje zašto je A.V. odlučio da se kandiduje za predsednika države kad kao predsednik vlade ima svu moć. Ovo tim pre, što je nekoliko meseci govorio da mu ne pada napamet da se kandiduje za tu funkciju. Objašnjenje vidim u sledećem. Nije računao da će Toma Nikolić gromoglasno najaviti svoju kandidaturu za ponovni izbor. Sve sondaže javnog mnjenja ukazivale su da su Tomine šanse jako male čak i uz Vučkovu podršku. S druge strane, Vučko bi Tomin poraz doživeo kao lični poraz a to sebi ne može da dozvoli.
Zbog toga je morao sam da se kandiduje i da kasnije za predsednika vlade odredi čoveka koji će kod njega dolaziti po svoje mišljenje. Takav odnos je bio u tandemu Tadić-Cvetković.
Verujem da Vučko veruje da čini najbolje za Srbiju. Ali, verujem I da je opsednut svojom veličinom u tom smislu da mu nije dovoljno samo da pobedi, već da pobedi sa ogromnim procentom . Pobediću vas sve zajedno, koliko god vas ima, tako ili nešto slično reče ovih dana. Dakle, svaki glas je važan . Pri takvom shvatanju, izgleda da je važno I da se po svaku cenu spreči da opozicioni kandidati dobiju više glasova.
Juče sam pročitala izjavu Saše Jankovića koji kaže da u mestu Kovačica, pred prostorijom u kojoj su zainteresovani potpisivali svoje izjave o priključivanju kandidaturi Jankovića, pojaviše se neki maskirani ljudi I fizički su sprečavali građane da uđu u prostoriju. Kad je došla policija po pozivu, ti marsovci su otišli ali je policija odbila da napravi zapisnik.
Možda je još interesantniji slučaj Vlade Georgijeva,poznatog pevača. Vidim u novinama izveštaj sa nekog predizbornog skupa Saše Jankovića a na fotografiji, u prvom redu Vlado Georgijev. Nekoliko dana posle toga, čitam u Blicu da je Vlado imao zakazan koncert u Smederevu za 4.3m I da je koncert otkazan. Vladi nisu rekli razlog niti su reporteri uspeli da saznaju od nadležnih, bilo šta. Čitam danas da je pokret pod nazivom –građanska inicijativa, za sutra uveče zakazao protesni skup na kome će puštati Vladine pesme I da se I on odazvao pozivu da prisustvije.
Vlast u Smederevu I neko iznad njih je ovim postigao tri stvari. Prvo, dali su Georgijevu besplatnu reklamu. Drugo, verujem da će izvestan broj građana do sada politički neopredeljenih I bez obzira da li su ili nisu fanovi ovog pevača, izaći na izbore I glasati protiv Vučka jer ne mogu da se slože sa ovakvim vidom netolerancije . Treće, smatrala sam da Janković nema ozbiljniju šansu na izborima jer nema pare, infrastrukturu ni podršku neke moćne partije (ne smatram da su demokrate jaka partija). Međutim, događaji u Kovačici I Smederevu upućuju da ga naprednjaci ipak smatraju ozbiljnim protivnikom. Ako je to tako, onda se pribojavam šta će mu još gadno uraditi.
Moje najveće iznenađenje je Toma Nikolić. Očekivala sam da će javno podržati kandidata naprednjaka I otići u penziju. Pretpostavljala sam da će u četiri oka sa Vučkom postići dogovor o nekim pitanjima, na primer, da ga proglase počasnim predsednikom stranke koju je osnovao. Ili, ako mu nedostaje neki mesec do punog staža za penziju, da mu to sredi, na primer, da kao počasni predsednik stranke, prima naknadu do ispunjenja uslova za penziju.
Mi smo mala I siromašna zemlja I ne može naš predsednik kome je istekao mandate da uživa velike privilegije. Ali, I ono što je sada zakonom predviđeno, nije loše.
Međutim, on je počeo sa trgovinom I to javno što je ličilo na cenjkanje . Tako, pročitam da je izjavio da razmišlja da li da se kandiduje, jer smatra da je I dalje potreban Srbiji. Pomislila sam da su mu novine podmetnule, proverim u još nekim I svugde isto. Mala smo zemlja I dovoljno nam je ili čak I previše dvoje hvalisavaca, jedno je Vučko I drugo je ona samoproklamovana diva koja je stvarno najbolja u onome što radi a to je da se polugola vrti oko polugolog muškarca u nekom obliku stiptiza I pušta glas koji liči na glas svrake koja često sleće u moju baštu.
Elem, tako saznadoh da je Toma u svetu probio put do više državnika I onda je vlada samo izvršila I sl.Tako on reče.
Novine su mu pripisivale da traži da se zameni sa vučkom, tj, da on ponovo bude predsednik partije I predsednik vlade. Nešto od toga je verovatno tačno jer ga jedan novinar upita da li ima ambiciju da bude predsednik vlade a Toma je odgovorio a ko nema ambiciju….
Šta će konačno biti, znaćemo za nekoliko meseci. Nadam se da nije tačan navod nekih novina da je Toma tražio da I dalje besplatno koristi rezidenciju od 800 kvadrata .To bi stvarno bilo previše. Ima puno porodica bez pristojnog stana a on ima stan u vlasništvu, kažu od 190 kvadrata + veliko imanje u rodnom selu.
Drago mi je što me Toma više neće iritirati sa dve stvari. Prvo, neće ići o trošku nas poreskih obveznika na turistička putovanja po svetu I svugde voditi svoju prvu damu I drugo, neću više gledati I nervirati se kad Toma nešto službeno čita a njegova prva dama stoji malo koso iza njega. Nema opravdanja da ona prisustvuje službenim razgovorima. Sve to izgleda jadno I bedno.
Pitam se da li će veći broj građana konačno shvatiti koga bira. Što se mene tiče , ja do završetka izbora neću gledati domaće TV stanice jer ne mogu da podnesem da mi svaki čas na ekran iskoči Vučko ili neko od njegovih. Imam kablovsku TV pa ću gledati strane programe.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

RASPRODAJA SRBIJE

Malo čudan naziv, zar ne ? Kako može jedno društvo ili jedna država da se rasprodaje ? Evo kako.
Proces rasprodaje traje neprekidno posle promena u vlasti u 2000 godini, s tim što se povremeno usporava ili ubrzava ili širi na nova područja.

– Najpoznatija je rasprodaja društvene / državne imovine. Cilj je bio da se napusti koncept društvene svojine i smatralo se da država ne treba neposredno da upravlja preduzećima, dakle, privatizacija je neophodna i opravdana. I sve se , kažu, odvijalo , po zakonu-putem javnog tendera ili javne aukcije, komisija za privatizaciju i dr.
Međutim, odavno je odomaćen izraz-pljačkaška privatizacija.
Pljačkaška privatizacija se odvijala i odvija na više načina, kao na primer:
* Neko namesti da vrednost kapitala preduzeća počne da opada i onda kada dostigne znatno nižu vrednost , pristupa se prodaji. Namestiti može direktor firme ili konsultantska kuća u dogovoru sa potencijalnim kupcem a kada je vrednost kapitala veća, u usmenom dogovoru učestvuje i predstavnik izvršne vlasti (ministarstvo, vladina agencija za privatizaciju).
Od više primera pominjanih u štampi, navešću samo 2:Vršački vinogradi i Luka Beograd.

* U broju od 11.o.m. list «Politika « donosi opširan članak pod naslovom: Petorka koja je napravila gubitak od 2,5 milijarde evra. Vredi pročitati.
Ukratko, 5 preduzeća u državnoj svojini, već godinama prave ogromne gubitke. Tako, akumulirani gubitak imaju Elektroprivreda u iznosu od 103 milijarde dinara, Srbijagas od 150 milijardi dinara, RTB Bor od 3,3 milijardi dinara, itd.
U više tih preduzeća,direktori se već više godina nalaze u vd.položaju.

Država je vlasnik ovih preduzeća i kao takva, odgovorna za njihov rad ali je očigledno da nije preduzeto sve što je neophodno za pozitivni rezultat. Pitam se da li neko iz vlasti svesno dozvoljava da ova preduzeća prave ogromne gubitke da bi se kad dođu na rub propasti, kao sa uzdahom reklo, da se moraju prodati . Potencijalni kupac možda već stoji negde u prikrajku. Znamo da MMF ili neki drugi međunarodni faktor povremeno preporučuje privatizaciju eklektroprivrede. Ili, čitam da neka strana kompanija već «istražuje « moguće rezerve zlata na području RTB Bor.

*Na otvorenoj aukciji, neko preduzeće sa više nego skromnim kapitalom, dostiže visoku cenu i kad se pažljivije pogleda, preduzeće je nosilac prava korišćenja na velikoj površini gradskog građevinskog zemljišta na atraktivnoj lokaciji, pa je za verovati da je kupcu neko šapnuo da će ubrzo doći vreme da to zemljište dobije u vlasništvo jeftino ili bez naknade. Čini mi se da je promenjeno nekoliko zakona o konverziji prava korišćenja u pravo vlasništva i da je uvek bilo prigovora o muvanju.

* Guši se domaća proizvodnja i omogućava strancima da stiču ekstraprofit. Tipičan primer je prodaja velikih mlekara strancima koji tako stiču pravo da proizvođačima mleka nameću nisku cenu otkupa pa neki moraju da odustanu od dalje proizvodnje . Sva sreća što su u međuvremenu nastale male domaće mlekare tako da potrošači nisu dovedeni u poziciju da kupuju mleko po monopolskoj ceni.
* Specifičan je primer privatizacija bivšeg veterinarskog zavoda o kojem je svojevremeno štampa dosta pisala. Zavod je bio stručna organizacija koja je preko 70 godina uspešno proizvodila hranu za domaće životinje, veterinarske lekove i vakcine i kupio je čovek koji se bavio proizvodnjom konfekcijske odeće. Simptomatično je da Vrhovni sud Srbije dva x osporava ovu privatizaciju ali mu agencija za privatizaciju, priznaje vlasništvo i na kraju, otvoren je stečaj.
Zašto da ne pomislim da je možda neko svesno vodio ovaj zavod s namerom da se konačno uništi da bi onda uvozili skupe inostrane proizvode .

_ Za vreme vladavine Dinkića, odvijala se svojevrsna rasprodaja plodnog vojvođanskog zemljišta arapima. Tada Dinkić reče da će arapi unaprediti srpsku poljoprivredu. Malo morgen. Oni na svom pesku ne mogu uzgajati žitarice i povrće neophodno za ishranu njihovog stanovništva . Uglavnom , njima je dato u dugogodišnji zakup ili prodato više desetina hiljada plodne zemlje. Uzalud su udruženja paora javno izjavljivala da njima lokalna vlast nudi zemlju u zakup po znatno višoj ceni nego što je data arapima. Niko tu ocenu nije osporio , samo je iz vrha izvršne vlasti rečeno da seljake pujda neki lokalni tajkun. I tačka. Cela ta transkacija obavljena je suprotno tada važećem zakonu.

-Najavljena je prodaja jednog broja banja.
Naš poznati stručnjak za banje, prof.Tomislav Jovanović, ukazuje da su naše banje jedan od najvećih turističkih i medicinskih potencijala Evrope i da bi napuštanjem dosadašnje nebrige i lošeg rukovođenja, mogli zarađivati ogromna sredstva od banjskog turizma, zatim da banjska lečilišta mogu biti značajan deo zdravstvenog sistema i da bi sve to dovelo do radnog angažovanja oko 50.000 ljudi. Ako se nastavi na dosadašnji način, banje će se prodati u bescenje i od toga će korist imati samo lovci u mutnom, kaže prof. Jovanović. v. list Politika od 14.1.o.g.

U javnosti nije zapaženo da stranci ekspolatišu mnoga naša izvorišta pitke vode. To je učinjeno u obliku privatizacije preduzeća koja se bave crpljenjem iz izvorišta i flaširanjem i prodajom mineralnih voda ili nekih voda za piće.
Da li će uslediti nastavak ovakve prakse i to prodajom nekih banja koje u terapiji koriste i pitku vodu.
Ne znam da li sam pesimista ili ima realnog osnova moje predosećanje da se bliži dan kada će građani ove zemlje od stranaca kupovati skupu vodu za piće i to vodu koju stranci za siću ovde eksploatišu.

_Kada je donošen važeći zakon o radu bilo je dosta kritika sindikalnih organizacija da se bitno sužavaju prava radnika. Vlast je tvrdila da to nije tačno već samo da se stvaraju uslovi za racionalnije i efikasnije poslovanje i da su bitna radnička prava zaštićena.
Kako god, zakon je počeo da se primenjuje. Iz pojedinih sredina, počeli su da se javljaju prigovori da strani vlasnik preduzeća ne poštuje ni takav zakon, navođene su razne ružne stvari. Ministar Vulin je kaže poslao inspekciju u jedno od takvih preduzeća i nijedan radnik se nije požalio. Zar se uopšte moglo očekivati da će radnik izneti bilo šta o lošim uslovima rada jer je svestan da mu odmah sleduje otkaz a od njegove platice živi njegova porodica i drugi posao ne može da nađe u svom gradu.
To što je rekao Vulin, ne vredi komentarisati ali kada je ON rekao da su nama strani investitori neophodni i da ih ne treba kritikovati, zaprepastila sam se . Kako njegovu izjavu shvatiti drugačije nego da su stranci dobrodošli, dobiće po zapošljenom radniku subvenciju od 5 do 10.ooo evra i neka ne brinu o zakonu o pravima radnika. Od tada do sada, više puta je ponovio da mi strancima nudimo najpovoljnije uslove , šta sve to znači, neka svako sudi sam.
Meni to liči na rasprodaju radne snage.

Činjenica je i da sve veći broj mladih obrazovanih ljudi želi da ode iz zemlje s obrazloženjem da ovde nemaju perspektivu. I to je oblik rasprodaje kadrova.

-Kultura je važna ali je teško govoriti o rasprodaji u izloženom smislu.
Međutim, od 2000 godine pa dalje, teče proces potiskivanja pa i nestajanja kulture kakvu smo nekada imali. Neka nova se ne izgrađuje što praktično znači da nam je kultura nepotrebna i to je neki vid rasprodaje.

O ranijem sistemu, zvanom socijalističko samoupravljanje , može se izreći dosta kritičkih ocena ali kada je reč o kulturi, bilo je znatno bolje nego danas. Evo nekih razlika.

* Nijedno od ranijih pozorišta nije ukinuto ili privatizovano ali mnoga od njih posrću. Nisu ni ranije svi gradovi imali pozorišta ali su velika pozorišta išla na gostovanja. Ono što je posebno bilo vredno a danas ga nema, jeste da je RTS snimao više pozorišnih predstava i prikazivao ih u svom programu. Na taj način, ipak su zainteresovani građani mogli da uživaju u pozorišnim predstavama.

* Nekada su kod nas, dolazili svetski priznati violinisti, pijanisti i drugi muzičari. Danas niko ne dolazi. Izuzetak je violinista Nikola Radulović koji živi u Parizu i ovde povremeno dolazi. Čitam da su već rasprodate karte za 2 koncerta planirana za februar.
Povremeno dolazi i čuveni dirigent Zubin Mehta ali on voli da radi sa muzičarima Beogradske filharmonije.

* Povremeno su organizovane i izložbe slika poznatih slikara. Pamtim izložbu slika Pikasa.

*Imali smo razvijeno izdavaštvo. Mnoga književna dela i dela iz oblasti filozofije i drugih oblasti, ubrzo po njihovom pojavljivanju u svetu su prevođena i ovde izdata. Neka od tih preduzeća su propala . Danas ima dosta malih izdavača ali kao takvi, bore se s mnogim teškoćama. Knjiga ne bi trebalo da ima tretman bilo koje robe.

*Problem je i desetkovana knjižarska mreža. Takva preduzeća su privatizovana na isti način kao bilo koje preduzeće iz privrede i umesto knjižara, dobili smo prodavnice kozmetike, butike i sl.

* Ne znam kako filmski producenti uspevaju da nabave novac i da snime i ovoliko filmova koliko snime.
U onom prvom naletu privatizacije, stradala je i bioskopska mreža. Ranije je u Beogradu u svakoj opštini bila bar po jedna bioskopska sala ne računajući veći broj u centru. Slično je bilo i u manjim mestima.

* Naši ljudi vole muziku. Nekada su bili popularni rok, pop i drugi oblici tzv. zabavne muzike, tradicionalna narodna muzika, starogradske pesme , sevdalinke i manje džez. Treba reći da su i produkcija gramofonskih ploča kao i radio i tv stanice, vodili računa o kvalitetu i pesme i pevača.
Danas izgleda nikoga nije briga za kvalitet pesme i pevača. Neka u drumskim mehanama pevaju i oni koji pojma nemaju ali zašto skoro sve TV sa nacionalnom frekfencijom puštaju kreštalice i sl. Naša lepa tradicionalna narodna muzika retko se čuje ali svugde trešte narodnjaci. Naravno i među novokomponovanim narodnim pesmama ima kvalitetnih ali se preko radia i TV stanica pušta svašta.
Ljubitelji klasične muzike pretežno preko interneta mogu slušati ono što žele.

*Pitam se da li bi za izgradnju objekta kao što je zgrada Narodnog muzeja u Beogradu bilo potrebno deset godina koliko već traje rekonstrukcija ove zgrade.

*Prema zakonu, zadužbine koje su osnovali građani, ne mogu se finansirati iz državnog ili lokalnog budžeta. U načelu, u redu.
Ali, dobrotvor Ilija Kolarac, osnovao je kao zadužbinu Kolarčev narodni univerzitet još pre 135 godina a čuvena velika dvorana radi punih 85 godina.
Ova ustanova je u najmanju ruku ustanova od gradskog značaja. Njena velika dvorana je najakustičnija u gradu i kao takva pogodna za kvalitetno izvođenje vrhunske klasične muzike.
Sećam se davnih vremena kada su u toj ustanovi skoro svakodnevno održavana i predavanja iz različitih oblasti nauke, filozofije, umetnosti i dr tako da je ta ustanova stvarno bila narodni univerzitet sa velikih brojem posetilaca. Čitala sam da i danas kroz zgradu dnevno prođe čak i hiljadu ljudi.

Sve je to značajno ali to nisu komercijalni programi. Kad bi ustanova izvodila programe sa starletama ili rijaliti programe , verovatno bi zaradila neophodan novac za investiciono održavanje zgrade .Najveću pohvalu zaslužuje predsednik opštine Stari grad koji zna da opština nije nadležna da finansira ove poslove ali je ipak dao nalog da se pod hitno proda jedan skupi automobil u vlasništvu opštine i tako pomogne Kolarcu.

Razumem da formalnopravno ni Republika ni Grad nisu nadležni da finansijski pomažu ovu ustanovu. Ali, pitam se po kom zakonskom osnovu se finasijski obilato pomažu dva fudbalska kluba koji odavno ne spadaju u vrhunski sport.

*
U jednom delu, Srbija je trajno rasprodata , u izvesnoj meri i opljačkana.To se prvenstveno odnosi na proces privatizacije, na način davanja poljoprivrednog zemljišta strancima.
Kad bi postojala čvrsta politička volja, neki započeti procesi raspodaje bi bili zaustavljeni , kao što su poljoprivredno zemljište, izvorišta pitke vode, banje i radna snaga, možda i elektroprivreda i rudnici .

Bez hleba se ne može a bez kulture može, to je izgleda preovlađujući stav posle 2000 godine. Umesto kulture, nudi se i faktički podržava najprizemnija zabava.
Čovek usmeren na najprizemniju zabavu, postaje deo stada ovaca.
S druge strane, čovek kome je kultura potreba, razmišljaće o društvu u kome živi, kritički procenjivati odluke koje u njegovo ime donose i sl.

Ovakav sistem se ne može popraviti nekim pojedinačnim promenama jer izloženim problemima treba dodati i krizu pravosuđa, krizu parlamenta , sve veću zatvorenost medija i dr.

Ovakav sistem upravljanja državom i društvom treba u celosti odbaciti. Protiv sam rušilačkih metoda.
Ne znam da li su narasle snage koje narodu mogu ponuditi jedan drugačiji sistem upravljanja državom u kome će se sve što je vredno u Srbiji ne samo sačuvati već i razvijati i unapređivati .Takve snage ja za sada ne vidim.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

POMOĆNA POLICIJA

Desilo se nešto nepoznato u istoriji naših vlada- vlada je poništila uredbu koju je donela nekoliko dana ranije i to zbog halabuke koju su napravili, kako ministar policije kaže, određene opozicione partije.

O tome ovih dana izveštavaju mediji a i ministar Stefanović se više puta oglašavao.
Deo ovih problema izložen je u opširnom izveštaju u listu Politika.
http://www.politika.rs/scc/clanak/371746/Pomocna-policija-nece-biti-formirana

Pomoćna policija je bila predviđena zakonom iz 2005 godine i tada niko nije reagovao, kaže ministar. Neću da proveravam da li je bilo obavezno formiranje te policije ili samo kao mogućnost, što u ovom trenutku nije bitno. U svakom slučaju, stalno se donosi veliki broj propisa i ko ima strpljenja i interes da ih čita, ako se ne primenjuju .

Rešenje o toj policiji, ponovo je ugrađeno u zakon o policiji usvojen početkom prošle godine i opet nije bilo reakcije. Krajem prošle godine usvojena je uredba kojom se razrađuju uslovi za formiranje policije i prijem ljudi u službu.
Ne znam da li je ta uredba izazvala poplavu javne kritike ili tek izjava ministra Stefanovića od 27. decembra kada je na policijskoj akademiji najavio da će ljudi koji su završili KPA moći da budu angažovani u MUP_u već ove, 2017 godine.

Verujem da niko ne bi imao protiv da se obučeni ljudi angažuju u pomoćnoj policiji u slučaju vanrednih situacija, kao što su uslovi visokog bezbedonosnog rizika, elementarne nepogode i sl. Doduše, angažovanje ove policije « u drugim slučajevima kada je ugrožena unutrašnja bezbednost « može biti zloupotrebljeno tako što se neki protesni skup ili šetnja, proglasi kao ugrožavanje bezbednosti, recimo, šetnja građana zbog rušenja u Savamali.

Međutim, iz pomenute izjave ministra Stefanovića od 27. decembra proizilazi da ti pomoćni policajci ne bi bili angažovani povremeno već za stalno. U prilog tome, ide i njegova izjava od pre dan-dva da eto svršeni kadeti zbog ukidanja uredbe neće dobiti posao.

Prema mišljenju nekih opozicionara, pomoćnom policijom se stvara partijska policija. Ima osnova za takvo mišljenje.
S jedne strane, u delu društva raste nezadovoljstvo:
– veliki broj nezaposlenih ili onih koji su prisiljeni da rade na crno;
– predsednik vlade odbija prigovore na uslove rada naših radnika kod pojedinih stranih firmi s obrazloženjem da su nam strani investitori potrebni;
– penzioneri koji dobiju prostor u medijima, traže da im se vrati ukradeni deo penzije umesto crkavice/povišice od 1,5 %;
– nije baš uobičajeno da vojni i policijski sindikati protestvuju a to je kod nas počelo da se dešava;
– povremeno nam se najavljuju srećniji dani a ja i ne samo ja, mislimo da su troškovi života sve veći uz zamrznute prihode;
-da li je istina ili vic, ali javno se priča da se sva ili skoro sva radna mesta u javnom sektoru mogu dobiti uz ispunjenje glavnog uslova –da je kandidat član naprednjaka;
-mladi fakultetski obrazovani ljudi u raznim anketama kažu da jedva čekaju da odu jer u ovoj zemlju ne vide perspektivu.

S druge strane, Vučić svaku kritiku na račun vlade doživljava kao zlonamernu pa i ličnu . Naravno, moguće je da je neki novinar zlonameran ili da nešto pogrešno napiše iz neznanja , površnosti u prikupljanju činjenica i sl.
U svim takvim slučajevima je po mom shvatanju bolje da se mirno i argumentovano objasni slučaj a ne da se reaguje nervozno pa i sa prikrivenom pretnjom.
Došli smo do toga da je nekoliko medija sasvim otvoreno u funkciji biltena ili servisa naprednjaka a još nekoliko se trudi da samo neutralno ili sterilno iznese informacije o radu vlade. Teško je naići na drugačije mišljenje , nema dijaloga.

Kad se sve to uzme u obzir, zašto ne pomisliti da je vlast svesna da se ućutkivanjem medija ipak nije sasvim uspelo i da oseća da negde iz dubine polako kreće lavina. Tu lavinu treba spremno dočekati i ako se i kad pojavi, odmah je ugušiti. U toj funkciji može poslužiti i pomoćna policija , tim pre što se vlast izgleda ne može potpuno osloniti na celokupni sastav redovne policije.
Ne kažem da je to zaista prava namera vlasti ali tako je nespretno objašnjeno formiranje pomoćne policije da dozvoljava i «jeretička» razmišljanja.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

ZANIMLJIVE IZJAVE

U prošloj, 2016 godini, predstavnici vlasti i političkih partija su nas zasipali obiljem obećanja, kritika , obaveštavanjem o istorijskim odlukama , upoznavanjem sa međusobnim verbalnim obračunima i uvredama, i td. Od tog obilja interesantnih izjava, odabirem sledeće:

-Naš samoproklamovani vladalac države, društva i života građana više puta je neke svoje odluke proglasio za istorijske . Po mom shvatanju, dve odluke bi bile istorijske:

Prvo, da je vlast priznala da deo suficita koji se pojavljuje u budžetu za prošlu godinu, otpada na oduzeti deo zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija. Nije neophodno da otvoreno kažu da su to pokrali, mogu i da nešto po običaju smuljaju kao nisu dobro izračunali i sl. Istorijsko bi bilo to da makar kamuflirano priznaju krivicu i da nepravdu što pre isprave.

Drugo, da u oblasti zaštite životne sredine, Srbija ubrzanim tempom iz sadašnjeg srednjeg veka uskoči u xxi vek. Neka to bude makar u jednom segmentu-kanalizacija.
Čitala sam ovih dana, da su evropske zemlje pokrivene kanalizacionom mrežom sa 80 % ili čak i više u pojedinim zemljama a da je pokrivenost Srbije samo 17 %. Čak i u Beogradu kao najvećem i glavnom gradu države, na trećini teritorije nema kanalizacije.
Imaju pojedini gradovi i gradići kanalizacionu mrežu ali problem je što se fekalije iz te mreže, bez filtriranja, izlivaju u reke i potoke. Ne treba objašnjavati kakve to opasnosti nosi po ljude, biljni i životinjski svet i to se neće dešavati u budućnosti, ko zna kada, to se dešavalo juče, dešava se danas svakodnevno i dešavaće se i sutra. I negativne posledice su sve veće.

Naravno, neophodna su ogromna finansijska sredstva, koja nemamo, reći će skeptici. Verujem da se sredstva mogu naći:
* EU bi verovatno finansirala deo ovog projekta.
* Kad bi se projekt dobro obrazložio, verujem da bi građani prihvatili da nekoliko godina daju samodoprinos ( odluka referendumom).
* Ukinuti davanje subvencija stranim investitorima i ta sredstva usmeriti na ovaj projekt.
* Odložiti realizaciju nekih projekata koji u ovom trenutku nisu neophodni. Iako je odluka o izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta usvojena, ipak se pitam zašto je taj projekt prioritet. Da li ćemo tako lakše izvoziti našu robu na zapadna tržišta ali koju robu. Da li će tako više evropljana turista pohrliti u Srbiju ?
Ili izgradnja autoputa Niš-Merdare s očekivanjem da albanci izgrade deo do Prištine (da li možda mi finasiramo jer KiM je naše) i zatim, do Drača. Da li nam je stvarno u narednih nekoliko godina ta luka neophodna za izoz naše robe ?
Podržavam ideju da cela zemlja bude prekrivena savremenom putnom mrežom ali postepeno, kad to materijalne prilike dozvole. Nije sada sve prioritet. Ali, izgradnja savremene kanalizacione mreže, jeste.

Realizacija ovog projekta odvijala bi se nekoliko godina i bila bi zamajac za oživljavanje i razvoj ukupne privrede. Proizvođači materijala potrebnog za izgradnju kanalizacione mreže, dobili bi velike poslove. Izvođači radova na izgradnji mreže, morali bi pored svojih radnika da angažuju i veliki broj drugih radnika na vreme od nekoliko godina.
Na ovaj način bi veliki broj ljudi prešao iz faze preživljavanja u fazu normalnog života a to znači i kupovinu stvari za domaćinstvo i dr a to znači i povećanje prihoda od PDV, itd.

-Da li je neko čuo da je predstavnik vlasti ili organizacije koja vrši javna ovlašćenja, dobrovoljno izjavio da je u donošenju neke odluke pogrešio i da se javno izvinjava. ?
To čudo ili istorijski događaj, desio se ovih dana. Naime, Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, izjavio je na Fejsu da je pogrešio što je odobrio da se novogodišnji program na javnom prostoru ponovo organizuje prvog januara ispred Merkatora. Građanin koji stanuje u soliteru u blizini Merkatora požalio se na nekoj društvenoj mreži da ga je te večeri uznemiravala buka u toku izvođenja tog programa. Šapić se izvinio tom građaninu ali i svima drugima koji su bili nepotrebno uznemiravani. Svaka čast Šapiću, tako se radi.

Inače, na prigovore o lošem ili sporom radu, nadležni obično odgovaraju da rade sve po zakonu ili da imaju nedovoljno izvršilaca a kad veći broj građana, javno kritikuje, skloni su da kažu da su građani krivi što trpe.
Najnoviji primer masovnog trpljenja građana je zamena zdravstvenih knjižica. Kada su jesenas mediji počeli češće da obaveštavaju o ogromnim redovima pred filijalama RZZO, anonimni birokrata iz te službe je odgovorio da letos nisu bili veliki redovi pa što građani nisu došli.U Ministarstvu zdravlja su mudro ćutali iako je na njihov zvanični predlog, vek trajanja dosadašnjih zdravstvenih knjižica, oročen na 31.12.2016 g.
Međutim, ako zavod za izradu novčanica može mesečno da izradi samo 350.000 novih zdrvastvenih kartona, onda mu je , imajući u vidu broj osiguranika, za rad potrebno oko 19 meseci. Prema tome, zavod nije mogao da završi svoj posao do kraja 2016 godine. Izgleda da odgovorni u RZZO i Ministarstvu zdravlja ne poznaju 4 osnovne matematičke radnje.
Kad bi odgovorni bili stvarno odgovorni, kao rok za zamenu knjižica bi odredili, recimo, sredinu 2017 godine uz uslov da je cele godine bilo omogućeno elektronsko prijavljivanje zahteva za zamenu knjižica i neke druge prateće mere.
Ovako, neodgovorni, bahati ljudi izjavljuju da su građani krivi što satima čekaju u velikim redovima.

Slično se dešavalo i sa izdavanjem novih ličnih kararta. Činjenica je da taj proces traje nekoliko godina. Ali, činjenica je i da u mnogim policijskim stanicama posao nije dobro organizovan jer su građani dolazili već u 5 H da bi dočekali broj za taj dan i zbog su neki morali da dolaze više puta jer je izdavano samo 20 brojeva.
Još krajem 2015 godine i još više početkom prošle godine, gromoglasno je najavljivano da građani ubuduće neće morati sami da pribavljaju dokumenta o činjeniama koje se vode u javnim evidencijama. I tako su neki čekali da počne primena novih propisa po kojima oni više neće morati da sami pribavljaju izvod iz matične knjige rođenih i državljanstva kao dokaz u postupku izdavanja nove lične karte. Pokazalo se, međutim, da mnogi organi nisu međusobno umreženi što će biti gotovo tek do sredine 2017 godine.
Najgore su prošli državljani ove republike rođeni na teritoriji bivših republika SRRJ .Oni su tek pri podnošenju zahteva za novu ličnu kartu saznali da moraju da se prethodno upišu u matičnu knjigu rođenih po sadašnjem mestu prebivališta a uslov za to je da donesu izvod iz matične knjige rođenih ne stariji od 6 meseci. Ne znam koliko hiljada građana je došlo u situaciju da ne zna kako da pribavi ovaj dokument jer u rodnom kraju više nemaju rođake itd.

RZZO je objavio da zaposleni osiguranici mogu uz potvrdu da ostvaruju zdravstvenu zaštitu i posle 1.1.2017 uz uslov da su podneli zahtev za dobijanje zdravstvenog kartona. Penzioneri to mogu da čine sve dok ne dobiju nov zdravstveni karton ako imaju trajnu zdravstvenu knjižicu.
Zašto je uopšte trebalo terati penzionere da obavezno uzimaju nov zdravstveni karton ?Dato objašnjenje ne bi pojeo ni pas s maslom.
Iz policije je dato objašnjenje da penzioneri mogu do marta podizati penzije na poštama.

Dobro je što poslednja objašnjenja nadležni nisu objasnili željom da pomognu građanima koji su zakasnili ili sl. Da su to učinili, ko zna koliko bi ljudi iskalilo svoj bes što su izvrgnuti tolikom maltretiranju.

Izborna kampanja za izbor predsednika Republike faktički traje već nekoliko meseci iako izbori nisu raspisani.
Objavljeno je već mnogo izjava i komentara o ovim izborima. Odabirem samo dve jer su mi simpatične.
Prvo, pročitam u novinama da je Toma Nikolić izjavio da će se ponovo kandidovati jer je on potreban Srbiji. U prvi mah nisam poverovala da je ta osoba to izjavila. Jer, ova zemlja ima dosta samoreklamera ali ovo je ipak do sada neviđeno. Proverim u drugim novinama, tamo piše isto.
Posle toga, čovek izjavi da će svoju odluku o kandidovanju doneti do Božića i shvatim da čovek misli da birači neće razumeti da im je on potreban ako im to ne kaže Vučić i želeo je da natera Vučića da se javno izjasni. Naravno, Vučić pomeri rok do sretenja.
S obzirom da je Nikoliću očigledno stalo da još pet godina živi lagodno i , pored ostalog, da svoju damu šeta po svetu o trošku poreskih obveznika, morao je da stvari javno razjasni.
Tako, izjavio je da veruje da ga Vučić neće izneveriti jer on nije izdajnik.
Kako ovu izjavu protumačiti ? Mogu samo na jedan način: ako Vučić ne podrži Nikolića, biće izdajnik, koga ili čega, nije važno. Preciznije, izdaće samo njega-Nikolića a nije važno što možda Vučić ne smatra da je Nikolić u ovom trenutku najbolje rešenje za Srbiju.

Nekoliko Vučićevih saradnika u poslednje vreme, bez obrazloženja, izjavljuje da je Vučić najbolji kandidat za predsednika republike. Da li time oni žele samo da kažu da Nikolić nije dobar kandidat ili se nadaju ako Vučić prihvati tu kandidaturu , ostaje prazno mesto predsednika vlade za koje su oni zainteresovani pa se tako unapred preporučuju.
Ne znam šta stvarno svaki od njih misli ali rekla bih da ministar Vulin to priželjkuje. Na to upućuju njegove dve izjave.
Prvo, kaže da on i Vučić zajedno odlučuju .Prvi put čujem da Vučić ne odlučuje sam već u dogovoru sa Vulinom.
Drugo, kaže da je većinska volja građana da Vučić bude predsednik države. Pitam se kakvu to telepatsku moć ili kakvo oruđe (skeneri ili dr) ima Vulin kada je utvrdio tu većinsku volju birača.

U poslednje vreme ja se lepo zabavljam kada na netu «prelistam « nekoliko novina i tako saznam šta političari izjavljuju. Verujem da će biti još zabavnije narednih meseci.
Ne verujem da će biti zabavno kad krene žestoki obračun sa Sašom Jankovićem . Na veoma ružan način su pokušali da ga sklone zbog njegovih aktivnosti u vršenju funkcije ( tzv.napad policije na zaštićene građane, slučaj helikopter, Savamala).Šta li će tek sada da urade?

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

SEDAM MILIONA PAPIRA MANJE

Od naredne godine, građani će na šalterima organa uprave dobijati skoro sedam miliona papira manje, sve će ići elektronski. To je novinska vest od pre dva dana. Odlično, manje čekanja a i šume će biti pošteđene.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:640922-E-uprava-i-reforma-administracije-Ukida-se-sedam-miliona-papira

Pozdravljam takve aktivnosti ali smatram da se u pogledu uspostavljanja informacionog sistema u javnoj upravi, izostavljaju neke važne stvari a i ono što se radi, često se radi formalno ili površno .Ukazujem na sledeće:

-Da li je uspostavljena baza podataka o javnoj svojini , odnosno da li je konačno popisana i uknjižena imovina koja spada u javnu svojinu (zemljište, objekti) .To je višedecenijski problem . Koliko puta smo, na primer, čitali da je neko bez zakonskog osnova koristio zemljište u javnoj svojini i nije plaćao ni zakup ni porez.

-Da li postoji baza podataka o poljoprivrednom zemljištu koja se povremeno ažurira ili i dalje ima zemljišta koje se u evidenciji vodi, na primer, kao močvarno iako je odavno oplemenjeno i pretvoreno u oranicu. Takva baza je potrebna da bi se pravičnije određivao porez i da bi država vodila agrarnu politiku na osnovi tačnih podataka.

-Nosioci javnih funkcija ne mogu imati onaj stepen privatnosti koji imaju drugi građani.
Uvek se može pojaviti sumnja da je nešto stečeno na nelegalan način. Zbog toga je korisno da se vodi javna evidencija o imovini nosilaca javnih funkcija. Ali, mi smo sve sveli na tu javnu evidenciju i nadležna državna agencija pedantno prati da li je neki funkcioner u zakonskom roku prijavio sticanje neke imovine pa ako nije, pokreće sudski postupak za kažnjavanje funkcionera koji nije postupio po zakonu i takav slučaj se plasira u javnosti na sva zvona, kako se to kaže. Izgleda da nikoga u ovoj državi ne interesuje kako je neka imovina stečena.
Pre nekoliko godina , mediji su se neuspešno bavili jednim čovekom koji je bio ministar u više vlada i hvalio se za naše prilike velikim bogatstvom- više stambenih zgrada u rodnom gradu i više stambenih i poslovnih objekata u Beogradu. Pre izbora za ministra , bio je predsednik skupštine u svom rodnom gradu. Jasno je da sa platom predsednika opštine pa i ministra, nije mogao steći toliku imovinu ali to nikoga ne interesuje, važno je da je uredno prijavljivao promene.

Ovih dana list Blic na osnovu podataka mreže Krik, objavljuje imovinske karte ministara. Tako saznajemo, na primer, da jedan ministar ima imovinu u ukupnoj površini od oko 900 kv.metara a kada se pročita tekst, vidi se da je tu sabrana imovina čiji je vlasnik on, pa njegov sin i brat. Tako se bez reči, baca senka na svakog nosioca javne funkcije da je deo svoje imovine prikrio knjižeći je na članove porodice.
Naravno , moguće je da neko želi da prikrije imovinu koju je stekao na nelegalan način pa je upisuje na ime partnera, roditelja, braće i sestara pa čak i maloletne dece. Prava stvar bi bila da još u postupku odabira kandidata za nosioca javne funkcije, državna agencija u saradnji sa nadležnim organima, ispita poreklo imovine svih članova porodice i naravno, na kraju mandata. Ne mislim da se vodi neki poseban javni postupak već da se iz javnih evidencija o imovini uzmu podaci o imovini (nepokretnosti, automobili,jahte i sl) i uporede sa dostupnim podacima o prihodima. Ako to poređenje, pokaže nesklad, postupak se nastavlja.

Ovako kako se radi, samo je zamajavanje javnosti . Šta mene briga , da li ministar P.P. ima u svojini 100 ili 500 kv.metara stambene površine ali može da me interesuje da li je ta imovina stečena na legalan način a to znači da li je taj ministar pošten ili ne.

-Baza podataka o izvršavanju poreskih obaveza poreskih obveznika po vrsti poreza, odavno se vodi na kompjuteru. Zbog toga ne razumem kako je moguće da neko pravno lice duguje po nekoliko desetina pa i stotina miliona dinara na ime neplaćenog poreza i ništa se ne preduzima.
Povremeno pročitamo u novinama lakonsko objašnjenje da su neki obveznici prestali da rade , naročito preduzetnici ili da je dug nenaplativ jer na računu firme nema novca. Ali, milionski dug nije nastao za jedan ili dva meseca već u dužem periodu i nejasno je da li je i šta poreska služba preduzimala da bi porez naplatila.
Da li je baza podataka nejasna ili su poreznici neodgovorni ili su dobili nalog da protiv određenih poreskih obveznika ne pokreću postupke. Sve je moguće.

-Vidim najavu da će uskoro građani moći da svoje podneske raznih vrsta šalju elektronski i da tako više ne dolaze na šalter organa uprave. Dobra stvar. Ali, mora se zadržati i pravo građanina da podnesak preda na šalteru organa uprave ili kada je moguće na pošti i taj prelazni period treba da traje nekoliko godina odnosno sve dok se ne utvrdi da svi građani imaju i da umeju da koriste kompjutere i da su priključeni na internet.
Pročitala sam najavu i da će se porez na imovinu moći da plaća elektronski. To je dobra alternativa za one kojima to odgovara. Ali, neću napisati šta mislim o organima vlasti koji bi u ovom trenutku terali sve građane da registruju svoj elektronski potpis i da učine sve drugo da bi samo 4 x godišnje platili ratu poreza imovinu.
Zar je teško shvatiti da neki građani nemaju pare za osnovne životne potrebe i ne mogu da kupe komp ili u njihovom gradiću /selu nema mogućnosti za priključak na net ili objektivno nisu u stanju da nauče rad na kompu.
Muka mi je od tih tvoraca elektronske uprave koji žive u svom virtuelnom svetu i nije ih briga za realne različite situacije.

-Tvorci propisa često misle da će propis koji su smislili, ostvarivati se odmah, sam od sebe. Mislim da su poslednjih godinu dve, tvorci raznih propisa maltretirali ogroman broj građana . Evo nekoliko primera.

*Neko je smislio da izda čipovane zdravstvene karte s objašnjenjem da će građani tako biti sigurni od krađe. Prvi put čujem da neko krade zdravstvene knjižice. .
No, bitno je da je prvobitno, zamena postojećih zdravstvenih knjižica bila dobrovoljna a naknadno učinjena obaveznom što mnogi građani nisu čuli. U pojedinim filijalama, stvorena je neopisiva gužva. Pre oko dva meseca, moj sin je u zemunskoj filijali RZZO video red koji se od prizemlja formirao stepeništem sve do kancelarije na spratu u kojoj je radila samo jedna službenica na ovom poslu.
Uglavnom , kako su ti ogromni redovi konačno pali u oko nadležnima a približava se rok kad prestaje važnost postojećih zdravstvenih knjižica, neko se setio da omogući elektronsko prijavljivanje zahteva za novom kartom. Činjenica da veliki broj građana nema kompjuter ili ne zna kako da elektronski podnese zahtev, koga briga. Čitam juče izjavu nadležnih da će izdavanje novih kartica trajati nekoliko meseci a krivi su za to , kao i uvek, građani koji nisu ranije podneli zahtev a mora se imati u vidu i da se mesečno može otštampati samo 350.000 zdravstvenih kartona.
Danas sam na TV Prva videla izveštaj ispred zgrade filijale RZZO u Nišu. Na ovoj hladnoći, ogroman broj ljudi stoji u redu i nekoliko njih je reklo da već drugi, treći ili četvrti put dolaze da bi dobili broj za predaju zahteva.
Preko 6 miliona papirnih zdravstvenih knjižica treba zameniti što je ogroman posao. Smatram da su nadležni-RZZO i Ministarstvo zdravlja ispoljili veliku neodgovornost prema građanima.
Pokušavam da zamislim da su pomenuti nadležni istovremeno sa početkom primene zakonske obaveze uradili sledeće: reklamirali podnošenje zahteva elektronskim putem; u svim gradovima, otvorili više punktova (na primer, službe opštinskih organa uprave) na kojima građani mogu besplatno da uz pomoć stručnog lica podnesu elektronski zahtev; u svim filijalama odredili više službenika koji će primati zahteve sve dok ima puno građana.
Tada bi ova akcija prošla mirno bez gužve ali građani ne bi osetili da im je nad glavom vlast koju moraju slušati i kad ih maltretira.

*Pre više meseci, pročitam u novinama da ubuduće , pacijenti neće morati da sa uputom idu kod specijaliste da bi zakazali datum pregleda. Pred pacijentom, pregled će zakazati odabrani lekar. Odlična ideja, pomislim ja i veoma korisna za bolesne i naročito starije osobe.
Međutim, i posle nekoliko meseci , čitam da neke bolnice nisu sredile svoju bazu podataka pa pacijenti moraju do daljeg da dođu lično i zakažu pregled.

*Još prošle godine, mesecima sam iz medija saznavala da su pred policijskim stanicama ogromni redovi ljudi koji čekaju da bi dobili broj kada mogu da podnesu zahtev za dobijanje nove lične karte.

Početkom ove godine, nadležna ministarka nas je obradovala vešću da već od marta ove godine, građanin neće morati da vadi pismene dokaze koji se nalaze u javnim evidencijama, što za ličnu kartu znači da ne moraju da donose uverenje o državljanstvu i izvod iz matične knjige rođenih. Lično sam se uverila da to ne važi za matičara moje opštine Zemun jer mi je tražio da donesem uverenje o državljanstvu iako su oni umreženi sa opštinom Vračar gde sam upisana u knjigu državljana , o tome sam pisala u prethodnom postu. Uzgred, to uverenje košta 720 dinara.

Čitala sam zakon o matičnim knjigama i ne znam kako nisam primetila stav u jednom većem članu da pošto sam rođena u jednoj republici u sastavu bivše SFRJ, moram da se upišem u matičnu knjigu rođenih u opštini Zemun. Ako na guglovom pretraživaču ukucam reči _lična karta, nalazim veliki broj članaka o ličnoj karti ali nigde obaveštenje da građani kao ja, moraju sami da pribave izvod iz matične knjige rođenih.
I ekspertima iz Ministarstva za državnu upravu je izgleda jedino važno što su omogućili elektronsko zakazivanje datuma predaje zahteva za dobijanje nove lične karte a za sve ostalo, baš ih briga.
Krajem prošle nedelje uspela sam da u mom rodnom gradu nađem osobu koja je otišla kod matičara i ta gospođa joj je ljubazno rekla da ne može njoj da preda moj izvod iz matične knjige rođenih ali je ponudila rešenje: dala je toj osobi svoj mejl s napomenom da joj pošaljem moju skeniranu ličnu kartu ili pasoš. Učinila sam to i ona je istog dana uradila izvod i mejlom me obavestila da mogu da nekoga pošaljem . Od srede, moj izvod putuje a kada će pošta da mi ga uruči, ne znam.
Ukupno uzev, smatram da je slično zameni zdravstvenih knjižica i posao na zameni ličnih karata, loše organizovan.

Moji zaključci
Podržavam aktivnosti usmerene na to da građani i pravna lica mogu što veći broj zahteva da podnesu elektronskim putem.

Međutim, ne smatram da se elektronska uprava može svesti samo na taj segment. Ukupan rad uprave i organizacija koje u vršenju javnih ovlašćenja rešavaju o pravima i obavezama građana, mora biti efikasniji uz maksimalno korišćenje blagodeti koje donosi primena informacionih tehnologija.

Donosioci propisa moraju nastojati da građanima olakšaju ostvarivanje prava i izvršavanje obaveza. Primeri izdavanja novih zdravstvenih kartona i ličnih karata pokazuju da građanima nije olakšano izvršavanje obaveza , već da su naprotiv, maltretirani.
Još puno toga može da se poboljša. Samo jedan primer. Zašto obveznici poreza na imovinu dobijaju rešenje o visini godišnjeg poreza tek polovinom godine. Zar poreska uprava nema bazu podataka sa kriterijima za određivanje visine poreza i na kraju, zar se rešenja kucaju na staroj pisaćoj mašini.

Kad je reč o preduzećima, nije vrhunsko poboljšanje to što im se omogućava da izveštaje o finansijskom poslovanju šalju elektronski umestio na papiru. Nedavno sam pročitala , čini mi se prigovor udruženja malih i srednjih preduzeća da ih neki nov pravilnik obavezuje da podnose još nekoliko novih podataka a udruženje tvrdi da u Nemačkoj, preduzeća moraju da podnose nekoliko podataka manje nego naša preduzeća danas.
Drugim rečima, treba smanjiti broj propisa i ukinuti nepotrebne obaveze pravnih lica. Uzgred, dok je Dinkić bio u punoj vlasti, gromoglasno je najavio ukidanje 1.000 suvišnih propisa i nakon nekoliko godina to je i učinjeno ali sa znatno manjim brojem propisa i nepotrebno je da ovde objašnjavam kako je sve to skupa ispalo smešno.

Na kraju, primetila sam da naši ministri i njihovi najbliži saradnici vole da se slikaju pred TV kamerama pa , između ostalog, tako hvale donošenje nekog novog propisa.
Radije bih pročitala informaciju da je predstavnik ministarstva obavio razgovor sa predstavnicima opštinskih organa uprave (održavao sastanke sa grupama opština ) i tražio njihovo mišljenje o nacrtu novog zakona po kome će ti organi dobiti nove nadležnosti i tako čuo da li su neke odredbe nejasne ili nedorečene, da li će oni imati kadrovskih ili drugih problema u primeni , da li i koliki rok treba ostaviti za početak primene zakona ,itd.
Takve konsultacije su dragocene i pomoći će da u primeni novog propisa bude manje problema. Nije sva pamet u ministarstvu . Puno toga znaju i ljudi koji neposredno primenjuju propis.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

MOJA BORBA SA BIROKRATIJOM

Od kako sam navršila 18 godina života, više puta sam vadila novu ličnu kartu. Ne zbog toga što sam htela, već po nalogu vlasti da svi vadimo nove lične karte.
Svaki put sam morala da posebnim uverenjima, dokazujem da sam rođena (svaki put nov izvod iz matične knjige rođenih ) i da sam državljanka ove Republike. Ti podaci se nalaze u ličnoj karti koja je javna isprava a to znači da onaj ko sumnja u tačnost podataka, mora sam da proveri.
Ne vredi, ja sam morala svaki put MUP-u da dokažem da su u važeću ličnu kartu uneli tačne podatke.
No, prolazilo je to bez većih problema ali sada imam veliki problem.

Kada je objavljena obaveza uzimanja novih ličnih karata, odugovlačila sam sa podnošenjem zahteva jer su u policijskoj stanici dugo vremena bile užasne gužve.
Odugovlačila sam i s nadom da će naknadno doneti lakše rešenje za ovakve kao ja. Naime, rođena sam u Republici Hrvatskoj i pre 8 godina, preko jedne rođake, izvadila sam izvod iz matične knjige rođenih , koji mi je bio potreban zbog ostavinske rasprave.
Danas u rodnom gradu nemam nikoga i mislila sam da neću dobiti odgovor ako na koverti samo napišem matičar i naziv mog grada.
Videla sam oglas neke agencije koja nudi da pribavi potrebna dokumenta iz bivših republika ex yu uz odgovarajuću naknadu koja za izvod iz matične knjige rođenih u Hrvatskoj, iznosi 6.000 dinara. Lak i siguran biznis.

U novom zakonu o opštem upravnom postupku je izričito propisano da organ koji vodi postupak, po službenoj dužnosti pribavlja dokaze koji se nalaze u javnim evidencijama koje vode drugi organi.
Zakon ništa ne kaže kako se pribavljaju dokazi koji se nalaze u javnim evidencijama stranih država ( ovdašnji organ koji vodi postupak ili sam građanin ).
Dobro je, pomislila sam više neću morati da vadim uverenje o državljanstvu jer sam u knjige državljana Srbije upisana u opštini Vračar u Beogradu.

U ZUP- u ili u Zakonu o ličnoj karti, po mom shvatanju, trebalo je rešiti kako do izvoda iz matičnih knjiga da dođu državljani Republike Srbije a koji su rođeni u bivšim republikama u sastavu SFRJ. Verujem da takvih ima mnogo:neki su došli početkom drugog svetskog rata, bežeći od ustaškog noža pa ovde i ostali (poznajem takvu porodicu ), drugi su došli posle rata na školovanje ili su ovde našli posao i tu ostali a možda ih je najviše ostalo posle poslednjeg rata, jer nisu imali gde da se vrate(ognjište spaljeno ili se neko uselio i dr). Šta se uopšte čudim, naša vlast se bavi visokom politikom a problemi možda nekoliko stotina hiljada građana su za vlast sporedni.

Na sajtu o ličnoj karti ima puno starih i novih postova, neki se ponavljaju ali nigde odgovora na moje pitanje. Nema ni broja telefona ni email adrese MUP_a kojima bih mogla postaviti pitanje . Moj sin je bio sprečen nekoliko meseci a ja zbog zdravstvenih tegoba, nisam mogla da odem lično u policijsku stanicu.
Tek novembra o.g. moj sin ode u našu policijsku stanicu u Zemunu i tamo mu jedan službenik reče da mogu da koristim izvod iz matične knjige rođenih izdat pre 8 godina.
I tako, preko neta zakažem predaju zahteva, odem tog dana, prime me u zakazano vreme. Službenica mi je rekla da po novu ličnu kartu dođem za mesec dana i da tada ponesem izvod iz matične knjige rođenih u opštini Zemun.

Ne uspevam da shvatim zašto moram da se upisujem u matičnu knjigu rođenih, jer nisam rođena u opštini Zemun. Ali, bez obzira što ne razumem , zakon se mora primeniti.

Odemo u zgradu opštinskih organa uprave Zemun i tu mi službenica na šalteru reče da popunim obrazac zahteva (u zaglavlju nosi 2012 godinu ) i uz to podnesem izvod iz matične knjige rođenih ne stariji od 6 meseci, uverenje o državljanstvu ne starije od 6 meseci , itd.
Dade mi i izvod knjige državljana iz opštine Vračar iz koga se vidi koje godine sam upisana u knjigu državljana i broj i datum rešenja MUP-a o upisu.
Jasno mi je bilo da ona na ekranu svog kompa vidi moj upis u knjigu državljana i da po novom zakonu nema pravo da mi traži da podnosim uverenje. Ali, znam za pravilo iz prakse da neko rešenje nije onako kako piše u zakonu već kako taj mali birokrata na šalteru, kaže. Pored toga, ćutala sam jer je službenica bez reči prihvatila izvod iz matične knjige rođenih koji je izdao matičar u mom rodnom gradu pre 8 godina.

Ode moj sin u opštinu Vračar i tamo službenica ljutito reče, ne treba vam uverenje, službenica iz Zemuna na ekranu svog kompa vidi isto što i ja,. tj. da je vaša majka upisana u knjigu državljana.

Prouči moj sin propise i ustanovi da se zahtev za upis u matične knjige može podneti u slobodnoj formi i on tako postupi jer je želeo da objasni zašto ne podnosim uverenje o državljanstvu i da nisam u mogućnosti da pribavim nov izvod iz matične knjige. Tako naoružan, ode sutradan na šalter matičara u opštini Zemun.
Službenica na šalteru spada u one koji sebe mrze ujutro a do podne i ceo svet i tako je mog sina grubo odbila , rekla je kratko-ne može. Nije htela da kaže zašto ne može. U pomoć su joj pritekli još dvoje i reč je preuzeo mladić, koji je počeo da viče na mog sina .Reče on da neće da primi zahtev pisan slobodno već samo popunjen obrazac i moj sin mu navede član zakona po kome stranka to pravo ima. Pomislila sam koliko li se malih vučića rodilo u ovoj zemlji jer eto i taj mali vučić, veličine čiode kaže-ne može, neću i sl.
Rasprava je trajala dugo i konačno su zahtev primili uz izjavu da će zahtev odbiti i to tek za 15 dana. Juče je moj sin saznao da zahtev nisu upisali u delovodnik na kompjuteru već ga samo odložili na policu, što naravno nije po zakonu.

Nekoliko dana je moj sin pokušavao da sazna kada radi matičar /matičarka i nije uspeo. Juče je otišao i šalterska službenica ga se setila i mrgodno mu je procedila da će službenim putem pribaviti uverenje o državljanstvu ali da ne može da prihvati moj izvod iz matičnih knjiga već da pribavimo sami preko ministarstva inostranih poslova.
To je čista osveta birokrate-moj sin im je rekao da su dužni po zakonu da uverenje o državljanstvu pribave službenim putem i hteli su da mu pokažu da je on ipak građanin pokorni .Zna i ona da preko ministarstva spoljnih poslova, postupak može da traje i pola godine ili duže.

Po Zakonu o matičnim knjigama, građanin rođen u republici u sastavu bivše SFRJ, koji je primljen u državljanstvo Republike Srbije, upisuje se u matičnu knjigu rođenih po mestu prebivališta odnosno, boravišta i to na osnovu izvoda iz matične knjige inostranog organa (čl.76 i 77). Zakon ništa ne kaže da li taj izvod mora biti izdat najkasnije pre 6 meseci, ali službenica Zemuna je danas tražila upravo takav izvod.
Ostaje mi nejasno zašto moram da se upisujem u matičnu knjigu rođenih u ovoj državi kad imam dokaz da sam upisana u gradu u kome sam rođena.
Sada mi je jasno : da bih dobila novu ličnu kartu, moram da se upišem u matičnu knjigu rođenih u opštini Zemun pa će mi oni izdati izvod sa neograničenim rokom trajanja a da bi oni to učinili, moram iz mesta rođenja pribaviti izvod koji nije stariji od 6 meseci.

Iz svog rodnog grada otišla sam definitivno pre 55 godina. Tamo više nemam ni rođaka ni prijatelja, neki su pomrli,neki se otselili.
Sinoć sam utrošila ko zna koliko vremena a i novca u telefoniranju i konačno sam našla osobu za vezu. Ta osoba je danas otišla kod matičara koji je ljubazno rekao da ne može njoj izdati moj izvod iz matične knjige rođenih ,što razumem. Matičar je dao svoj mejl na koji moram da skeniram stranice moje lične karte ili pasoša sa fotografijom i kad to primi, uzeće u rad moj zahtev.
Sada mi je prva briga da li će moj sin moći sa ovog rasklimatanog kompa da pošalje skenirani dokument ili ćemo morati da postupimo na drugi način, pa zatim, kada će matičar da izda izvod da bi ga moja veza, poslala poštom.

Moje mišljenje:

1.Ni moj sin ni ja, ne želimo da budem Jozef K .Za one koji ne znaju, radi se o delu pisca Kafke pod nazivom Proces. Glavni lik, Jozef K. dobija poziv da se javi u neki sud i tako ga stalno šetaju kroz neke lavirinte od hodnika i čovek , konačno slomljen, sam stavlja glavu na panj. E, pa ja neću da se pokorim ni malim ni velikim birokratama.

2.Birokratija je uvek ista –i za vreme komunista i demokrata i sada naprednjaka. Menjaju se samo imena ali svest, odgovornost i ponašanje su isti. Čast pojedincima koji, nažalost, ostaju neprimetni.
Kad jedna partija osvoji vlast, njene birokrate smatraju da život počinje od njih i kad god mogu, smisliće nešto drugačije od prethodne vlasti.
Sitan primer je lična karta. Još uvek važeću ličnu kartu izdala mi je neka od prethodnih vlasti i na karti napisala da je ona trajna. Nova vlast ne samo da to ne priznaje već me tera na ovaj iscrpljujući postupak za koji ne znam kako će se završiti.

3. Birokrate na državnom nivou smišljaju nove i sve komplikovanije i nejasnije propise i time sebi i birokratama –izvršiocima, obezbeđuju «poslove « i radna mesta i novac. Koliko će svi zaraditi od izdavanja novih ličnih karata ?
Birokrate –opštinari moraju sebe da ubede da nisu veličine čiode već veliki kao njihov glavno komandujući a to će dokazati ako ne poštuju zakon kad mogu ili na drugi način mltretiraju građanina. Čak ih razumem , oni nemaju koga drugog da maltertiraju i da tako vrate milo za drago za muku koju eventualno doživljavaju od svog šefa ili partnera ili možda tašte / svekrve.
Ti mali, mogu tako da se ponašaju jer ih niko ne kontroliše i ne poziva na odgovornost.

4. Vladu je baš briga kakav je odnos organa uprave prema građanima.
Ni ranija ni aktuelna ministarka za državnu i lokalnu samoupravu nisu se time bavile. One su zaluđene samo postupcima koji se mogu obaviti elektronskim putem a ne shvataju da je odnos organ uprave-građanin malo složeniji od toga.
Aktuelni predsednik vlade se skoro svakodnevno obraća javnosti , stalno tvrdi da sve zna ali nikad ni reč da prozbori o obavezama organa uprave prema građanima. I on tretira građane kao stado glupih ovaca čiji je zadatak da samo bez reči sluša i slepo izvršava naređeno.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

Šta traži Hrvatska

Obavešteni smo da je Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 26 za pristup EU.
To je poslednji u nizu slučajeva kada neki susedi traže nešto od nas.

Sećam se, na primer, da je Tuđman tražio da Bunjevce proglasimo za Hrvate. Ili, Rumuni povremeno traže da Vlahe proglasimo za Rumune. Ne znam kako da jasno definišem takve zahteve sem da je to zahtev da država Srbija izvrši nasilje nad delom svojih državljana terajući ih da priznaju da je njihovo nacionalno biće ono koje zahteva neka susedna država a ne ono kako se oni sami doživljavaju.

Pokušavam da iz medija ovih dana saznam šta je to najnovije što vlast Hrvatske traži. Izgleda da su u pitanju 3 zahteva:
-Traže da se hrvatskoj zajednici u Srbiji prizna posebno mesto u parlamentu. Ne razumem ovaj zahtev. Da li to znači da bi svakoj od registrovanih 20-tak zajednica nacionalnih manjina, trebalo garantovati najmanje po jedno poslaničko mesto ,bez obzira na to da li one to žele.
Smatram da naši propisi obezbeđuju pripadnicima nacionalnih manjina pravo da pod lakšim uslovima nego pripadnici srpskog naroda, izraze svoje političke interese.
Naime, političku stranku nacionalne manjine, može osnovati 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana RS. Pri tom, važan je samo program –da će se stranka zalagati za ostvarivanje prava nacionalne manjine a uopšte nije bitno da li u stranci ima i koliko pripadnika te manjine.
Ostale političke stranke može osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana RS.

Kandidati političkih partija osvajaju broj poslaničkih mesta srazmerno dobijenim glasovima s tim što je izborni prag za političke stranke najmanje 5 % a za stranke nacionalnih manjina samo 0,41 %.
Praktično, ako je na birališta izašlo milion birača, politička partija će ući u parlament ako za nju glasa najmanje 50.000 birača (5 % od milion ) .Politička partija nacionalne manjine ulazi u parlament ako za nju glasa 4.100 birača ( 0,41 % od milion).

-Dalje, Hrvati nešto traže u obrazovanju, koliko razumem da nastava bude na hrvatskom jeziku i da se koriste hrvatski udžbenici .
Može mi se zameriti da nisam stručnjak za jezike ali ipak se pitam da li se bolje mogu razumeti, na primer, jedan zagorac i jedan slavonac nego srbin i hrvat .Ja ću verovatno bolje razumeti hrvata nego jednog piroćanca.
Naravno, postoje neke davne razlike, kao, na primer, paradajz i rajčica, trokut i trougao i dr. Čini mi se da je akademik Broz ili Brozović početkom 90-tih krojio taj novi hrvatski jezik kako bi ga što više odvojio od srpskog jezika i zbog toga je maksimalno koristio reči iz doba kralja Tomislava drugog.
Ovo pominjem zbog toga što ne vidim ozbiljnu razliku između predmeta kao što su fizika, hemija, matematika, geografija ili muzičko obrazovanje na hrvatskom i srpskom jeziku. Naravno, nešto se izgovara ekavštinom a nešto ijekavštinom ali te razlike se mogu lako prebroditi (mleko-mlijeko, reka-rijeka).
Čitam jučerašnje objašnjenje koje je dao Vučić a to je da smo za knjige i časopise na hrvatskom jeziku, dali 31 milion dinara, valjda ove godine.
Po mom shvatanju, svi državljani ove države, treba da imaju isti nastavni plan i program sa udžbenicima na srpskom jeziku.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na dodatne posebne časove iz svog materinjeg jezika, ncionalne književnosti i nacionalne istorije i za te predmete, treba obezbediti udžbenike na materinjem jeziku. Ako treba, broj časova iz tih predmeta, može biti isti kao u njihovim matičnim zemljama.

-Na kraju, pročitala sam da Hrvati traže da vratimo predmete kulturne baštine. Tako rečeno, može da znači da je naša država pokrala nešto vredno što pripada hrvatskoj državi i hrvatskom narodu. To je ozbiljna optužba.
Međutim, iz kratkog Vučićevog komentara, proizilazi da su u pitanju neke ikone koje pripadaju SPC. Mogla bih da pretpostavim da su pravoslavni sveštenici iz crkava u Hrvatskoj, bežeći od novih ustaša, poneli neke vredne ikone iz crkava u kojima su služili jer bi inače sve bilo opljačkano.

Moje mišljenje je sledeće:

1.Dosadilo mi je da povremeno čujem Vučićev uzvik da neće dozvoliti da Srbiju ponižavaju i gaze. A ponižava nas svako kome je to ćef-od hrvata, kosovskih albanaca, albanskog premijera, bivšeg muftije Zukorlića, Izetbegovića, čelnika eu, i dr.
To me podseća na situaciju kada je Milošević uzviknuo Srbima na KiM da nike ne sme da ih bije a od tada pa sve do danas, bije ih, maltretira pa i ubija onaj kome je to ćef.
Da li se mi to ponašamo po kanonima crkve da kada te neko udari po jednom, pruži mu i drugiobraz.?
Dosta mi je svega toga.

Ne treba na uvrede da odgovaramo uvredama ali na laži, provokacije i sl. Treba da odgovorimo odlučno ali i kulturno.
Konkretno, smatram da bi na ovaj poslednji hrvatski gest oko poglavlja 26, terbalo sastaviti kraći tekst na najviše 2 stranice i pisan tako da ga svako razume, bez obzira na zanimanje i steepn obrazovanja . U tekstu treba objasniti šta hrvatski zahtevi znače . tekst treba objaviti u svim našim medijima a ponuditi i hrvatskim koji žele.
Taj tekst bi trebalo da predstavlja obrazloženje zvaničnog zahteva naše hrvatskoj vladi da objasni šta to ona konkretno traži.
Isti tekst uputiti i čelnicima EU uz objašnjenje da ne prekidamo započeti proces pridruživanja ali ga samo privremeno zamrzavamo dok se ne odluči o poglavlju 26.

Ako nastavitimo sa dosadašnjom praksom da se Vučić samo žali našim medijima, hrvatski političari a i čelnici EU će misliti da samo galamimo i ništa ne preduzimamo , jer smo slabi pa nas i u buduće treba pritiskalti i pritiskati sve dok ne prihvatimo ono što žele-da formalno priznamo šiptarsku vlast na KiM.

2. Ministar za rad i socijalnu politiku, g. Vulin, često se obračunava sa hrvatskim rukovodstvom. To ne spada u delokrug njegovog ministarstva. Da li je on nezvanični potparol Vlade ?
Juče sam u nekim novinama pročitala da je Vučić navodno rekao da je 500x molio Vulina da tako ne nastupa. Ako bi to bilo tačno, onda je julovac jači od radikala ili predsednik vlade nema autoritet kod svojih najbližih saradnika.
Ako Vulin zaista govori u svoje ime, onda neka Vučić predloži vladi da donese obavezujući zaključak da članovi vlade ne mogu davati političke izjave sem po odobrenju predsednika vlade, što se jedino ne bi odnosilo na ministra inostranih poslova.
Inače, što se mene tiče, smatraću do daljeg da Vulin govori ono što Vučić misli ali hoće da ostane fin pa ćuti.

3. Ustaštvo u Hrvatskoj uz punu podršku vrha vlasti je u vidljivom usponu. Ali, to je njihova unutrašnja stvar ali i EU ako stvarno osuđuje fašističke ideje.
No, mi ne bismo smeli oćutati na ispade koji se odnose na srpski narod. Kamena ploča sa ustaškim pokličem i simbolom, postavljena u Jasenovcu je direktna uvreda srpskog naroda a možda i poruka da nam se to može ponoviti.
Slažem se sa Vučićem da je Jasenovac najveće groblje srpskog naroda iz drugog svetskog rata i smatram da treba da se obratimo vrhu EU sa takvim objašnjenjem i pitanjem da li oni to otvoreno ne samo tolerišu već i podržavaju ?

4. Mislim da iza svih ovih ispada stoji deo EU koji želi da nas ponizi i iznurivanjem, natera da prekinemo odnose s Rusijom i da priznamo šiptarsku vlast na KiM.

Vredi pročitati tekst g.Vasiljevića.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:639814-KOMENTAR-Ko-ustvari-ponizava-Srbiju

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar