ZA I PROTIV ANE

U doba socijalizma, kad dobiju zvaničnu informaciju, mediji su objavljivali ime mandatara za sastav izvršnog veća sa fotografijom i kratkom biografijom i onda bude tišina do sednice skupštine na kojoj mandatar podnosi ekspoze i vrši se izbor vlade. Slično je bilo i posle ubistva Đinđića s tim što se obično špekulisalo ko će ući u vladu iz reda pojedinih koalicionih partnera.
Ako bi sudili po medijima, u Srbiji se prethodnih nedelja pripremao događaj svetskog značaja-imenovanje mandatara za sastav nove Vlade Republike Srbije. Naime, predsednik Republike nas je skoro svakodnevno obaveštavao da razmišlja o kandidatima iz reda svoje partije, iz reda koalicionih partnera i iz reda nestranačkih ličnosti čemu treba dodati i medijska nagađanja o imenima.
I konačno, predsednik objavi svoju odluku o imenovanju predsednika vlade, odnosno, zvanično o imenovanju mandatara. Pri tom, reče da Ana Brnabić, kao njegov izbor ima sledeće reference :stručna je, vredna , vanstranačka ličnost i biće prva žena premijer u istoriji Srbije.
U stampedo stilu, sručiše na nas izjave ljudi iz vrha njegove stranke , funkcionera nekih koalicionih partnera pa čak i nekih folk pevačica. Nisam primetila da li su reporteri intervjuisali i bakice i dekice po ulicama. Svi koji su davali izjave, ponavljali su kao papagaji ali kao svoje mišljenje da je Ana stručna, vredna i nestranačka ličnost a neki su dodavali I ponešto što ni pas s maslom ne bi pojeo, kao, na primer, da je to njegov državnički potez ili da će ona privući naše prijatelje na zapadu .
Krajem nedelje i po prvi put u pet godina dugoj vladavini Vučića ovom zemljom, pojaviše se u njegovom taboru mišljenja koja se suprostavljaju izboru Ane.
Pogledajmo razloge za i protiv.
1. Verujem na reč onima koji su sa Anom sarađivali da je vredna.
Podatak da nije član nijedne političke partije, ništa mi ne znači. Po objavljivanju imenovanja za mandatara, Ana je iskazala duboko poštovanje i veru u Vučića i potrebu da se nastave njegove reforme da je to ličilo na idopoklonstvo.
Jasno mi je da je on preselio vođenje politike u svoj kabinet, on ostaje predsednik dominantne partije i članovi njegove partije zajedno sa koalicionim partnerima imaju skupštinsku većinu I nema šanse da ona predloži Skupštini nešto s čim se on ne slaže. Ako bilo šta zabrlja, skupštinska većina koja ju je izglasala, može je i smeniti. Drugim rečima, ona će po svoje mišljenje ići na Andrićev venac.
Mogu se samo nadati i želeti da će ona njemu davati korisne predloge i da će ih on prihvatati i onda ih ona sprovoditi kao svoje.
Kažu da je Ana stručna. Hm. Zašta? Završila je fakultet poslovne administracije što će joj verovatno pomoći da bolje organizuje rad vlade. Da li neko stvarno misli da je rukovođenje jednom firmom za vetroparkove i to kratko vreme, dovoljno iskustvo za vođenje vlade ?
Da li neko misli da je kao ministar za državnu upravu pokazala stručnost ?

Hvalila se javno da su omogućili da roditelji više ne moraju da u vrtić nose pismeni zahtev za prijem deteta u vrtić, već će to moći elektronskim putem. Korisno jeste ali to nije i visoka stručnost .
Mi kasnimo sa uvođenjem elektronske uprave, kako se to danas kaže, možda 30 godina. Mnoge stvari se u zapadnim zemljama odavno primenjuju i potrebno je samo da to izučimo i primenimo, naravno, uz obezbeđenje tehničkih uslova i naročito obuku kadrova. Do sada u tome nismo uspeli. Setimo se redova za podnošenje zahteva za izdavanje nove lične karte ili zahteva za izdavanje zdravstvenog kartona. Čitam i da se kasni sa izdavanjem elektronskih recepata što je inače dobro rešenje. Pokazalo se da nije dovoljno doneti samo nov propis, već obaviti i velike pripreme od tehničkih (nabavka opreme, umrežavanje I dr) do obuke kadrova pa i disciplinovanja pojedinih činovnika koji žele da nastave da rade na stari način. Potrebno je umeti da se organizuje posao što se ovde, nažalost, nije ispoljilo.
Vučić je najavio da se funkcija predsednika vlade faktički deli na dva dela-politički deo će držati Dačić a ekonomski deo Ana. I to je neviđeno u svetu. No, i tako bi se mogao steći utisak da su van interesovanja predsednika vlade oblasti kao što su zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, nauka, kultura, narodna odbrana..
Imam utisak da je Vučić na račun poreskih obveznika, angažovao nekoliko činovnika koji su svakodnevno
pratili i beležili šta mediji pišu/govore o njemu jer je on više puta delio lekcije onima koji o njemu nisu izveštavali afirmativno. Nadam se da se Ana neće tako ponašati.
Naravno, neki tekst u novinama treba da je podstakne da od nadležnih službi zatraži da izuče neki problem. Tako je nedavno jedan časopis pisao da je korist Srbije od ogromnih subvencija koje dajemo stranim investitorima, skoro nikakva. Ana bi mogla da zatraži da nadležne službe naprave nepristrasnu analizu ovih problema sa predlozima zaključaka , da ona tu analizu razmotri zajedno sa nadležnim ministrima i da zajednički ocene da li i šta treba činiti. Hoću da kažem da i u ekonomskoj problematici može uspeti ali da ne zamenjuje eksperte iz pojedinih oblasti već da se na njih oslanja. Zaprepastilo me nedavno njegovo hvalisanje kako je crtao trasu nekog koridora. Jedno je da predsednik vlade pita eksperte da li je tehnički moguće i isplativo da se mesta A i B povežu koridorom a drugo je da sam sedne za sto i nacrta trasu i kaže ekspertima, evo vam, sprovedite.
Pored toga, važno je da bude otvorena za mišljenja privrednika, poljoprivrednika, univerziteta I dr. Niko ne može da očekuje da se svako mišljenje prihvati ali treba ga saslušati I razmisliti .
2. Saznali smo da su pojedini poslanici naprednjaka izrazili nezadovoljstvo izborom Ane pa je sednica Skupštine odložena i Vučić je juče s njima razgovarao. Čuli smo da su se pojedinačno izjasnili da će glasati za nju a šta bi drugo. Kako da se suprostave odluci šefa svoje partije kad su do sada sve slepo podržavali ? Dva potpredsednika ove partije juče su izjavili da onaj ko nije za ovu odluku, faktički prelazi u opoziciju. To se naravno odnosi na Palmu a možda i još neke koalicione partnere.
Prema štampi, Palma i Zukorlić su se izjasnili protiv zbog Anine seksualne orijentacije. Naravno, njihovo je pravo da tako misle ali žalosno je da do sada nisu shvatili stav nauke da se osoba tako rađa i da nikakva terapija ili operacija ne pomažu da se promeni. To je jednostavno stvar genetike.
Koliko sam razumela, kada je Vučić pozvao Anu da bude ministar, ona mu je rekla da je gej i na tom joj čestitam, nije krila. Njemu,međutim, zameram što je prilikom objašnjavanja zašto se za nju opredelio, objavio da je ona gej. Mislim da je to bio marketinški potez prema zapadu a i da pokaže da iako je srpsko društvo većinski rezervisano prema gej populaciji, bar tako se misli,on je odlučio .
Ako se ne varam, u Srbiji od sticanja nezavisnosti pa sve do danas, žena nikada nije bila na vodećoj političkoj funkciji.U doba socijalizma pa i posle oktobarskih promena, bilo je po jedna ili dve žene u vladi I jedna od 3-4 potpredsednika skupštine ali nikada predsednik vlade, predsednik skupštine , predsednik države ili predsednik partije. Hrvatska u tom pogledu ima veće iskustvo-imali su predsednicu partije u doba Tita, ministarku spoljnih poslova, dali su predsednicu savezne vlade i sada imaju predsednicu republike. Ne govorim o kvalitetu tih žena već samo da su bile na čelnim funkcijama.
Konačno se to dešava i u Srbiji. Ne znam da li se neko tome protivi.
Šešelj je rekao da neće glasati za izbor Ane jer će ova vlada biti više zapadno orijentisana nego ranija. Ne znam da li će biti više ali svakako neće biti ruski orijentisana. Mislim da je “mana” Dačića bila upravo u tome što se smatralo da je naklonjen Rusima. Mnogi tvrde da je Vučić neke poteze povukao po nalogu zapada, verujem da je to tako iako nemam dokaze. Verujem da su se umešali i u ovaj izbor. Da li će Ana raditi po njihovim instrukcijama, ne može se reći bez dokaza. Njeno školovanje u SAD i u Velikoj Britaniji ukazuje da je to moguće.
Vučić i njegovi najbliži saradnici su stalno govorili da među naprednjacima vlada puno jedinstvo. Sada se pokazalo da o ovoj krupnoj odluci nije tako. Koliko razumem, juče su pred Vučićem prozivani poslanici koji su morali rečima i dizanjem ruke da podrže njegovu odluku. Verujem da će se u glasanju u skupštini, obezbediti potrebna većina jer ako se to ne desi, mogući su vanredni izbori, kako je juče najavljeno.
Vanrednim izborima u ovom trenutku, svi gube. Građani jer neće dobiti kvalitetniju vlast I na njihov račun kao poreskih obveznika, potrošiće se ogromna suma novca za organizovanje izbora.
Vučić bi morao da uz pomoć magnetske resonance, lasera ili nečeg trećeg da ustanovi koji će mu ljudi biti 100 % verni i poslušni da bi ih stavio na poslaničku listu.
Sadašnji poslanici neće rizikovati da izgube lagodnu poziciju koju sada imaju. Imaju solidne plate sa svim pravima iz radnog odnosa i obavezu da budu u poslaničkim klupama samo u dane glasanja ili kad su zaduženi za diskusiju. Za ostale benefite možemo samo da nagađamo.
Tako, mnogi javno kažu da se ne može dobiti ni radno mesto čistačice u javnom sektoru ako osoba nije član neke od vladajućih partija. Da li je neko proveravao da li je i koliko bližih i daljih rođaka poslanika tako zaposleno ?
Ili, samo putem javnog tendera mogu se u javnom sektoru nabaviti od Wc papira pa do skupih uređaja.
Građevinski i slični radovi (adaptacije, krečenje i dr) takođe se daju putem tendera. Svedoci smo medijskih priča da u tim tenderima ima dosta zloupotreba od korupcije I drugo. Da li je iko proveravao da li poslove na tenderu dobija firma u vlasništvu rođaka nekog poslanika ili političkog funkcionera ?
3. Vučić voli da kaže da su neke njegove odluke istorijske. Što se tiče izbora predsednika vlade, odluka I ceo postupak jesu istorijski:po prvi put se predlaže žena; po prvi put se predlaže osoba gej orijentacije iako je znano da je veliki deo stanovništva rezervisan prema gej populaciji; mandatara predlaže sam sebi jer rukovodstvo njegove stranke mu je dalo blanko ovlašćenje da odabare mandatara pa je on kao predsednik partije predložio sebi kao predsedniku Republike Anu; prozivkom se traži od poslanika naprednjaka da se izjasne kako će u skupštini glasati.
Samo je potvrdio i izgleda hteo svima da da do znanja da on upravlja ovom državom I svim njenim institucijama.
Na osnovu nekolicine njenih nastupa pred Tv kamerama, stekla sam utisak da je Ana jedna smirena osoba koja promišlja, koja nije agresivna niti bolesno ambiciozna.
Zbog toga sam se pitala zašto je prihvatila predlog da bude predsednik vlade.
Prva opcija je da istinski veruje u Vučića kao reformatora , velikog državnika I sl, pa mu oprašta ili
zanemaruje očigledne slabosti i mane, kao gušenje medijskih sloboda, skoro svakodnevno istupanje u medijima sa težištem priče o sebi i dr.
Druga opcija je da ona radi po zadatku da izdrži njegovu narav i poteze i da tiho i neprimetno uradi ono što joj je zadatak, šta god to bilo .
Ona je za mene mlad čovek, poštena I bez političke pokvarenosti i žao mi je da ne sagori. Imam utisak da nije svesna da je ubačena u ring sa nekoliko nevidljivih boksera teške kategorije koji će je povremeno bubnuti u glavu ili rebra a kad dođe vreme, samo je nokautirati. Ipak, nadam se da se to neće desiti.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

SUGESTIJE MOVOREGISTROVANIM PREDUZETNICIMA I VLASNICIMA PREDUZEĆA

Mediji nas skoro svakodnevno obaveštavaju o brzo stečenom bogatstvu ljudi sa estrade, kakav je stajling ili šta su izjavile starlete, sponzoruše i kuguarke ili o šenlučenju mladih uz opijate ili alkohol u nekim klubovima ili na splavovima.
Izgleda da ne povećavaju tiraž ili gledanost, jer u medijima se retko vide/čuju mladi koji kreću u avanturu zvanu biznis a takvih je iz dana u dan sve više. Evo primera.
Često gledam TV emisije o poljoprivredi i sa zadovoljstvom slušam mlade ljude koji pričaju o svojim zasadima aronije, borovnice..neki od toga prave i sokove i džemove.
Naravno, da bi se neko bavio poljoprivredom mora raspolagati zemljom i potrebnim alatom a i znanjem. Neki, međutim, počinju biznis u kuhinji.Tako je, na primer, jedna zaposlena supruga i majka počela da proizvodi i da prodaje knedle. Ona faktički ima dva radna mesta sa punim radnim vremenom (kompanija u kojoj radi i kućne obaveze) i dosadili su joj sinovi, učenici osnovne škole, zahtevima da im pravi knedle. Kupi jednom gotove i nisu im se svidele. Uz pomoć interneta sazna da u Beogradu ne može kupiti knedle na komad i onda je mesecima, kad god je stigla, isprobavala razne vrste brašna i krompira i optimalam odnos tih sastojaka, pa probala razne nadeve i sinovi su bili prvi i strogi degustatori. Kad je smislila knedle sa desetak vrsta nadeva, registrovala se kao preduzetnik, našla mali lokal u centru grada i posao je krenuo. Ona nije napustila posao u kompaniji ali je zaposlila 2 radnika .
Nedavno su 4 drugarice nakon pomnog pretraživanja interneta, odlučile da proizvode krofne sa raznim prelivima i nadevima i da ih prodaju , za sada, manjim ugostiteljskim objektima.
Naravno, ne mora se mlad čovek baviti samo hranom.
U Srbiji se godišnje osnuje oko 100 učeničkih kompanija u kojima zainteresovani srednjoškolci pod nadzorom odgovarajućeg profesora ispoljavaju i razvijaju preduzetnički duh tako što stvaraju neke proizvode ili usluge, učestvuju sa time na takmičenjima i konačno, najbolja ekipa ide na međunarodno takmičenje. Ove godine, grupa učenika iz kragujevačke gimnazije je pobednik na takmičenju a oni su smislili pametnu košnicu za pčele koja je opskrbljena senzorima koji prikupljaju trenutne podatke o temperaturi, vlažnosti, broju pčela i pojavi parazita i sve te podatke pčelar vidi na kompjuteru u svojoj kući. Verujem da će ovaj izum pomoći da pčelar ne mora da obilazi svojih 50 ili već koliko ima košnica da bi trenutno saznao sve što treba i na osnovu toga, po potrebi preduzeo određene mere. Više drugih izuma mladih iz raznih škola , prikazano je u Magazinu, prilogu lista Politika od 21.5.o.g Upravo ti izumi pokazuju da ima puno prostora za inovacije, nove proizvode i usluge alioni neće pokucati na vrata već ih treba potražiti .

U svim izloženim primerima zajedničko je da su ljudi proučili tržište pa tek onda krenuli u posao. Dakle, nisu razmišljali šta bi to bilo atraktivno ili u kom poslu bi i bez mnogo rada mogli da zarade puno novca, već su proučili tržište i videli da li ima ili nema nekog proizvoda ili je ponuda znatno manja od potražnje .
Tek kad su videli da ima prostora za njih, počeli su da vrše druge neophodne pripreme.
Pomenula sam poljoprivredu , proizvodnju hrane i nove proizvode mladih talenata elektrostruke. Naravno, ogromne su mogućnosti u ITI sektoru ali šta je s drugim strukama i delatnostima.? Verujem da se i u mnogim drugim delatnostima, može pronaći prostor za sopstveni biznis, treba biti uporan I proučiti tržište. Recimo, osoba po struci stolar, može se obeshrabriti jer se na tržištu prodaje nameštaj više većih proizvođača nameštaja i ko će danas od običnog stolara tražiti da mu napravi nameštaj. Potreba ipak ima. Ja sam , na primer, pre nekoliko godina želela da napravim dve komode sa fijokama, jednu na kojoj bi stajao TV aparat i drugu za cveće, naravno u istoj boji kao ostali nameštaj u sobi. Pokušala sam i nisam našla majstora za tako “sitan “ posao. Ili, mnoge porodice požele da nabave policu za knjige, igračke ili ukrase i zašto se neko ne bi specijalizovao za izradu različitih tipova polica.

Druga preporuka onima koji žele da otpočnu neki biznis, jeste da dobro prouče da li će se registrovati kao preduzetnici ili će osnovati društvo /preduzeće u nekom od 4 zakonom prdviđena pravna oblika. Svaki od tih oblika ima obeležja koja potencijalnom osnivaču odgovaraju ali i obeležja, koja mu možda ne odgovaraju i najsigurnije je da se izbor izvrši uz konsultaciju sa stručnjakom koji se bavi takvim pitanjima.

Treću preporuku zasnivam na priči koju mi je ispričao čovek od koga sam kupila kuću u kojoj živim. On je pre drugog svetskog rata bio šuster , u radnji je po narudžbi pravio cipele .Kad je započinjao posao, otac mu je rekao da uredno plaća obaveze prema državi i da se ne bavi politikom. Mislim da je taj sremski paor bio mudar čovek i da bi se njegova preporuka mogla i danas dati.
Smatram da razne obaveze prema državi (porezi, doprinosi i dr) treba plaćati uredno jer ako neko prolongira, platiće visoke kamate. Naravno, ako je član dominantne partije na vlasti, iz partije će mu verovatno pomoći da se provuče bez kazne ali mora da računa da partija ništa ne čini iz milosrđa. Moraće da za partiju učini nešto što mu se neće svideti, što je u neskladu sa njegovim vrednosnim sudovima.
Četvrta preporuka je moje shvatanje sa kojim se neće svi složiti, da treba početi s malim pa kad posao krene, postepeno povećavati broj radnika, uzeti veći poslovni prostor, investirati u novu opremu, itd. Banke gromoglasno nude kredite ali kada čovek zapadne u teškoće i zastane sa vraćanjem kredita, one će hladno naplatiti svoj dug. U pravu su, one nisu socijalna ustanova pa oni koji nameravaju da uzmu kredit, treba dobro da razmisle. Država ima fond za razvoj i neke druge fondove preko kojih pomaže osnivanje preduzeća ali ne za sve delatnosti.
Postupak registracije preduzetnika, odnosno preduzeća je brz i lak, brzo se dobije poreski i matični broj i otvori se račun kod banke i posao može da krene. Ako osnivač misli da mora da vodi računa samo o urednoj uplati obaveza iz zarada i PDV, teško će se prevariti. To je peta tema.
Ako se preduzeće ili preduzetnik bavi delatnošću čijim se obavljanjem može štetno uticati na zdravlje ljudi ili životinja ili ugroziti životna okolina (na primer, neophodna zaštita od požara, otrovnih isparenja ili zagađivanja vode), moraju se preduzimati posebne zakonom propisane mere . Potrebne informacije mogu se pribaviti kod odgovarajućih inspekcija. I kad čovek nije siguran da li treba nešto posebno da preduzme, bolje je da pita. Ne može se posle pravdati da nije znao , jer nepoznavanje propisa niko neće prihvatiti kao opravdanje.
Dobro je da osnivač nađe stručnog ali i savesnog i odgovornog računovođu jer posao ne može da se svodi samo na odlazak u banku i knjiženje poslovnih transakcija. Bez obzira na knjigovođu, preporučujem svakom novoregistrovanom preduzetniku i vlasniku preduzeća da sam dobro prouči Zakon o računovodstvu i negde posebno zapiše svoje obaveze. Pri tom, imam u vidu da je spisak obaveza različit zavisno od pravnog oblika društva.
Tako, svi su dužni da agenciji za registar dostave godišnji izveštaj o finansijskom poslovanju i to najkasnije do kraja juna meseca za prethodnu godinu. Ako u prethodnoj godini nije bilo nikakvh poslovnih događanja, onda se izjava o tome mora dostaviti do kraja februara za prethodnu godinu. Ko se ogluši o tu obavezu, može da “zaradi” privredni prestup za koji je propisana novčana kazna od 100.000 dinara do 3 miliona dinara.
No, problem se može i iskomplikovati što se može videti na sledećem primeru.
Jedan čovek je 2008 godine kod agencije za registar, registrovao osnivanje preduzeća u obliku d.o.o. Nije stigao da otvori ni tekući račun kod banke, razboleo se i upao u vrtlog nekih teškoća tako da je od osnovanog preduzeća digao ruke. Nakon godinu dana, pročita u novinama da će agencija za registar po službenoj dužnosti sprovesti prinudnu likvidaciju preduzeća koja nisu u zakonskom roku uskladila svoju organizaciju sa novim zakonom o privrednim društvima. Shvatio je da se to odnosi i na njega i računao je da je preduzeće brisano. Međutim, nakon oko 2 godine, dobije poziv za sud, javno tužilaštvo ga je tužilo što u zakonskom roku nije za 2014 godinu podneo izjavu da nije imao nikakva poslovna događanja. Sud prihvati da je kriv i osudi ga na kaznu od samo 20.000 dinara i to uslovno na godinu dana.
Ali, javni tužilac uloži žalbu. Po slovu žalbe, vlasnik ove firme je otežao da nadležni državni organi sagledaju poslovanje svih subjekata i da je to velika a ne mala društvena opasnost kako je naveo sud. Dakle, za javnog tužioca nije bitno što agencija za registar nije izvršila svoju zakonsku obavezu sporovođenja prinudne likvidacije. Vlasnik preduzeća je nedavno uložio prigovor na žalbu i šta će biti, videćemo.
Zakon o računovodstvu i Zakon o privrednim društvima nisu međusobno usklađeni. Po Zakonu o računovodstvu, javni tužilac može goniti za privredni prestup svakoga ko u poslednje 3 godine nije izvršio obavezu izveštavanja agencije u zakonskom roku. Međutim, odredbe zakona o privrednim društvima, upućuju na obavezu agencije da odmah po isteku roka za podnošenje godišnjeg finansijskog izveštaja odnosno izjave o nepostojanju poslovnih transakcija , izdvoji preduzeća koja obavezu nisu izvršila i stavi ih na listu za likvidaciju na kojoj će biti 6 meseci. Nadležni sud može prihvatiti sporovođenje stečaja. Međutim, ako nakon godinu dana od stavljanja na listu, ne bude sproveden stečaj, agencija briše preduzeće iz registra.
Mislim da je za državu unosniji postupak po zakonu o računovodstvu, tj, da se preduzećima izriču visoke novčane kazne i time lako puni državni budžet.Tako, za nepodnošenje finansijskog izveštaja, preduzeće čeka kazna za privredni prestup u iznosu od 100.000 do 3 miliona dinara+za odgovorno lice još 20.000 do 150.000 dinara. Sve što je vlasnik preduzeća po zakonu dužan da prijavi i registruje kod agencije, mora agenciji da plati naknadu .Naravno, prinudnu likvidaciju agencija sprovodi o svom trošku i zašto bi ona to činila kad nema nikakve odgovornosti za neizvršenje obaveza.
Ili, ne razumem zašto agenciji treba platiti skoro 5.000 dinara za registarciju osnivačkog akta kad agencija ne proučava akt sa stanovišta zakonitosti već samo proverava da li akt sadrži sve zakonom navedene elemente i da li su priloženi zakonom predviđeni prilozi.
Građani i pravna lica plaćaju poreze i bilo bi normalno da se od tog novca finansira i državna administracija. Može se prihvatiti i da građanin i pravno lice plate izvesnu novčanu naknadu kad od države traže neku uslugu, na primer, da izda građevinsku dozvolu ili neko uverenje. Međutim, neshvatljivo je da vlasnik preduzeća mora da plati ono što je uradio po zahtevu države, u konkretnom slučaju, on plaća registrovanje svog finansijskog izveštaja kod agencije pa čak i izjave da u prethodnoj godini nije imao poslovne transakcije.
No, ne vredi gunđati. Živimo u zemlji u kojoj je birokratija ogromna i nezasita. Zbog toga je bolje sve propisane obaveze izvršiti blagovremeno.
Danas se mnogi poslovi mogu obavljati u stanu, odnosno kući i bez neposrednog kontakta sa potencijalnim kupcima. Zbog toga nije neophodno da preduzetnik, odnosno vlasnik preduzeća ističe svoju firmu na spoljnoj strani zida zgrade u kojoj radi. Naravno, u osnivačkom aktu koji se registruje kod agencije za registar, mora se navesti naziv /firma i adresa i ti podaci se koriste u poslovnoj korespodenciji.
Ko istakne firmu, mora po zakonu da plaća komunalnu taksu, firmarinu. Međutim, može se desiti da novoregistrovani preduzetnik odnosno vlasnik preduzeća, dobije od lokalnih poreznika rešenje o obavezi plaćanja firmarine iako firmu nije istakao. U takvom slučaju, treba uložiti žalbu i po potrebi, voditi postupak do kraja, jer zašto plaćati za nešto što nije zakonska obaveza.
Posebno se skreće pažnja na fiskalni račun. Zakonom je propisano ko je dužan da kupcu izda fiskalni račun. Neki to ponekad ne čine u želji da nešto uštede a nisu svesni da ako ih uhvati inspekcija, odraće ih do gole kože, da tako kažem.Evo konkretnog primera.
Jedna žena je vlasnica radnje sa mešovitom robom u kojoj prodaje sveće i ukrase od voska koje sama pravi, zatim, prodaje olovke i razne druge sitnice. Jednog dana, sve do 11 h nije imala kupca i tada se ubrzo pojavi njih nekoliko i jedna žena uze sa police jednu sveću po ceni od 100 dinara i pruži novčanicu od 500 dinara. Vlasnica radnje je imala u kasi 120 dinara u metalnom novcu koje koristi za vraćanje kusura. Trkne u komšiluk da razmeni novčanicu od 500 dinara, vrati se , počne da odbrojava kusur, neki kupac je nešto priupita i vlasnica zaboravi da ženi kupcu sveće, izda fiskalni račun. Ta žena odmah potom, izvadi inspektorsku legitimaciju i počne da piše zapisnik i rešenje kojim zabranjuje rad radnje na 15 dana i ode. Prvostepeni prekršajni sud kazni vlasnicu radnje kaznom u iznosu od 120.000 dinara. Dva dana sam razmišljala šta da napišem u žalbi jer , sve je po zakonu, kako birokrate vole da kažu-nije izdala fiskalni račun a po zakonu , kazna može iznositi čak do 500.000 dinara.
Drugstepeni sudija je bio razuman čovek, ocenio je da je delo neznatne društvene opasnosti-sveća košta 100 dinara a kažnjena je sa 120.000 dinara, vlasnica je već kažnjena time što joj je radnja bila zatvorena 15 dana a za to vreme, morala je da plaća zakup lokala i morala je da za zaposlenu radnicu isplati njenu bruto platu i naravno, da za sebe, uplati obaveze iz zarade. Oslobođena je plaćanja kazne.

Na kraju, lepo je kad neko u redovnom random odnosu radio no što voli i kad je dobro plaćen. Ali, šta da rade oni koji nisu te sreće ? Imaju dve mogućnosti-ili da rade na crno, bez socijalnog osiguranja I drugih zakonskih prava ili da pokušaju sopstveni biznis. Glasam za ovo drugo.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

IMA LI LUDILA NA JAVNOJ SCENI ?

Psihijatri odbacuju pojmove lud i ludilo. Oni poznaju mentalna (duševna ) obolenja i stanja sa odgovarajućim definicijama i klasifikacijom.
I ja ne mislim na stanja kojima se bave psihijatri, mada ne isključujem mogućnost da bi za neka ponašanja, mogli i oni da se zainteresuju. Pod ludilom ovde podrazumevam otstupanje od utvrđenih (pisanih i nepisanih ) pravila delovanja, ponašanja, načina obračuna sa političkim protivnikom , nametanja javnosti jednog obrasca mišljenja ili delovanja i dr. Naravno, kad želim da pod jednu kapu strpam svašta nešto, onda nije lako definisati tu kapu ali će se iz primera, valjda videti.
Estrada je deo javne scene ali neću se njom baviti jer bi zasenila sve drugo o čemu želim da pišem.
Neću se baviti ni tv programima čije su rijaliti emisije, kako se to kaže, dno dna.
Nekada smi imali samo 2 tv kuće sa nacionalnom frekvencijom (Beograd, Novi Sad) a danas ih imamo bezbroj. Kažu da je ranije vladalo jednoumlje a zar nema većeg jednoumlja od današnjeg ? Svakog dana , po nekoliko puta u toku dana, u slici i reči slušamo samo jednog čoveka iIi njegove saradnike koji njega veličaju ili opanjkavaju političke protivnike.

Prvo ću izložiti slučaj KBC Dragiša Mišović, ne kao najvažniji već kao slučaj koji se upravo sada dešava.
Naime, za juče je bio zakazan dolazak prinudnog izvršitelja koji je trebalo da popiše imovinu ove velike zdravstvene ustanove u državnoj svojini i naredna faza bi trebalo da bude prodaja te imovine. Račun bolnice je blokiran već godinu dana i Vlada se dovija na neki način da bolnici obezbedi novac za sve tekuće troškove (bruto zarade, materijalni troškovi , lekovi i dr).
Ta vest je uznemirila pacijente ali i veći broj drugih građana .Jedni se pitaju šta se to dešava kad jedna velika i cenjena zdravstvena državna ustanova možda ide na doboš, drugi iako ne raspolažu potpunim informacijama, smatraju da država treba da obešteti one kojima je imovina oduzeta, itd, itd.
Pred jučerašnji zakazani dolazak prinudnog izvršitelja pojavila se i grupa građana koja je htela, kako su najavili, svojim telima da brani bolnicu.
U ovom slučaju, sve je nejasno, rekla bih , ludilo.
Prethodnih dana, neke novine su pisale da je u pitanju ekspropisano zemljište a očigledno je da nije. I da je bila eksproprijacija,bivši vlasnik je mogao da u upravnom postupku i upravnom sporu da dokazuje svoje pravo. Javnosti je nepoznato da li je bivši vlasnik iskoristio taj zakonski postupak ali u svakom slučaju, zakonski rokovi su odavno prošli. Iz jučerašnjeg broja lista Danas, proizilazi da je sporni plac od 12 ari, nacionalizovan po zakonu o nacionalizaciji iz 1958 godine i da ga je bolnica kupila od opštine 1963 godine i kasnije ga prodala nekim časnim sestrama koje su tu podigle zgradu i potom, plac prodale preduzeću Koling. To preduzeće je već nekoliko godina u stečaju i u zemljišnim knjigama se vodi kao vlasnik ovog placa.
Videti o tome članak iz Danasa: http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=346419&title=Odlo%C5%BEen+dolazak+izvr%C5%A1itelja+u+KBC+Dragi%C5%A1a+Mi%C5%A1ovi%C4%87+(VIDEO)
Povraćaj nacionalizovane imovine bivšem vlasniku, vrši se u postupku restitucije po posebnom zakonu. Imovina se vraća bivšem vlasniku u naturalnom obliku ako je moguće a ako nije, onda u novcu. U konkretnom slučaju, ako su navodi lista Danas, tačni, sporna imovina se mogla vratiti bivšem vlasniku u naturalnom obliku, odnosno oduzeti je od sadašnjeg vlasnika, preduzeća Koling.
Iz pomenutih novina, proizilazi da je izvršnom drugostepenom sudskom odlukom, KBC Dragiša Mišović obavezan da bivšem vlasniku plati u novcu oko 1,1 milion evra ali ne vidimo po kom osnovu i drugo, zar je moguće da je u tom delu grada, cena jednog ara zemljišta skoro 100.000 evra ?
Bivša vlasnica je pokrenula sudski postupak 2011 godine I prošle godine dobila u svoju korist izvršnu sudsku presudu. Vlast se hvali da je poboljšana efikasnost i ažurnost sudova. Da li se tako desilo I u ovom slučaju ? Da li je trebalo čekati složeno veštačenje kao u slučaju ubistva gardista u Topčideru ili saslušati desetine svedoka ?KBC tvrdi da su plac kupili od opštine i isplatili u 3 rate i to tvrde nadam se ne napamet već na osnovu dokumenta kojim raspolažu. Tragom tog dokumenta, sud je mogao da ustanovi ili da je u pitanju eksproprijacija u kom slučaju je predmet odavno pravosnažno rešen ili je u pitanju naciomalizacija u kom slučaju se vraćanje vrši po propisima o restituciji s tim što bi polsednji vlasnik , preduezće Koling moralo da plac vrati ili ako to iz opravdanih razloga nije moguće, da plati bivšem vlasniku u novcu vrednost placa.
Imam utisak da neko svesno akcenat daje na plenidbu imovine bolnice i blokadu njenog tekućeg računa i da se podstiču mišljenja da država treba da plati preko milion evra a da uopšte nije važno po kom pravnom osnovu treba da plate bilo bolnica bilo država neposredno. Čudi me da ni ozbiljniji dnevni listovi kao što su Danas i Politika nisu pokušali da pribave prvostepenu i drugostepenu sudsku odluku i da njihov sadržaj prikažu čitaocima.
Smatram da u ovom slučaju, prema građanima nisu bili korektni ni republički organi vlasti ni mediji koji su se bavili ovim slučajem. Svi nas podstiču da razmišljamo da li je i ko dužan nešto da plati i po kom pravnom osnovu pa kad sa jednom idejom udarimo u zid, krenemo na drugu ideju i tako se praćakamo kao riba na suvom i to je oblik ludila u koji smo uvučeni bez svoje volje.

Ponekad neko kaže da u konkrernom slučaju postoji raskorak između normativnog i stvarnog.To se najbolje može videti u položaju Narodne skupštine.
Ona po čl.99 Ustava ima značajne i obimne nadležnosti. Moj opšti utisak je da se svi-predsednica Skupštine, predsednik Vlade, poslanici vladajuće većine i poslanici opozicije trude da pokažu i dokažu da Skupština nije kao što piše u čl. 98 Ustava, najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti.
Svaki predlog stavljen na dnevni red, ne zaslužuje pažnju da se o njemu diskutuje po svaku cenu. To treba da odluče sami poslanici. Međutim, predsednica skupštine izgleda smatra da ona o tome odlučuje pa predlaže zajedničku raspravu o 30 ili čak preko 40 tačaka dnevnog reda. Povodom toga, nedavno jedan poslanik reče da mu tako ostaje po 6 sekundi za svaku tačku, imajući u vidu vreme za diskusiju određeno poslovnikom. Ili, možda na ovaj način, predsednica želi da pokaže da su joj poslanici opozicije nevažni ili dosadili pa želi da ih sluša što kraće.
Ova gospa je učinila neviđen gest prvog dana zvaničnog početka izborne kampanje. Naime, došla je I otvorila redovnu sednica i zatim,rekla da prekida sednicu i otišla i niko nije znao da li će se i kad vratiti. Nakon sat dva se vratila i saopštila da zaključuje sednicu i otišla i javno saopštila da raspisuje izbore za izbor predsednika Republike.
To je gest svesnog kršenja odredbi ustava o trajanju zasedanja skupštine .Zašto je to učinila ali i onaj ko joj je naredio da tako postupi ? Znali su da opozicioni poslanici i njihove partije imaju jako malo mogućnosti da preko medija plasiraju svoje ideje i kritike na račun aktuelne vlasti i da za te svrhe, suprotno poslovniku, često koriste upravo zasedanja skupštine. Prekidom zasedanja, tu mogućnost su im uskratili.
Retko i samo na minut dva, otvorim kanal na kome se vrši direktan prenos zasedanja skupštine I najčešće naletim na diskusiju kojom, sasvim svejedno, poslanik vladajuće partije ili opozicije, udara čvrge političkom protivniku, nezavisno od tačke na dnevnom redu.
Sednica svakog kolegijalnog organa trebalo bi da započne utvrđivanjem dnevnog reda i posle toga da se rad odvija po poslovniku. Naša skupština može i drugčije. Prema pisanju štampe, na primer, prošle nedelje su poslanici pre utvrđivanja dnevnog reda, debatovali o ne znam čemu, puna 4 sata.
Poslanici su zasedanje pretvorili u ring u kome udaraju ko koga stigne. Da li se iko od njih ikad zapitao koliko poreske obveznike košta takav njihov “rad” jer tu su njihove bruto plate, pa plate stručnog osoblja koje opslužije skupštinu, pa veliki troškovi direktnog prenosa ?
U kaznenom sistemu imamo više vrsta kazni . Razmišljam da li bi bilo korisno da se u nekim lakšim slučajevima, kao kazna , uvede obaveza slušanja zasedanja skupštine, na primer, nedelju dana neprekidno i da posle toga,osuđeni prepriča sadržaj i tok sednice. Verujem da bi neki osuđenik zatražio da bude spašen od ludila tako što bi mu stavili nanonogavicu na duplo trajanje ili čak da ga upute na izdržavanje kazne.

Poznato je da se svaka naučna teorija ili neki njen deo može osporavati , naravno, naučnim argumentima i na uobičajen način, kao što su naučne debate, članci u naučnim časopisima ili naučne knjige. Volimo da se hvalimo da smo u mnogim stvarima drugčiji od drugih pa izgleda i u ovom pogledu. Naime, grupa od 162 fakultetski obrazovanih ljudi je potpisala peticiju kojom se zahteva da se Darvinova teorija o evoluciji, briše iz nastavnih planova i udžbenika škola. Dali su obrazloženje koje ne razumem , možda jer posedujem drugu vrstu ludila od njihovog. Dakle, ne pokreće se inicijativa da se debatuje o teoriji u celini ili nekim njenim delovima, već jednostavno briše. Tek tako..
Odmah po objavljivanju inicijative, novinari su pitali za mišljenje predstavnike SAN i neke druge naučnike i ministra prosvete a oglasio se i predsednik odbora za obrazovanje Narodne skupštine. Predsednik odbora reče da će ovu inicijativu staviti na dnevni red odbora ili da će o tome razmisliti, ne sećam se šta je tačno rekao. Ne sporim pravo ovog čoveka da učestvuje u takvoj debati jer je on ipak bivši muftija I kako takav zna stav svoje vere. Vidim i da je doktor nauka, ne znam kojih, pa možda može da učestvuje u nekoj naučnoj debati i po tom osnovu. Međutim, na sednicu odbora može staviti samo ono što je u okviru delokruga skupštinskog odbora propisanog poslovnikom skupštine a to je da svaki odbor razmatra predloge zakona i drugih akata, da prati sprovođenje politike koju vodi vlada i izvršavanje zakona i drugih akata i da razmatra druga pitanja iz nadležnosti skupštine.
Pitanje osnovanosti Darvinove teorije nije pitanje iz nadležnosti ni skupštine ni vlade I ne treba ih na ovakav način uvlačitu u raspravu.
Možda se u skorije vreme pojavi inicijativa nekih ljudi da se iz udžbenika briše tvrdnja da je zemlja okrugla jer oni tvrde da je ravna ploča a u to se može uveriti svako ko se avionom popne na 8-10 km visine odakle će videti da je zemlja ravna a ne okrugla.

Sada me vidiš pa ne vidiš, pa drugi vidi, tako bi se mogla opisati najnovija situacija u Hercegovačkoj ulici na području čuvene Savamale. Naime, na dva kućna broja u toj ulici, postojala su dva objekta sa poznatim vlasnikom koji je kao vlasnik bio upisan i u katastru. Međutim, ne obaveštavajući vlasnika, služba katastra, briše te objekte. Na pitanje zaštitnika građana, katastar odgovara da ti objekti ne postoje na terenu. Zaštitnik proveri i vidi objekte i šta sada ? Da li ti objekti imaju neku posebnu moć pa se povremeno pojavljuju pa nestaju ili je to neko ludilo ? List Danas o tome piše:
http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=346174&title=Potvr%C4%91eno+pisanje+Danasa%3a+Dva+neporu%C5%A1ena+objekta+u+Savamali+izbrisana+iz+katastra
Brisanje iz katastra je deo ludila koje je počelo pre godinu dana kada su izgleda neki marsovci sa fantomkama na licu, tokom noći, bez zakonskog osnova I pravosnažnog rešenja nadležnog organa,porušili više objekata u privatnoj svojini. Kažem marsovci jer čitam da nadležno javno tužilaštvo već godinu dana intenzivno radi na ovom slučaju i ne može da utvrdi ko je dao nalog za rušenje.
Čitam nedavno u nekim novinama da je na ulazu u Studentski grad, na javnoj površini, podignut bespravni objekt i da na postavljenoj ogradi uz gradilište nema oznake ko je vlasnik i ko izvođač. Informacija je ponavljana više dana i pomislim da je anonimni vlasnik našao vezu u opštini,tj, dao mito. Konačno se oglasi gradski menadžer koji biranim rečima reče da se čudi što je opštinska uprava dozvolila da se gradi bespravni objekt i što ga već nije porušila a oni su opštini dali dosta novca za rušenje takvih objekata.
Tada se javi načelnica opštinske službe za ove poslove i reče da oni ne mogu da ruše dok gradski organi ne odluče o zahtevu vlasnika za legalizaciju i usput dodade, da dobijeni novac nisu potrošili jer čekaju da grad odluči o zahtevu za legalizaciju oko 200 bespravno podignutih objekata na toj opštini. Aha, pomislim , i grad jedno priča a drugo radi tj, ne radi ali gradski menadžer brže bolje požuri da tu informaciju pokrije tako što je otvoreno insuirao da iza izgradnje ovog bespravno podignutog objekta, stoji predsednik opštine A.Šapić jer je bespravni graditelj, njegov bliski rođak.
Sinoć sam pročitala vest da je počelo rušenje ovog objekta jer je gradski organ odlučio da nema uslova za legalizaciju.
Ovo nije prvi slučaj da gradski i opštinski organ ne sarađuju kad su na vlasti ljudi iz različitih partija koje nisu u koaliciji. U narednom periodu mogu se očekivati I drugi, bočni I mučki napadi na Šapića jer je najavio mogućnost svoje kandidature za gradonačelnika.

Prikazala sam nekoliko aktuelnih primera a mogla bih navesti još. Na svakih 2-3 dana, saznajemo za neki nov slučaj kome se čudimo, ljutimo . Više se ne pitamo da li je moguće da se tako nešto dešava, oguglali smo.
Na prvi pogled, ovi slučajevi se ne mogu povezati . Veza ipak postoji a to je Ustav u kome piše:
“ Republika Srbija je država..zasnovana na vladavini prava..”(čl.1),
“Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava I počiva na neotuđivim ljudskim pravima “ (čl.3 stav 1).
“ Pojedinačni akti i radnje državnih organa…moraju biti zasnovani na zakonu .”(čl.198 stav 1).
Po mom uverenju, ti ustavni principi su već duže vreme, mrtvo slovo na papiru. Krši ih ne pojedinac ili jedna instituucija, u pitanju je masovno kršenje bez zazora. Pitam se da li su oni podlegli kolektivnom ludilu ili su stvarno nedodirljivi a mi, koji mislimo drugačije smo ludi šo mislimo da ustav mora da se primenjuje ako stvarno svi želimo da živimo u uređenoj državi.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

ZAŠTITA JAVNIH ZELENIH POVRŠINA

Povremeno preko medija saznajemo da su se građani nekog naselja pobunili zbog nameravane izgradnje komercijalnog objekta na javnoj zelenoj površini u naselju.
Najpoznatiji takav slučaj u Beogradu je od pre nekoliko godina kada je neka firma uz faktičku podršku lokalnih vlasti, htela da izgradi market na prostoru između višespratnica. Građani su godinama brinuli o tom prostoru jer je služio za igru i druge oblike druženja dece. Vlast je ćutke odgovarala da ona zna bolje šta im treba, dakle treba im market a deca..pa deca neka budu u svojim stanovima ili neka lutaju ulicima.
Dolazili su i bageri da bi iskopali prostor za izgradnju objekta a građani su svojim telima sprečavali rad bagera. To natezanje je trajalo možda godinu dana i to je slučaj poznat kao peti parkić.
Jedan od novijih slučajeva u Beogradu dešava se u jednom velikom stambenom naselju. Kada je pre desetak godina investitor (republička direkcija za izgradnju ) pozivala građane da kupe stan u budućem naselju, obećavao je izgradnju svih neophodnih objekata društvenog standarda-vrtići, osnovna škola, dom zdravlja ili samo zdravstvena stanica, ne sećam se. Nakon nekoliko godina, vlasnici stanova su počeli javno da protestuju što nisu izgrađeni obećani objekti društvenog standarda ili bar ne potrebnog kapaciteta. I prošle godine su se pobunili jer kažu da pored 2 ili 3 benzinske pumpe na obodima naselja, neki privatnik je dobio dozvolu da gradi novu pumpu na zelenoj površini u centru naselja.
Slične pojave dešavaju se i u drugim većim gradovima u Srbiji.
Ovakve pojave ne mogu se vezivati samo za partiju koja sada vrši vlast. Slučaj peti parkić desio se za vreme vladavine žutih. Za vreme vladavine Miloševića, Zemun , grad u sastavu grada Beograda bio je po milosti vladara, feud radikala.
U pojedinim većim ulicama Zemuna, između trotoara i kolovoza postoji zeleni prostor širine , kako gde , od 2 do 5 ili više metara. JKP Zelenilo je gde god je bilo moguće, napravilo drvored a vlasnici mnogih porodičnih kuća su posadili ukrasno zelenilo pa čak i cveće. Naravno, sve to lepo izgleda.
Kada su radikali dobili vlast u ovom gradu, počeli su da izdaju dozvole za izgradnju tzv.privremenih objekata i to na pomenutim zelenim površinama. Mnogi od takvih objekata su sazidani od čvrstog materijala. Ruglo.
Pre 2-3 godine prolazila sam Ugrinovačkom ulicom i u blizini raskrsnice sa Tršćanskom ulicom, prošla sam kroz prolaz između porodične zgrade i betonskog jednospratnog zdanja širine oko 10 m i sazidan od ivice trotoara i ivice kolovoza. Osećala sam kao da prolazim kroz tunel. Ne znam da li je to ruglo porušeno.
Interesantan je slučaj u Novom Pazaru u kome deluje univerzitet u vlasništvu jednog mufrije. Zgrada je jednom dograđena bez građevinske dozvole i ovog proleća se opet proširuje i to na javnoj površini i bez građevinske dozvole. Prema pisanju medija, gradonačelnik je izjavio da su doneli rešenja o obustavi radova i o rušenju ali bez asistencije policije ne mogu da izvrše rešenje ali policija ćuti. Na poslednjim izborima, bivši muftija je podržao kandidata vladajuće partije i pretpostavljam da njegov objekt izgrađen na javnoj površini, neće biti porušen.

U mladosti sam radila u gradskim organima i šef me poslao na savetovanje o uređenju grada. Tada sam čula da su parkovi zelena pluća grada, neki govornici su se zalagali da se urbanističkim planovima predvi što više širokih ulica, parkova i drugih zelenih površina što će doprineti da se u gradu lakše diše a drugi su govorili da je sve to lepo ali i skupo.
Moj profesor, akademik Radomir Lukić je govorio da grad treba da oblikuju građani koji u njemu žive jer će u tom gradu živeti i oni i njihova pokolenja .U širokoj javnoj debati, građani treba da se izjasne da li žele uske ulice i bez zelenih površina ili obrnuto jer oni će finansirati izgradnju i održavanje tih površina i da prema tome, stručnjaci ne treba da naturaju građanima svoje viđenje uslova života u gradu. Živeći godinama ovom gradu, uverila sam se da je moj profesor bio u pravu.

U pripremi ovog teksta, pogledala sam malo propise i iznenadila se kako su propisi prazni kad je reč o javnim zelenim površinama. Posebno je značajno to da nema zabrane da se izgrađena javna zelena površina koristi za izgradnju komercijalnih objekata.
Problem se može lako rešiti. Zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište, treba jasno definisati šta sve spada u javne zelene površine i predvideti zabranu izgradnje bilo kakvih komercijalnig objekata. Tada bi građani kao zainteresovana strana, mogli da vode zakonom propisani postupak ako do takve gradnje dođe.
Ne verujem da postoji politička volja za usvajanje takvog rešenja. Jer, vlasnik objekta koji se gradi, daje mito u novcu ili na drugi način , funkcioneru lokalne samouprave .Taj funkcioner je član političke partije na vlasti. Sporedno je da li se mito zadržava na lokalnom nivou ili deo ide u centralnu kasu.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

ODGOVORNOST ZA IZDAVANJE OBRAZOVNOG PAKETA ZA UČENJE O SEKSUALNOM NASILJU NAD DECOM

Danas sam u listu “Politika “ pročitala da je ministar prosvete, nauke i tehnologije Mladen Šarčević odlučio da dve savetnice isključi iz grupe za zaštitu od nasilja . On to čini zbog njihovog slabog rada a i zbog velike kritike u javnosti na račun obrazovnog paketa za učenje o seksualnom nasilju koji je upućen dečjim vrtićima i osnovnim i srednjim školama.
Mogu se razmotriti dva pitanja:prvo, sadržaj paketa i drugo, postupak donošenja paketa , način njegovog finansiranja , uloga i odgovornost pomenutog ministarstva.

Učeničko i u okviru toga, seksualno nasilje postaje sve veći društveni problem. Same škole ne mogu rešiti taj problem ali sigurno je da imaju značajnu ulogu. Verujem i da priručnik sa stručno i jasno napisanim savetima, može nastavnicima pomoći u razgovoru sa decom, u prepoznavanju signala mogućeg nasilja i dr.

Međutim, u poslednje vreme sam u više novina pročitala burne reakcije pojedinih roditelja koji su imali priliku da se upoznaju sa paketom priručnika i koji su reagovali na tekstove o seksu, homoseksualnosti I dr. U današnjem broju lista Politika piše da se tu objašnjava šta su francuski poljubac, analni i oralni seks, šta odgovoriti učeniku kojem se sviđa pripadnik istog pola i dr. Kakve to ima veze sa nazivom paketa .Liči na podmetanje kukavičjeg jajeta.

Verovatno i pre drugog svetskog rata a posle rata sigurno, sve u vezi sa seksom i seksualnošću, bilo je dugo vremena tabu tema. O tome se nije govorilo u školi, medijima, skupovima , samo je ponekad neki časopis nešto provukao.
Deca koja su imala obrazovane i odgovorne roditelje, postepeno su od roditelja dobijala potrebne informacije. Oni su verujem bili manjina. Većina dece je ponešto saznavala od drugova i drugarica, ovi od starije braće ili sestara ili drugih lica. Drugo je pitanje koliko su tako dobijene informacije bile tačne.
Podržavam da deca dobiju odgovarajuće informacije o ovoj temu u školi, pre svega da ne bi na drugi način bila pogrešno informisana a i zbog sprečavanja neželjene trudnoće.
Nije dobro da se o istoj stvari govori deci svih uzrasta,dete treba malo da sazri da bi nešto pravilno shvatilo. Nije dobar primer ali ću ga ipak navesti. Imala sam oko 10 godina i dobijem na poklon knjigu sa Domanovićevim pripovetkama. Pročitam knjigu i ništa nisam razumela. Bilo mi je nejasno ili glupo na primer, što neki čovek gura kolica puna odlikovanja. Trebalo je da steknem znanje o Srbiji iz vremena koje je Domanović opisao pa da shvatim njegovu satiru.
Ili, ne mogu da prihvatim da će dečak rastao kraj oca muškog pola i majke ženskog pola, kad bude star 8 godina, moći da shvati i prihvati ako mu u školi samo kažu da mu roditelji mogu biti i dva muškarca ili dve žene i da je to potpuno isto kao njegovi biološki roditelji. I šta ako taj dečak kad dođe kući, ispriča roditeljima šta je rekao nastavnik u školi a roditelji prihvataju još uvek veoma prisutno shvatanje da je homoseksulnost psihička bolest ili mišljenje nekih popova da je to veliki greh, sodoma i gomora.
Po mom shvatanju, loše je ako se deci iznosi tvrdnja da su hetero i homoseksualnost stvar ličnog izbora svakog pojedinca i oba izbora, društveno podjednako prihvatljiva.
Pristalica sam shvatanja da genetika određuje varijacije seksualne orijentacije a ima ih više vrsta i da se ne može ni voljom ni lekarskom intervencijom, promeniti I zbog toga ne treba osuđivati sve one koji nisu heteroorijentacije. Naravno, starijem uzrastu se može objasniti i da neko može steći lošu naviku opredeljujući se za osobe istog pola zbog hira, novca I dr.

Iz informacije date u današnjoj “Politici “ nije mi jasno po kom postupku je pripreman pomenuti paket. Proizilazi da je paket uradila neka nevladina organizacija pod nazivom: Incest trauma centar.U načelu, takve priručnike može u prvoj fazi da uradi i neka nevladina organizacija ako je stručno kompetentna. U novinama piše da je ministar najavio neke korekcije u paketu ali je pomenuta organizacija odbila da bilo šta promeni, pozivajući se na svoja autorska prava. Postavljam sledeća pitanja:
-ako je stručni obrađivač odbio da izvrši izmene, ko je dozvolio da se paket distribuira vrtićima i školama ili bliže, da li je paket uputila ta organizacija mimo ministarstva ili je neko iz ministarstva to učinio pa ako je to učinio neko iz ministarstva, normalno je da škole smatraju da paket preporučuje ministarstvo; neću da u zakonu proveravam nadležnosti ali verujem da određenu literaturu kao obaveznu može preporučiti samo ministarstvo ili eventualno prosvetni savet a neku lireraturu kao dopunsku, ministarstvo. Nije reč o nepoverenju u nevladinu organizaciju već o tome da država odnosno njen nadležni organ utvrđuje obaveze a ne neko drugi;
-da li je ministarstvo finansiralo ili učestvovalo u finansiranju rada i distrubuciji ovog paketa, jer to verovatno nisu mali troškovi a ako nije, ko je finansirao ;
– da li su tri savetnice u Ministarstvu koje su učestvovale u izradi paketa imale saglasnost ministra da u tome učestvuju i pod kojim uslovima;
– teme kojima se bavi pomenuti paket su značajne ali i osetljive i bilo je po mom shvatanju nužno da se pre završetka tekstova paketa obavi stručna rasprava u koju bi se uključio jedan broj nastavnika iz škola I vrtića koji se bave ovim pitanjima, pojedini naučni radnici koji se bave ovom problematikom i eventualno još neko.

Po mom shvatanju, ovo je veliki skandal i najveću odgovornost ima ministar Šarčević. Ako nije znao da se priprema pomenuti paket i njegove dve saradnice ga nisu obavestile da će biti koautori na izradi paketa, neophodno je da njih dve najstrože kazni.
Ministar je još 19 aprila najavio da će paket biti korigovan pa šta je čekao do juče da paket povuče.
Ako su pomenute dve savetnice tražile od njega saglasnost da učestvuju u izradi paketa, morao je ministar da sa nevladinom organizacijom, stručnim autorom, ugovori sve neohodne mere, na primer, da se mora obaviti šira stručna konsultacija, da samo ministarstvo može odobriti distribuciju paketa i dr.
Ministar se ne može vaditi na loš rad svojih savetnica i zbog velike buke u javnosti zbog sadržaja paketa. Ministar odgovara Vladi za rad ministarstva i svoj rad ili tako bi trebalo da bude, bar po zakonu.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

UVREDLJIVO JE UPOREĐIVATI SINIŠU MALOG SA BRANKOM PEŠIĆEM

Čitam danas u listu “Politika “ da je Vučić prethodnih meseci ocenjivao rezultate Siniše Malog, gradonačelnika Beograda, kao najbolje u istoriji Beograda posle onih koje je ostvario Branko Pešić. Na čemu je zasnovana ta laskava ocena ?
Na koji period istorije Beograda se misli s obzirom da je to gradsko naselje poznato već hiljadu godina ?
Da li se misli samo na period posle oslobađanja Srbije od turske vlasti pa do danas ?Prvi propis o orgamizaciji na lokalnom nivou je iz 1839 g, kada se pominje varoš Beograd i da ne nabrajam sve propise o lokalnim vlastima i lokalnoj samoupravi od tada do danas. Bitno je da su se menjala ustavna I zakonska rešenja o ovlašćenjima pa i o načinu finansiranja.
Teško je čak upoređivati period u kome je radio Branko Pešić i ovaj sadašnji. Pre svega, u vreme Branka Pešića, nije postojao gradonačelnik kao danas. Po zakonu, Branko je bio predsednik Skupštine grada Beograda sa standardnim ovlašćenjima takvog predsednika(saziva i predsedava sednicama, potpisuje akta usvojena na sednici skupšine i dr).
Vučić pominje da Beograd danas ima 550 gradilišta. Lepo ali nejasno je kakva je u tome uloga S.Malog ? Da li je on ubedio odbornike Skupštine da odobre budžetska sredstva za te namene ili je putovao po svetu i ubeđivao strane investitore da dođu ovde ili su to pretežno strani investitori koji su saznali da je ovde jeftina radna snaga koju zakon ne štiti i pride od države dobijaju po nekoliko hiljada evra po zaposlenom radniku ?
Uzgred, vidim da tzv. režimski mediji hvale što u Beogradu i još nekim gradovima, stranci grade velike tržišne centre. Stvarno, vlast brine o građanima, koji više neće morati da putuju u evropske centre da bi kupili odeću, obuću ili kozmetiku čuvenih marki. Možda građani sa prosečnom zaradom ili ispod nje, mogu takvu robu da gledaju u izlozima a oni bogati, verovatno radije trknu u Rim , London ili Pariz.

U vreme Pešića nije bilo stranih ulaganja ili ne bar ovakvih kao danas. Merkator je, na primer, otvorio svoj prodajni objekt , naša vlast je tražila da se srpskoj trgovinskoj firmi dozvoli otvaranje objekta u Ljubljani što je odbijeno.
U onim vremenima, odvijao se jak putnički i teretni saobraćaj na autoputu iz zapadnih zemalja pa preko Zagreba prema Grčkoj i Turskoj . Beograd je postajao kočnica jer je bilo nedovoljno mostova. Gradski fondovi nisu mogli da sami finansiraju izgradnju novog mosta i Pešić je tražio učešće Republike koja je dugo ćutala. Nije vredela dokumentacija da taj most nije potreban samo beograđanima već i za međunarodni saobraćaj. Zatraži Pešić prijem kod Tita i ubrzo nakon toga, republika se smilovala.

Tokom više godina , u Beogradu je građeno oko 10.000 stanova godišnje koje su dobijali zaposleni u svojin preduzećima i ustanovama u skladu sa njihovim rang listama. Ne sećam se ko je bio inicijator ovog projekta ali znam da ga je Pešić javno podržavao i agitovao da preduzeća udruže sredstva za ove svrhe.
I pored toga, veliki broj zaposlenih je duže čekao na stan jer je bilo perioda kada se u Beograd doseljavalo po 20 ili više hiljada stanovnika godišnje. To je bio veliki pritisak na gradske socijalno zdravstvene fondove, školstvo, počela je da se razvija bespravna gradnja po obodima grada.
Bila sam prisutna na sastancima na kojima je Pešić objašnjavao predstavnicima republičkih organa ovaj problem i prigovarao što se od poreskih prihoda ubranih na teritoriji grada uzimaju velika sredstva I po Srbiji grade skupe administrativne zgrade umesto da se u nerazvijem područjima iz kojih najčešće ljudi dolaze u grad, stvore neophodni uslovi da ljudi odluče da ostanu u svom selu. Apel nije uspeo.

Vučić kaže da je Mali uspeo da znatno smanji budžetski deficit. Svaka čast ali bar da čujemo glavne poteze kojima je to uspeo. Pitam se šta bi sa onim dodatkom 4 x godišnje koji je za vreme Đilasa dodeljivan penzionerima sa najnižim penzijama. Za vreme Đilasa su nešto povećane inače bedne plate vaspitačicama u dečjim vrtićima,šta bi s tim. Uvedeno je i finansiranje troškova vantelesne oplodnje što je kasnije preuzela republika pa valjda se to i dalje čini.
U vreme Đilasa uvedeno je nešto što mi se svidelo a to je konkretna pomoć grada sitnim poljoprivrednim proizvođačima da stvore svoj početni fond stoke. Ne pratim Vučićev gradski tv servis, tj bivši Studio B pa ne znam da li grad i na koji način pomaže poljoprivrednike kojih ima mnogo na ukupnoj teritoriji grada.
Pešić je insistirao da se štedi i na malim stvarima jer će se tako na godišnjem nivou, dosta uštedeti. Tako, prigovarao je što zaposleni u zgradi predsedništva ostavljaju upaljena svetla kad odu a u svakoj kancelariji u toj zgradi, bili su ogromni lusteri.
Ili, za dolazak i odlazak s posla, koristio je svoj prastari Mercedes koji je sam vozio.
Teško mi je da uporedim ljudski lik ova dva čoveka. Nisam bila član užeg tima Pešića ali sam više puta prisustvovala sastancima na kojima je bio, slušala njegove govore I gledala kako se ponaša prema ljudima. On je bio čovek iz naroda kome je mogao svako da priđe, da mu se požali ili nešto ispriča a Branko bi ga potapšao po ramenu i nešto rekao što je prijalo sagovorniku.
Mislim da se on smatrao domaćinom grada koji mora o svemu da brine i da pomogne kad treba. Poznat je slučaj kada se zapalila zgrada Politike i on krenuo da se penje iako su ga upozoravali na opasnost.
Sećam se da jednom prilikom jave Branku da se reka Sava ulila u neke udžerice na obali. Branko bez komentra sede u kola i ode na lice mesta. Posle mi je njegov saradnik pričao da je Branko ulazio u svaku kuću, pitao da li ima povređenih i tražio da se ljudima nađe smeštaj a ljudi iz njegove pratnje morali su zajedno sa njim da gaze po vodi do kolena .
Sinišu Malog znam kao lik sa televizije i ponekad sam nešto pročitala šta je rekao. To je za mene bezlična osoba, zrači negativnom energijom.

Gradonačelnik, sasvim svejedno da li Beograda, Niša ili nekog trećeg grada, mora da voli svoj grad svojom dušom i srcem i tada će lakše rešavati probleme koji stalno iskrsavaju. Ako je uveren da brani interese građana, mora biti spreman i da lupi rukom o sto pred republičkim čelnicima ili opozicije u svom gradu.
Takav je bio i Branko Pešić.
S druge strane, mišljenja sam da je Siniša Mali došao da “odradi” posao koji mu je dodeljen. Bitno je da njegov šef bude zadovoljan. Pitam se po čemu će građani pamtiti Malog sem po sumnji za vandalizam u Hercegovačkoj ulici.
Zbog svega rečenog, smatram da je uvredljivo da se upoređuje sa Brankom Pešićem.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

SVAKOG DANA ZABRINJAVAJUĆI DOGAĐAJ

Svakog dana se desi jedan ili više događaja ili čujemo /pročitamo neku izjavu koji mogu da zabrinu, iznerviraju a nekoga možda i da uplaše. Evo nekoliko takvih slučajeva iz poslednjih nekoliko dana:
_ Juče je navršena godina dana od po zlu upamćenog vandalskog čina rušenja objekata u ul.Hercegovačkoj u Savamali u Beogradu.To je primer otvorenog kršenja ustava i zakona od strane organa vlasti. I u doba socijalizma se dešavalo da pojedini državni organ prekrši ustav ili zakon. Ali, tada je delovao ustavni sud ili drugi sud u okviru svoje nadležnosti.
Sada već godinu dana ćute policija, javno tužilaštvo, gradski i republički organi a najgore je što ćuti javno tužilaštvo koje bi trebalo da pokrene krivični postupak ako utvrdi da je rušenje izvršeno nezakonito ili da javno kaže da nije bilo nezakonitosti. Veća grupa građana već mesecima organizuje protesne šetnje tražeći da se istina objavi.
Sinoć pogledam Yuotube i vidim da je na TV N1 juče gostovala Ana Brnabić, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U proteklom periodu sam pročitala nekoliko njenih šturih izjava i mislila sam da je pametna osoba. Dobro je što sam sinoć gledala pomenutu emisiju jer sam slušala osobu koja kao da je odnegovana među naprednjacima, čini mi se da svi AV saborci zajedno ne mogu da ga “ brane “ kao A.B.
Elem,voditelj na početku nabroja pitanja iz njenog resora o kojima želi da razgovaraju pa je onda priupita šta misli o rušenju u Savamali jer je juče godišnjica.
Žena poče priču o projektu Beograd na vodi i čudi se što od početka svi kritikuju taj projekt kad će taj projekt:
oživeti srpsko građevinarstvo; ne sporim da će rad na izgradnji ovog naselja pomoći našim građevinarima ali šta to ima veze sa obiljem nezakonitosti koje prate ovaj projekt od početka ,
biti od velikog značaja za Beograd i za Srbiju; ne sporim da će Beograd dobiti jedno novo stambeno-poslovno naselje ali ni ranije pa sve do sada ne razumem zašto će se cela Srbija radovati kad ovo naselje bude gotovo;
rešiti ruglo koje traje već 50 godina; slažem se da je tu bilo ruglo ali ne podržavam način na koji se to rešava.
Ipak se načelno složila sa voditeljem da oni koji su se ogrešili o zakon treba da odgovaraju. I tu je pokušala da brani nešto što se bez laganja ne može braniti. Voditelj pomenu, na primer, da se čeka stav javnog tužilaštva već godinu dana a ova žena reče pa šta će te, na neke sudske odluke se čeka više godina. Neću više o tome, počinjem da se nerviram .

-Ovih dana je glavno spoljnopolitičko pitanje izjava o velikoj Albaniji. Naši političari se čude otkud sada te izjave i kažu da naše službe nalaze tragove umešanosti jedne strane službe. Ovako informisani, naši neobavešteni građani bi takođe mogli da se čude šta bi odjednom albancima.
Međutim, ideja o velikoj Albaniji se u pisanom obliku prvi put javno pokazuje krajem XIX veka i više puta je od tada ponavljana čak sa mapom te navodne države-uzimaju zapadni deo Makedonije, od Srbije Preševsku dolinu sve do Niša, itd. Ako ne grešim, po prvi put se izjašnjava državni funkcioner.Naime, Rama, predsednik vlade Albanije je nedavno izjavio da ako EU I dalje bude odlagala prijem Albanije u EU, da će razmotriti ideju o prisajedinjenju Kosova,Albaniji.
Ta izjava se može shvatiti kao ucena EU ali i kao najava nove faze realizacije projekta o velikoj Albaniji.
Možemo misliti o albancima kao narodu šta god hoćemo ali ja smatram da oni imaju stratege, prvenstveno među verskim vođama, koji strpljivo rade na realizaciji neke svoje ideje,čak nekoliko desetina godina. Setimo se da su studenti u Prištini još 1968 g, tražili da Kosovo bude republika I čekali su na realizaciju kad se stvore svi neophodni uslovi.
Dobar primer je Makedonija. Ne sećam se da li još 70-tih ili tek 80-godina sam u novinama čitala da albanci uporno i sistematski zauzimaju zapadnu Makedoniju tako što u Tetovu i drugim mestima masovno kupuju imanja od Makedonaca za velike pare, itd. Pre nekolko godina bila je oružana pobuna albanaca koji su došli skoro do Skoplja.
Ove godine su održani parlamentarni izbori. Jedna manja makedonska partija je napravila dil sa albanskim partijama o formiranju vlade što je predsednik Makedonije odbio da prihvati. Kažu da je osnov njihovog dogovora dokument u kome se predviđa promena grba, uvođenje albanskog jezika kao službenog na celoj teritoriji države i što je posebno značajno, federalizacija države. Princip federalizacije nije javno objašnjen ali mogao bi da znači da se na delu teritorije države na kome žive isključivo ili pretežno albanci, formira jedna ili više federalnih jedinica koje bi potom, slično Kosovu, donele odluku o formiranju samostalne države a spajanje sa Kosovom i Albanijom je onda stvar tehnike.
Crnogorci ćute pa ne znam koliko imanja su u Ulcinju pokupovali albanci.
Smeta pa i zabrinjava ponašanje naših političara koji smatraju da su priče o velikoj albaniji, priče za malu decu. Ja mislim da mi pokazujemo slabost i da im pomažemo.
Tako, ne mogu da razumem da na teret naših poreskih obveznika gradimo autoput od Niša do Prištine i to pravdamo nekim razlozima koje ne bi progutao ni pas s maslom, kako se to kaže. Doduše, jedan bivši ministar nedavno reče da izgradnju tog autoputa traži EU, jer je taj put potreban evropi. Lepo, ako je tako, neka oni i finansiraju.
Ili, pre izvesnog vremena, u Bujanovcu je bio gost predsednik Albanije i naravno , svečano i sa pompom dočekan. Gde to ima da predsednik jedne države tako ušeta u drugu državu ? Ako je od naših vlasti tražio i dobio dozvolu, zašto to ne kažu naše vlasti?
Kako se ponaša mali čovek kada misli da ga štite veliki važni ljudi, pokazuje aktuelni predsednik opštine Bujanovac, albanac. On nedavno reče da je došlo vreme da se ujedine Kosovo i Albanija i da s njima ide I preševska dolina tj.područje 3 opštine na teritoriji Srbije (Bujanovac, Preševo i Medveđa) i taj mali čovek dodade da Srbi treba da budu zadovoljni što im neće uzeti i Niš.
Moguće je da u svim izjavama ovog malog čoveka ima elemenata krivičnog dela ali, protiv toga sam da se sada protiv njega pokreće neki postupak utvrđivanja odgovornosti jer bi to od njega stvorilo nacionalnog junaka i ubrzo bi se na zapadu predstavili kao žrtve.
Mislim da je bolje uraditi sledeće: organi tih opština kao i organi svih drugih opština u Srbiji, dužni su da izvršavaju republičke zakone . Zašto ne pošaljemo odgovarajuće republičke inspekcije da provere kako se u tim opštinama izvršavaju zakoni, što uzgred, ne bi bilo loše učiniti i u drugim opštinama. Dalje, posebno analizirati kako se troše sredstva koja dobijaju od Republike, kakav je stepen naplate poreskih prihoda i td pa na osnovu toga, po potrebi, preduzeti potrebne mere.
Vidim iz današnjeg broja lista Politika da Vučić hvali izjavu J.Hana, komesara EU. Izjava Hana jeste oštra ali ipak uopštena, može da se odnosi , na primer, i na Dodika ili čak I na Izetbegovića. Umesto što se Vučić zgražava nad izjavom Tačija o EU, bilo bi bolje da Briselu postavi otvoren i jasan zahtev da preduzmu nešto konkretno protiv političara Albanije i Kosova.

– Treće pitanje su nedavno održani predsednički izbori. Auh, konačno se i to završi.
AV je bez sumnje dobio najveći broj glasova i u skladu sa zakonskim rešenjima, postao izabrani predsednik Republike.
On i njegovi saradnici koriste veliki broj reči da bi istakli njegovu veliku pobedu. Ana Brnabić se sinoć u emisiji TV N 1 svojski potrudila da pokaže koliko je ta pobeda velika.
Ja ne mislim tako.
Pre svega, verujem Republičkoj izbornoj komisiji da je dobio 2.12788 glasova što čini 55,o8 % od broja birača koji su glasali. Međutim, branitelji lika i dela kažu da je za Vučića glasalo 55, 08 % birača, što suflira od svih građana koji imaju biračko pravo.
Republička izborna komisija kaže da je u birački spisak upisano 6.724.949 birača. Da je na glasanje izašlo 3.655.365 birača i da je za Vučića glasalo 2.012.788 birača. Komplikovano mi je da računam koji procenat čine oni koji su za njega glasali od ukupnog broja birača u Srbiji, u svakom slučaju to je manje od 40 %.
Mi nemamo ozbiljnu analizu zašto kod nas veliki broj građana ne izlazi na izbore, imamo samo moguće pretpostavke pa i naklapanja.
S obzirom da je u ove izbore uložio sve rapoložive resurse, mislim da je dobio manje glasova nego što se moglo očekivati.
Prvo, skoro svi elektronski mediji su svakog dana i celog dana bili deo njegove izborne kampanje. On je odlazio iz mesta u mesta i svugde zvanično nastupi kao predsednik vlade a onda priča malo kao predsednik vlade a malo kao predsednički kandidat. Svi ostali kandidati su bili skoro nevidljivi, sem delimično Jankovića i Jeremića.
Jedna ministarka iz reda socijalista bila je na Vučićevom mitingu u, čini mi se Vranju i doživela manju saobraćajnu nesreću. Novine su pisale da se vozila državnim automobilom.I to je korišćenje državnih resursa u partijske svrhe a gospodin Janković, na primer, mogao je da koristi samo svoj privatni automobil a u istoj poziciji su verovatno bili i drugi kandidati.
Automobili su naravno samo deo troška izborne kampanje koje su 10 kandidata plaćali iz dobijenih budžetskih sredstava, ličnih sredstava i eventualno priloga istomišljenika a AV je maksimalno koristio državne resurse.
Mnogo se pričalo o mogućim izbornim krađama ali kada krađu vrše profesionalci, teško je amaterima da je otkriju.
Pomenuću samo jedan stari problem o kome svaka vlast posle 2000 godine, ćuti a to su birački spiskovi. Građanim može samo da proveri da li je on upisan u birački spisak ali niko, sem ljudi u vlasti, nema uvid u ceo birački spisak.
U mom kraju žive dve osobe koje ovde imaju prebivalište ali godinama žive u inostranstvu i ne glasaju. Ko pažljivo pogleda biračke spiskove sa biračkih mesta sa nekoliko uzastopnih izbora, lako će to uočiti i kad zatreba, bez rizika, ubaciti u kutiju popunjene glasačke listiće. To je moguće uraditi i sa umrlim licima čija se imena i dalje vode na biračkom spisku.
Mnoge opravdane ili neopravdane sumnje bi bile otklonjene kada bi se napravio jedinstven birački spisak u koji bi pravo uvida mogli da imaju ovkašćeni predstavnici partija koej učestvuju u izborima.
X x x
Puno je i drugih događaja i izjava koje mogu iznervirati ili zabrinuti pojedine ljude.
Kako se od toga braniti.? Najlakše I najgore je posegnuti za pilulicama za smirenje ili alkoholom.
Neko ide u duge šetnje , pravi neke vežbe. I kod nas su se pojavili savetodavci koji se u slobodnom prevodu zovu-životni treneri.
Ja ravnotežu postižem odlaskom u svet muzike. Na internetu se mogu naći razni kanali sa muzikom, ja sam se opredelila za yuotube jer tu nalazim sve što želim.
U poslednje vreme sam se “zarazila “ pogledom u životinjski svet preko strimovanja uživo. Puno sam naučila a i nasmejala se gledajući nekoliko porodica medveda u nacionalnom parku na Aljasci. Tako bih mogla gledati i druge životinje,ali neću da sedim za kompom ceo dan.
Posebno me oduševljava porodica orlova koji su se naselili na velikom ratnom ostrvu na ušću Save u Dunav. Svako jutro gledam kako majka hrani orliće ribom, pa kad dremaju itd. ,

Mnogi kažu da u ovoj zemlji vlada medijski mrak. Slažem se ali prozorčići postoje.
Tako, ko želi objektivniju informaciju, neka gleda TV N 1 pa ako ga nema na svojoj kablovskoj,neka otvori yuotube gde i ja gledam.
Postoji jedan TV kanal sa nacionalnom frekfencijom gde garantovano nema politike. To je treći kanal RTS posvećen kulturi i umetnosti.
Od novina, meni odgovaraju Danas koji često ima kritičan stav i list Politika koji se trudi da objavi različita gledanja sa neutralnim stavom redakcije.
Volim da čujem mišljenje i nekih ljudi koje cenim, to je, na primer, prof.Zec koji retko govori ali ga nalazim na yuotube. Ili, nedavno sam u dva dela slušala i gledala Nenu Kunijević, dugogodišnju urednicu na RTS koja je nastojala da sačuva od zaborava bisere naše narodne muzike.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar