MOŽE LI SE SEDETI NA DVE STOLICE

Glupo je pitanje iz naslova ali proizilazi iz tvrdnje jednog činovničića da se ne može sedeti na dve stolice.
http://www.politika.rs/scc/clanak/391258/Srbija-ne-moze-sedeti-na-dve-stolice

Ako sam tog činovničića dobro razumela, na celom svetu postoje samo dve stolice, i to:
Na prvoj stolici sede oni, tj. Ameri i nekako nemušto reče da su pored njih i EU. Prozilazi da okolo te stolice na tronošcima, hoklicama i drugim vrstama malih stolica sede oni koji poslušno i slepo slušaju gazdu koji sedi na velikoj stolici.
Na drugoj stolici su oni tj.Rusi a na stoličicama okolo njih su svi oni koji sa njima sarađuju.
Iz celog teksta izjave ovog činovničića proizilazi da se moramo opredeliti samo za njihovu tj.američku stolicu ako smo se strateški opredelili za EU uz njihovu podršku. Jasno da ne može biti jasnije, samo mi nije jasno da li EU može da nas primi ako oni, tj.ameri ne daju saglasnost.

Diplomate znaju da uviju u blještavi papir ono neprijatno što hoće da kažu ali jedan mali birokrata ne zna ili neće da uvija ili pak vidi da njegov gazda Tramp svima u svetu deli lekcije, vređa i td pa zašto ne bi i on jer će tako brže napredovati u svojoj birokratskoj karijeri.
Ne razumem ni onu našu činovnicu Miščević koja ovog amera pravda, kaže da je sve izvučeno iz konteksta. Gospo, gospo, činovničić je govorio srpski pa nema greške u prevodu i drugo, pogledala sam u 2 novine, dat je identičan tekst njegove izjave.

Činovničiću se u tezu o dve stolice, nije uklapao naš odnos sa Kinom koji nije formalno prijateljski, već se zasniva na čvrstim obostranim ekonomskim interesima i na toj osnovi počinju da se razvijajuju odnosi i u drugim oblastima. Uzgred, veoma sam zadovoljna što razvijamo takve odnose sa Kinom. Upravljati zemljom sa tolikim brojem stanovnika i pri tom, razvijati privredu , zaslužuje ne znam koliki broj Nobela. Kad sam pročitala da godišnje otvaraju 13 miliona radnih mesta, bila sam zadivljena.To je prava vlast. Ne bih rukovodstvo te zemlje cenila kada bi oni pokazivali težnju da drugim zemljama i narodima nametnu svoj stav ratnim ili drugim agresivnim merama.

Ako se uopšte može govoriti o stolicama na globalnom nivou, onda su u pitanju 3-ameri, Rusi, Kinezi. Naravno, ni Rusi, ni Kinezi ne smatraju sebe drugom i trećom stolicom, jer obe zemlje žele saradnju na ravnopravnim osnovama, sa svim zemljama sveta. Primera radi, koliko sam iz medija saznala, Putin je obezbedio dugoročnu čvrstu saradnju (ekonomsku i drugu ) sa Kinom, Turskom, Indijom i dr.

Zahteva činovničić da pitamo Ruse zašto traže diplomatski status za osoblje u humanitarnom centru u Nišu. Rusi su rekli javno da bi na takav način, lakše, brže i bez plaćanja uvoznih dažbina, unosili potreban materijal za rad. Vidim da su u poslednje vreme , Rusi ponovili to pitanje što bih i ja učinila da sam na njihovom mestu. Pitala bih zašto su takav status dobili kaplari, kapetani i ne znam ko sve ne od pripadnika NATO alijanse. MI nismo član te alijanse niti ta organizacija čini bilo šta dobro u našoj zemlji. A pamtimo je i nadam se da će ih pamtiti i naredna pokoljenja po bombardovanju 1999 godine. Sve što je NATO učinio nama i drugima u svetu, pokazuje da je to jedna zločinačka organizacija pa se naravno pitam zašto smo njenim ljudima dali diplomatski status. Sa tim statusom, oni mogu da vršljaju po našoj zemlji, mogu da rade šta hoće, može čak i njihov pijani podofirčić da svojim kolima obori našeg građanina i neće odgovarati.

Da li se ruska i američka ambasada bave špijunskom delatnošću u našoj zemlji ? Verujem da to čine jer verujem da to rade ambasade svih zemalja svugde u svetu, kad su zainteresovane. Ako bi Rusi želeli da u centru u Nišu instaliraju ne znam kakvu opremu, oni tu opremu mogu da uvezu sada preko svojih diplomatskih predstavnika, bez ikakve provere na carini. Takvo je valjda pravilo za diplomatsku poštu svih zemalja.

Ne mogu da kažem da mi takva aktivnost bilo koje ambasade ne smeta, smeta mi ali sam svesna da je to tako svugde. Meni više smetaju naši ljudi koji u formi nekakvih udruženja (na primer, komitet za ljudska prava) rade protiv interesa svoje zemlje i faktički kao špijuni onih koji ih finansiraju. Tako, izvesnu Natašu Kandić doživljavam kao lovca na srpske glave jer po njoj, u ratovima posle 1990 , nijedan Hrvat, Bošnjak ili Albanac nije ubio nijednog Srbina ali su Srbi pobili sve ubijene i umrle prirodnom smrću na području Hrvatske, BiH i Kosova i Metohije. Nije daleko od nje ni izvesna Sonja Biserko.
Mislim da imamo previše blago zakonodavstvo koje omogućava tim špijunima da ovde mirno rade.

Poznato je takmičenje u natezanju konopca: po jedna grupa ljudi stane na kraj konopca i natežu pa koja prevuče konop preko crte, pobednik je. Imam utisak da se to dešava sa davanjem diplomatskog statusa zaposlenima u ruskom centru u Nišu. Ameri uspevaju već nekoliko godina da drže našu vlast na uzdi,odn. da ne odobravaju da se pozitivno reši ruski zahtev i time žele da pokažu Rusima da su oni ovde gospodari ili naredbodavci. Rusi ponavljaju svoj zahtev jer žele da provere da li je to baš tako a u svakom trenutku mogu da zatvore taj centar jer mi ne finansiramo njihov rad.

Mislim da Vučić želi da balansira. Sluša naloge amera, ne znam zbog čega mu je stalo da uđemo po svaku cenu u EU, imam utisak da nas polako priprema na priznavanje šiptarske države na Kosovu.
Istovremeno, Vučić je svestan da je u narodu široko rasprostranjeno pozitivno mišljenje o Rusima. Neki se pozivaju na pravoslavlje. Verujem da je većina svesna da nas Rusi nisu bombardovali niti na bilo koji drugi način povredili, da nam pomažu kad god je to potrebno u UN, itd. Naravno, ne mislim na period staljinizma ni Jeljcina.
Interesuje me šta će posle ovakvog teškog istupa američkog birokrate da uradi Vučić. Saopštenje sa današnjeg sastanka će verovatno biti okruglo na ćoše. Mene interesuje da li će ili neće ruskom centru u Nišu dati diplomatski status. Ako im taj status ne da, otvoreno će pokazati da je odavno seo na američku stolicu ali i da građane Srbije vuče u propast. U tom slučaju, ne bih se začudila da Rusi zatvore taj centar i da nas ostave bez zaštite u slučaju velikih požara, poplava I sl. O drugim , negativnim posledicama, neću ni da mislim.

Mi smo mali narod po broju stanovnika i ekonomski nerazvijena zemlja. Možda bi nam bilo lakše da smo pod američkom zaštitom . Ali, tada bi izgubili nacionalni ponos, pravo da o bilo čemu odlučujemo samostalno I s. Ako sada postupimo po zahtevu amera, hoće li oni koliko sutra da kažu da moramo zatvoriti i ruski dom u Beogradu, da ne smemo primati ruske umetnike, da moramo sprečiti naše glumce da rade u Rusiji,da sa TV i radiostanica moramo izbaciti ruske pesme ili drugim rečima, da moramo zakopati sve što je rusko. Naravno, kada Tramp proglasi neku zemlju za američkog neprijatelja, moramo I mi da je proglasimo za svog neprijatelja jer sve što smeta Trampu, automatski mora da smeta i nama.
Nisam ni za to da se podvučemo pod ruske skute , odnosno da postanemo član evroazijske zajednice u kojoj je Rusija valjda dominantna.
Verujem da nije lako voditi samostalnu politiku ali ja sam za to da tako činimo. Razvijajmo dobre odnose u ekonomiji, kulturi , politici sa svim zemljama u svetu ali na ravnopravnoj osnovi.
Ne želim pun stomak a glavu do kolena u izražavanju poniznosti. Tri godine mi Vučić otima od moje penzije skoro četvrtinu penzije a ostalo je zamrznuo uz svo povećanje cena u međuvremenu. Spremna sam da i dalje živim na ivici egzistencije ali želim slobodu i naše pravo da odlučujemo o svojoj sudbini.

Advertisements
Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

VUČIĆEVA MATEMATIKA I JOŠ PONEŠTO

Ponekad pomislim zašto uopšte pisati kad je stalno sve isto. Ali, ipak nije. Ako se prate neki događaji iz dana u dan, vidi se da se u svim tim konkretnim slučajevima krije neko čvrsto pravilo vladanja vladara ove zemlje. Ili, ako se neko čudio kako je A.V. dobrovoljno napustio moćnu funkciju predsednika vlade I prešao na manje više protokolarnu funkciju predsednika republike, prevario se. Ili..možda najbolje da iznesem neke događaje iz proteklih meseci.
1. U subotu je Vlada Srbije uz svu uobičajenu pompu, izrekla niz hvalospeva o svojim velikim uspesima u prvih 100 dana svog postojanja. Nešto jeste postigla, recimo, konačno su završeni radovi na rekonstrukciji Muzeja savremene umetnosti, započeti pre 10 godina. Samo, nisam sigurna da ova vlada može time da se diči jer ako se prvih 5 godina može pripisati vladi koju su vodile neke druge partije, ovu vladu u kontituitetu vodi ista stranka, naprednjačka pa se pitam zašto oni nisu brže radili.
Slažem se sa ocenom da se uspeh neke vlade može vrednovati povećanjem životnog standarda građana, povećanjem investicija, porastom zaposlenosti i dr a tu su rezultati različiti.

v. http://www.danas.rs/dijalog.46.html?news_id=359293&title=Kad+jaganjci+utihnu
Slažem se sa ovom ocenom redakcije lista “Danas “.

Kod stranih investicija, meni smeta što Vučić stalno ponavlja poziv stranim investitorima da dođu kod nas, jer dobiće bolje uslove nego kod svih drugih. Da li se to može tumačiti tako da će naša radna snaga biti znatno jeftinija od svih drugih u okruženju, da će dobiti najveće poklone u novcu po zaposlenom,da će moći da primenjuju zakonska prava radnika koja im odgovaraju, itd.

2. Delimično sam pogrešila u oceni sposobnosti Ane Brnabić. Mislila sam da nema znanja ni iskustva u pogledu rada državne uprave što se I potvrdilo ali verovala sam da je pametna žena sa velikim menadžerskim iskustvom i da će uspeti da organizuje rad na poslovima iz delokruga ministarstva. Videla sam da se moje nadanje ne ostvaruje. Kako postade predsednica vlade, do punog izražaja je ispoljila svoj karakter i opredeljenja.
To je kratko i jasno izrazio novinar Draža, rekavši da je Vučić do sada iskakao sa svih strana, od tostera do vodokotlića a sada preko Ane Brnabić.
http://www.danas.rs/dijalog/kolumnisti.890.html?news_id=359039&title=Ana%2c+%C4%8Detiri+pi%C5%A1tolja+i+dva+dnevna+lista

Mnogi su kritikovali Mirka Cvetkovića da nema svoje ja već da samo sprovodi Tadićeve odluke. Ne znam u kojoj meri je to tačno ali znam da je ispoljio jednu prednost u odnosu na Anu-retko je govorio za medije i to samo ono što mora a Ana je počela da imitira svog tvorca i da se sve češće negde pojavljuje ali je važnije to da se skoro svakodnevno ushićeno poziva na mudrost svog tvorca ili da ga obilato imitira u načinu davanja ocena o mnogim stvarima ( na primer, medijska slika u Srbiji, šta znači najavljeni porast plata i penzija ).

3. Svakome se može desiti da tokom života, neki put ne govori istinu ili bar ne punu istinu. Poznato je, na primer, da će dete za haos koji je napravilo u kući, optužiti brata ili sestru ili će se učenik žaliti na glavobolju ili nešto drugo zbog pokazanog neznanja. Ili, sretnete poznanicu koja po vama loše izgleda a vidite da očekuje da pohvalite njen izgled, itd.
Međutim, političari spadaju u sloj ljudi koji imaju potrebu da stalno ne govore istinu da bi sebe održali na funkciji, povećali svoj rejting ili potopili političkog protivnika. Ranije nisam verovala samo pojedinim političarima da bih sada došla dotle da ne verujem nikome, ni onima na vlasti ni onima u opoziciji. Ustvari, za neke sam se uverila d aim ne treba verovati a za druge, samo primam k znanju šta kažu I možda će vreme pokazati kakvi u stvarno.

Naravno, oni su se u tome izveštili toliko da se neistina ne može lako otkriti. To najčešće čine tako što izgovore neku tačnu činjenicu ali ne navedu sve neophodne činjenice I tako stvore privid da je njihova, u suštini lažna ocena,istinita. Evo primera:
-Nedavno je Siniša Mali gradonačelnik Beograda izjavio kako je bivša vlast (Đilas) ostavila grad u dugu od preko milijardu dinara. Na osnovu toga, šta reći nego teško osuditi bivšu vlast..
Ubrzo, javio se u medijima, prof.Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije u drugom mandatu, dakle, čovek koji ne pripada opoziciji. Profesor reče da po metodologiji koja se primenjuje u svetu, bivša vlast je ostavila mnogo manji dug.
Mali, valjda smatrajući da je jedan od najbližih saradnika vladara ove zemlje I samim tim nedodirljiv , reče da građane ne interesuju nikakve metodologije, već stvarni dug. Vidim da je sujeta progovorila, jer da se makar raspitao, shvatio bi da po stručnom znanju nije ni za mali prst profesoru Petroviću.
Naravno, profesor je odgovorio, nije upotrebljavo ružne reči, nije napadao S.M, već je samo rekao da je gradonačelnik u dug bivših vlasti uvrstio i dug po kreditima sa kamatama koji se po ugovorima i danas otplaćuju. Praktično, to nije dug čija je isplata bila dospela u vreme kada su sadašnje vlasti smakle Đilasa, pa da bi se njemu to moglo pripisati u greh.
-Gradski čelnici se takođe hvale da imaju suficit u budžetu, što podrazumeva da je to rezultat njihovog velikog zalaganja.
Međutim, član Fiskalnog saveta, zaboravih mu ime, u poslednjoj emisiji RTS “Da, možda, ne “ reče da je gas na svetskom tržištu pojeftinio, Beogradske toplane nisu zbog toga građanima smanjile cenu grejanja I eto tako,uštede u budžetu.
-Nedavno je predsednica vlade prilikom boravka u Briselu, govorila i o stanju medija u Srbiji, braneći mantru o slobodi medijia I sl, pa pošto je problem gašenja lokalnih novina u Vranju, dospeo u širu javnost, predsednica je rekla da je vlada finansirala taj list kao I mnoge druge ali, eto, delovao zakon tržišta I oni se ugasiše.
Povodom toga, sa naslovom draga Ana, obratio joj se pismom objavljenim u list “Danas “, bivši urednik I rekao da im je lokalna vlast davala deo novca za objavljene informacije koje su bili dužni da objave (rad lokalnih vlasti) I deo u vidu donacije. Međutim, kaže on, druge lokalne novine koje drže naprednjaci dobijaju više novca iz budžeta I ono što je važno, sva lokalna javna preduzeća se kod njih reklamiraju I to naravno plaćaju. Ako je lokalno javno preduzeće monopolista u svojoj delatnosti, nema potrebe da se reklamira već samo na taj način daje po političkoj osnovi, nekome donaciju.
Naravno, predsednica vlade ne može sve sama da prouči, mora da se oslanja na informacije koje joj službe pripreme. Ali, ko se služi svojim mozgom, može da uoči da nešto ne štima I može da traži da se taj nesklad izbegne. Ne, ona kako se to kaže, đonom brani politiku svog tvorca ali sada kao svoju politiku. Ovo je samo jedan primer takvog njenog delovanja.

4. Od kako sam ušla u ove pozne godine, ponekad poželim da sam znatno mlađa i zdrava pa da pokušam da se zajedno sa porodicom, preselim u Švajcarsku i da dobijem njihovo državljanstvo.
Godinama unazad ponekad u medijima naiđem na informaciju o događanjima u Švajcarskoj, kao na primer, da većina građana gleda svoj biznis I svoju porodicu I da je ne interesuje ko je predsednik vlade, na primer. Ili, čitam da je u političkom životu ove države odavno veoma razvijena narodna inicijativa i referendum kao oblici neposredne demokratije .

Često godišnje održe po 2-3 referenduma o pitanjima od neposrednog interesa za sve ili većinu građana, kao, na primer,da li svi građani treba da dobiju mesečni bezuslovni prihod bez obzira da li rade, o povećanju ovlašćenja tajnih službi, da li povećati plate menadžerima javnih preduzeća, da li dozvoliti nošenje burki, itd.
Narodne inicijative I referendum su oblici putem kojih građani neposredno učestvuju u procesima političkog odlučivanja u svojoj zemlji i tako razvijaju svest o sopstvenoj odgovornosti. Sve se to odvija normalno bez pokušaja organa vlasti da nešto izvrda ili odugovlači.
Smatram da se takva pozicija građanina u političkom odlučivanju zasniva , pored ostalog, na poštovanju-građani poštuju vlast a vlast poštuje građane.

U našoj zemlji, takav odnos između vlasti i građana ne postoji ni danas niti je postojao u periodu socijalizma ali razlike postoje.
Ranije smo birali poslanike I odbornike kao ličnosti, kao pojedince iako smo znali da je to jednopartijski sistem i da praktično nema izbora između više kandidata.To se promenilo od 1974 godine kada smo kao birači glasali samo za kolektivno telo-delegaciju a one su birale delegate za skupštine. I tada je bilo bar delimičnog uticaja birača prilikom kandidovanja I izbora članova delegacija.
Danas je izbor poslanika i odbornika potpuno obesmišljen. Neko unutar političkih partija određuje kandidatsku listu a mi birači na glasačkom listiću dobijemo samo spisak partija koje se kandiduju sa imenima njihovih predsednika. Praktično biramo jednog između predsednika partija a onda ,kada skupština počne s radom, vidimo da smo “glasali “ i za neke nepismene ljude, prostake I dr.
Neki kažu da je skupština pretvorena u cirkus. Ne slažem se, to je uvreda za cirkus u kome rade profesionalci svog zanata . Meni skupština više liči na rijaliti program kakve imamo na više tv stanica.

Aktuelna vlast ne pita građane za mišljenje kako rešiti neko pitanje, da li se slaže s predlogom neke odluke I s. Vlast se trudi da nas ubedi da radi za nas i umesto nas i da ona najbolje zna šta mi želimo I hoćemo pa možemo bezbrižno da spavamo. U tome naravno prednjači Vučić koji će svakodnevno iskočiti iz vodokotlića ili drugog uređaja I saopštiti nam mirnim glasom svoja razmišljanja i svoje odluke.
Sve vlasti od 2000 g i posle trudile su se da nam pričaju kako je Evropa jedini put za nas, kao da nismo na tlu evrope. Oni su bar govorili u množini a Vučić sada otvoreno kaže Ja ću vas odvesti u evropu. Slično kaže i njegov kaktus.
Da li sam ja (ja= bilo koji birač) ikad samoinicijativno tražila ili bar pozitivno odgovorila na pitanje da li želim da se učlanimo u EU ? Nikad, jer nikada me niko nije pitao šta ja i svih ostalih preko 6 miliona birača mislimo. Ne prihvatam naručene ankete.
Samo nam se saopštava kao da smo invalidi u kolicima pa nam neko obećava da će nas odvesti negde ili smo klinci kojima roditej obećava da će ih odvesti u Diznilend.
Svesna sam da ulaskom u EU stičemo određena prava ali je jasno da prihvatamo i neke obaveze I pitam se da li smo mi građani spremni da takav paket uzmemo. Nemojmo govoriti samo o pravima jer ona mogu biti preskupa za naša opredeljenja o mnogo čemu.

Ponekad naši političari čine gest koji je za Riplija ili Ginisa. Evo, najnovijih.
Uobičajeno je da šef države svečano dočeka svog gosta sa 2-3 najbliža saradnika. Predsednik Turske Erdogan je sleteo avionom oko 23 h I na aerodromu ga je dočekao Vučić, što je u redu ali ono što je neviđeno-postrojio je celu vladu. Posmatrač sa strane mogao bi da pomisli da je eto car iliti Sulejman veliki došao u posetu svojoj provinciji i normalno je da ima carski doček.
Sliku o carskom dočeku I poniznosti zaokružio je Dačić koji je na svečanoj večeri otpevao gostu neku pesmu na turskom. Na prigovor za takav ispad, Dačić je odgovorio da mu svugde I svi plješću na lepom pevanju. Naravno, i klovnu i dvorskoj ludi su pljeskali.
Nije li za Riplija ili Ginisa informacija da potpredsednik vlade I ministar spoljnih poslova jedne države, peva nepozvan, šefu strane države i nije li to ponižavanje ove države I građana ove države.

Vlast ne pokazuje nepoštovanje građana samo o krupnim pitanjima kao što su učlanjenje u EU ili izbor poslanika i odbornika već i u naizgled , sitnim stvarima.
Tako je , na primer, nedavno, predsednica vlade rekla da posao sa izdavanjem zdravstvenih kartona nisu dobro “odradili “. Slažem se ali to priznanje je zahtevalo da se predsednica vlade i javno izvini građanima što su doživeli neugodnosti I tako bi pokazala da poštuje građane.
Sviđa mi se što je Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, ovog leta više puta nenajavljeno došla na neka gradilišta na koridorima I jednom ustanovila da znatno pre isteka radnog vremena, na gradilištu nema nikoga a drugi put da ima znatno manje radnika nego što treba. Korisno je njeno javno upozorenje izvođačima radova da će se preduzeti ugovorene sankcije.

Možda je ministar zdravlja Lončar više zauzet nego ministarka Mihajlobić pa nije mogao kolima da prođe pored nekoliko zgrada filijala zavoda za zdravstveno osiguranje I da ponegde ugleda ogromne redove na velikoj vrućini. Ali, mogao je da bar za nekoliko minuta na internetu pregleda naslove novina i tako prošle godine sazna gde su ti redovi I preduzme potrebne mere.
Isto je mogao da postupi i ministar unutrašnjih poslova.
Ja sam obeležila 4 novina koje svakog dana pogledam on line I za to mi je potrebno samo nekoliko minuta. Kad bi poštovali građane, i pomenuti ministri bi tako postupali.

5. Ono što sam pretpostavljala da će se desiti, desilo se. Naime, Vučić je jasno dao do znanja da je on ne samo predsednik republike već i predsednik vlade u onom delu posla koji mu odgovara. On najavljuje nove investitore, postroji članove vlade na dočeku Erdogana, kaže ko će dobiti povećanje plata u javnom sektoru, itd, itd. On se jedino rešio verovatno dosadnih poslova kao što je predsedavanje sednicama vlade I potpisivanje akata usvojenih na njenim sednicama. Predsednica vlade se kune da sprovode njegovu politiku. Dobro, nije važno što ustav određuje da politiku utvrđuje vlada a ne predsednik vlade.
Vučić se oslobodio I onog smetala, ranijeg predsednika države. Međutim, počastio ga je izmišljanjem nekakvog komiteta za saradnju i novinari uzalud pokušavaju da utvrde da li je tu uhlebio 14 ili više svojih saradnika.
Jedan list je danima I danima pokušavao da utvrdi kada će se Toma Nikolić iseliti iz ogromne vile,koja je uredbom vlade određena za rezidenciju predsednika države. Navodili su I ogromne troškove za održavanje vile koji padaju na teret poreskih obveznika. Svi nadležni ćute tako da javnost nije mogla da sazna da li će Nikolić napustiti vilu. U novinskim napisima, stidljivo se provlači pitanje da li je Vučić dozvolio Tomi da beplatno I do kraja života živi na račun poreskih obveznika a za uzvrat, Toma obećao da neće konkurisati za drugi mandat. Šta god da je u pitanju, mučno je.

6. U poslednjih 5 godina koliko je na vlasti, Vučić je više puta hvaleći sebe šta je postigao, rekao da je nešto više ili veće nego ikad i sl. Pokušavala sam ali bez uspeha,ne mogu da pohvatam tu Vučićevu matematiku. Naime, ako se upoređuje sadašnje sa nečim prošlim, onda se mora reći kada je to prošlo bilo. Recimo, ako kažemo da je , na primer, ovogodišnji rod kukuruza 15 tona po ha I da je to više nego ikad, biće jasno ako kažemo da je najveći rod bio , recimo, 1996 ili 1980 kada je iznosio samo 8 tona a ako ne kažemo kada je ranijebio najveći, možemo da pomislimo da je to bilo ne 1980 već 1960 ili možda čak u xix veku.

Takva neodređena poređenja, izgleda da posebno voli da pravi kada najavljuje povećanje plata u javnom sektoru pa i penzija.
Najavio je prošle nedelje da će se određenim službama u javnom sektoru povećati plate koje će I nominalno pa I realno biti veće od zamrznute plate u 2014 godini. Ne mogu da proniknem u tu matematiku.
Naime, po zakonu o privremenom uređivanju.. plata (Sl. gl. Br.116/14), neto plate do 25.000 se ne smanjuju a sve preko tog iznosa se smanjuju za 10 % počev od 1.11.2014 g. Prema najavi, plate u javnom sektoru će se od 1.1.2018 godine svima povećati za 10 %.
Praktično, povećanje plata od 10 % dobiće samo oni koji su novembra 2014 g, imali platu do 25.000 dinara a svi sa platom preko tog iznosa, dobiće ono što im je pre 3 godine oduzeto.

Zbog toga tu Vučićevu matematiku mogu da razumem jedino tako što je pre 3 godine , vlast odlučila da svima sa platom preko 25.000 dinara odredi nov iznos plata u visini plate iz oktobra umanjene za 10. %.
Reče I da će plate biti realno veće nego pre 3 godine. Razumem da će ljudi sa platom do 25.000 I dobijenih 10 % povećanja od 1.1.2018, imati nominalno povećanje u odnosu na stanje od pre 3 godine. Međutim, nisam sigurna da će to biti I realno povećanje I ako će biti, za koliko %.
Neću da se bavim višom matematikom kao Vučić, već jednom prostom operacijom. Naime, ko god redovno ide u svakodnevnu kupovinu, zna da sa novčanicom od hiljadu dinara, danas može da kupi manje ili znatno manje iste vrste proizvoda za hranu I za održavanje higijene. Tome treba dodati I povećanje cene struje, komunalija, poreza.
To znači da je realna vrednost dinara opala šta god statitičari ili guvernerka rekli.

7.Konačno smo saznali za iznos povećanja plata i penzija od 1.1.2018 godine.
Prilikom odlučivanja o tome, mislim da je vlada bila u procepu. S jedne strane, s pravom skeptični Fikalni savet je predlagao manji porast plata I penzija jer je u ovom trenutku nejasan ili neizvestan porast društevnog bruto proizvoda. S druge strane, sve je vidljivije opravdano nezadovoljstvo zaposlenih u javnom sektoru, kao što je nedavno održani protest vojnog I policijskog sindikata, najavljeni štrajk prosvetnih radnika a taj štrajk povuče I druge na štrajk, sve vći broj zdravstvenih radnika koji napušta zemlju ,itd, itd.
Istovremeno, u novinama objavljeni iznosi plata za pojedine struke pokazuju da to nisu prevelike plate, kao na primer,80.000 za lekara specijalistu,50 do 55.000 za profesora srednje škole.
Nisam primetila objašnjenje zašto nisu povećane plate nastavnicima na fakultetima. Pretpostavljam zbog toga što fakulteti imaju I neke svoje prihode, na primer, po meni, puno naplaćuju izdavanje uverenja o diplomiranju I posle diploma, koliko se plaćaju postdiplomske studije I td.

Interesantno je da se plate zaposlenih u državnoj administraciji neće povećati za 10 % već samo za 5 % s tim što mi je obrazloženje predsednice vlade bledunjavo. Političari olako koriste neke pojmove tako da ja ne znam da li zaposleni u državnim fondovima , agencijama I zavodima, spadaju u pojam državne administracije ili su bili oslobođeni zamrzavanja i smanjivanja plata.
Najviše će biti oštećeni oni koji u državnoj administarciji rade na pomoćnim I tehničkim poslovima jer će dobiti povećanje plate od samo 5 %.
Što se tiče zaposlenih u samoj administarciji, situacija će biti veonma različita. Pre nekoliko meseci, jedne novine su objavile ukupna primanja državnih sekretara I čini mi se, pomoćnika ministara po imenu i prezimenu i nazivu ministarstva I ukupnim mesečnim neto primanjima koja su često iznosila od 150.000 dinara pa naviše. Jedan je član upravnog odbora u jednoj državnoj agenciji, drugi je član nadzornog odbora u drugoj, itd. Nije mi jasno kako neko u ministartvu može imati veću platu od ministra koji objektivno ima najveću odgovornost I obaveze I zaključila sam da možda ti sa većim platama imaju obavezu da svojoj partiji daju na ruke određeni % od svojih neto primanja ili pak, ministri dobijaju dodatak od svojih partija.
Iznenadilo me kad sam saznala da se u nekim ministarstvima, neki posao iz delokruga ministarstva, obavlja komisijski pa zaposleni u ministarstvu, pored redovne plate, primaju I dodatak od po nekoliko desetina hiljada dinara mesečno.
Mogu razumeti da kad je ministarstvo nadležno za odlučivanje po nekom pitanju, ovlašćeno da odlučuje potpuno po slobodnoj proceni, preti opasnost od reketiranja I sl pa se odlučivanje obezbeđuje komisijski. Čak ni u tom slučaju, ne vidim potrebu da članovi komisije primaju posebnu naknadu jer poslove obavljaju u svom redovno radnom vremenu. Mislim da je to način da se jednom broju ljudi na takav način, povećaju mesečna primanja.
Poslednjih godina je postala moda da se za mnoga pitanja spremaju nekakve strategije a posle niko ne podnosi izveštaj o tome kako se usvojena strategija sprovodi . Bitno je da neku strategiju mesecima spremaju radne grupe sastavljene od ljudi iz ministrarstva I nekog spolja. Nije li I ovo zgodna prilika da se dobije neki novčani dodatak.

Veoma me razočarala Ana Brnabić kada je ubrzo po preuzimanju funkcije rekla da u državnoj administraciji nema previše zaposlenih. Otkuda ona to zna ? Zašto se nije pozvala na relevantnu analizu o tome ? Tu ocenu joj je došapnuo neko iz reda zaposlenih, koji naravno štiti sebe I sve ostale.
Ne kažem ni ja da ih je previše,možda i u nekim sektorima i premalo. Ali, neophodna je objektivna dubinska analiza. Recimo, na osnovu podataka o radu u nekoliko godina, nije problem utvrditi norme za rešavanje u prvotepenom ili drugostepenom upravnom postupku I time potreban broj radnika.
Ili, na osnovu više kriterija može se sagledati neophodan broj inspektora u pojedinim vrstama inspekcijskog nadzora.
Problem mogu biti ljudi koji navodno rade na nekakvom praćenju stanja, na pisanju izveštaja o tome, na pisanju propisa I sl. Stvarno ne razumem šta su mogle da rade neke starlete, navodno savetnice u ministarstvu inostranih poslova a uhvaćene u vožnji u pijanom stanju I sl.

Od kako je postala ministarka pa sve do danas, vidim da Ana Brnabić veliki značaj daje elektronskoj upravi,. Slažem se da će razvoj takve uprave pomoći da građani I pravna lica brže I lakše, bez mnogo papira, završavaju poslove kod državne administracije i tu korist je teško novcem izmeriti.
Ali, ta elektronska uprava neće rešiti problem mrzovoljnih činovnika koji ujutro mrze sebe a do uveče ceo svet i tu mrzovolju, prenose ako ikako mogu na građanina.
Dalje, čitam povremeno usvojene zakone I ne mogu da se načudim tolikoj nepismenosti autora tekstova, nedorečenosti I dr.Tu elektronska uprava ne pomaže.
U društvu nemamo izgrađen sistem odgovornosti. Poslanici I ministri odgovaraju samo predsedniku svoje partije i ako su dovoljno servilni i odani, propust, ma koliko bio osuđivan u javnosti, biće oprošten.
U takvom sistemu bez sistema odgovornosti, logično je da nema odgovornosti ni javnih službenika za ono što su uradili i kako su uradili kao i za ono što su bili dužni da urade a nisu.
Šta je sa gomilom državnih I paradržavnih agencija, fondova I dr. U prošlom mandatu vlade, o tome se dosta javno pričalo, neke su čak ukinute a sada kao da više ne postoje. Da li je tako ili je nešto drugo u pitanju ?

8.Saznali smo da će se od janura sledeće godine, penzije povećati svima za 5 %. Ne razumem ocene. Tako, Vučić reče da će se zalagati da najsiromašniji penzioneri dobiju najviše a dobiće svi isto. Otvoreno je pitanje ko su najsiromašniji penzioneri. Činjenica je da najniže nominalne iznose primaju poljoprivredni penzioneri ali to je priča za sebe I ne mogu se upoređavati sa zaposlenima koji su iz svojih bruto zarada izdvajali punih 35 ili 40 godina a poljoprivrednici to nisu .
Dalje, da li u najsiromašnije spada penzioner koji živi sam sa penzijom od 20.000 dinara ili / I penzioner koji sa svojom penzijom od recimo, 40.000 dinara, izdržava suprugu, kao I nezaposlenog sina i njegovu suprugu i jedno ili dvoje unučadi. Teško pitanje i još teži odgovor.

Predsednica vlade reče da će od “januara iduće godine, 90 % penzionera imati primanja veća nego pre novembra 2014, kad su umanjene penzije “ (Blic od 14.10, 0.g.).
Opet ne razumem.
Po zakonu o privremenom ..(Sl.gl. br.116/14 I 99/16), penzije do 25.000 dinara se ne smanjuju, samo se zamrzavaju I takve penzije je imalo oko 60 % tadašnjih penzionera. Samo oni sada dobijaju povećanje penzija ali ne čine 90 % kako reče Ana.
Što se tiče penzionera kojima je penzija smanjena u različitom %, vlast će reći da Im je sada odobrila povećanje penzije a penzioneri će reći da očekuju povećanje penzije ako su ispunjeni važeći uslovi iz zakona o penzijskom osiguranju (troškovi života, porast prosečnih zarada), kao i da im vlast vrati ono što je jednostrano oduzela od njihove penzije kao njihovog imovinskog prava.
Komunistička vlast je 60-tih godina prošlog veka, ljudima nacionalizovala /otela nepokretnosti preko propisane veličine (kuća, stan, zemljište) I neki se nadaju da će im ova vlast to vratiti I činjenica je da se polako vraća.
Ova naprednjačka vlast nije nacionalizovala imovinu već deo penzije kao imovinsko pravo penzionera. Možda će neka nova vlast, kad tad, vratiti otetu penziju onima koji to dožive. Oni koji su nestrpljivi, mogu da pokušaju kod evropskog suda u Strasburu.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

INSTANT NUDLE, PLATE I PENZIJE

U Rumi će se proizvoditi instant nudle. Nisam ljubitelj ni domaćih a pogotovu instant nudli. Ali, ta fabrika će koristiti oko 80 % repromaterijala iz Srbije što je dobro. Investicija nije golema, samo oko 9 miliona evra , mada nisam razumela da li te pare daje strani investitor a mi poklanjamo 3,96 miliona evra ili su naše pare uključene u pomenuti ukupni iznos investicije. U fabrici se za sada zapošljava oko sto radnika.

Dobro, a kakve veze imaju te nudle sa platama I penzijama, možda će se neko pitati. Evo te veze:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:689125-Nudle-iz-Rume-za-citav-svet

Iz ovog članka se vidi da je predsednik Vučić bio na svečanom otvaranju fabrike, da je pohvalio stranog investitora , govorio je i o drugim stvarima, pored ostalog o najavljenom povećanju plata I penzija.
Možda bi se strani gosti uvredili što je predsednik države na otvaranju njihove fabrike toliko puno govorio o unutrašnjim stvarima ove zemlje. No, ako su se raspitali, mogli su da saznaju da on skoro svakodnevno nešto otvara, bilo da baca prvi ašov cementa u temelj buduće zgrade ili, svečano otvara neki pogon pa ako ništa drugo, svečano pušta na korišćenje zgradu srednje škole, osveženu novim malterisanjem i krečenjem. U svim tim prilikama priča bilo o izgradnji novih puteva, o konfliktima sa Hrvatskom a poslednjih dana ponavlja priču o avionima koje dobijamo /kupujemo od Rusije.

U poslednje vreme, uključujući i jučerašnje otvaranje fabrike nudli, priča o povećanju plata u javnom sektoru i penzija, samo se ne zna koliko, oni su zaslužili više ali videćemo koliko možemo, itd.
Poslednjih dana pominje i nekakav poklon penzionerima . Poklonu se ne gleda u zube ali verujem da bi mnogi penzioneri više voleli da se primeni važeći zakon po kome se penzije usklađuju 2 puta godišnje primenom dva kriterijuma. Ako kriteriji nisu dobri, mogu da se promene ali nije u redu da je od oktobra 2014 godine penzija zamrznuta. Da, bilo je jedno povećanje početkom ove godine, od valjda 1,5 %. Mogu da zamislim da su skakali do plafona(oni koji to mogu) od sreće jer nisu znali šta će sve moći da kupe sa novih 300 dinara koliko su dobili oni sa penzijom od 20.000 mesečno a većina penzionera ima penziju manju od 25.000 dinara.
Drugi problem imaju penzioneri sa penzijom većom od 25.000 dinara kojima je selektivno, otfikaren, oduzet, ukraden deo njihove legalno stečene imovine. Meni po tom osnovu duguju preko 2000 evra I nikakav poklon od Vučića me ne interesuje već samo da se vrati moja imovina, a penzija je deo moje imovine.
Slični problem važe i za zaposlene u javnom sektoru kojima su plate zamrznute ili i smanjene .

Uz pomenuti članak u Novostima, jedan čitalac je napisao da takve objekte kao ovaj u Rumi, u normalnim zemljama, otvara predsednik opštine. Ok, ali ko kaže da smo mi normalna zemlja ?

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KATALONIJA I KOSOVO

U mom dugom životu svašta sam videla, čula i doživela. Ali, da mi je neko rekao da će se u Kataloniji desiti ovo što se dešavalo, rekla bih da verovatno ima bujnu maštu pa čak i previše negativnih emocija.
Naime, u nedelju sam bila zgranuta gledajući televizijske snimke sa ulica Barcelone i drugih gradova gde španska policija, dvojica ili trojica, obaraju civila na beton i onda ga punim zamahom udaraju pendrecima pa vuku betonom. Ne nije to huligan, već građanin koji je došao da glasa na referendumu. Ili, gledala sam snimke na kojima se vidi dugačak red građana, prilazi policajac naoružan do zuba i pokušava starijeg građanina da izvuče iz reda.
Ili.. naše novine pišu da je bilans tog dana preko 844 povređenih, kako su objavile vlasti Katalonije.
Zar je moguće da u jednoj civilizovanoj evropskoj zemlji, članici EU, državna vlast pored zakonske zabrane održavanja referenduma, preduzima niz nasilnih metoda kojima je želela da spreči održavanje referendum.
Ako je španska vlast smatrala da je najavljeni referendum neustavan i taj stav izrazila I posebnim zakonom, mogla je putem medija da više puta izloži svoje razloge za takav stav i da upozori da se rezultati referendum ukoliko znače otcepljenje Katalonije, neće priznati.

Zaprepašćuje i stav organa EU.
http://www.blic.rs/vesti/politika/evropska-komisija-referendum-u-kataloniji-je-neustavan-a-poredenje-sa-kosovom-nije-na/f4e55jh
U ovom saopštenju ima više veoma interesantnih stvari:
Kažu da je referendum bio nelegalan. Činjenica je da su na nekim biračkim mestima, građani glasali na neuobičajeni način, na uličnim stolovima, na primer, ali za to odgovornost snosi španska vlast koja je silom zatvorila veliki broj glasačkih mesta, uništila ogroman broj glasačkih listića, onesposobila elektronski uređaj za brojanje glasova, itd.
Kažu da se sticanje nezavisnosti Kosova ne može upoređivati sa Katalonijom, jer su oba područja specifična, za Kosovo su bile donete rezolucije UN , Španija je članica EU.
_Iz ovog stava proizilazi da jedno međunarodno pravo važi za članice EU a drugo za zemlje van EU. Izgleda da smo ja i mnogi drugi bili naivni u verovanju da postoji samo jedno međunarodno pravo koje važi za sve.
-Ako se prisetimo, svojevremeno su se neke međunarodne institucije pozivale na nekakav papir na kome je pisalo da je nekakva skupština albanaca donela odluku o proglašavanju nezavisnosti Kosova kao države. Nikoga nije interesovalo ko je sazvao tu skupštinu, ko je i kako birao njene članove. Tada čak ni referendum nije održan.
Čelnicima tzv.međunarodne zajednice je bilo dovoljno da im albanci sa KiM pokažu taj papir. Ameri i vodeće zapadnoevropske zemlje su požurile da što pre priznaju tu odluku ali i da u narednim godinama, vrše pritisak na mnoge druge države u svetu da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu. To samo po sebi pokazuje da su te vodeće zemlje bile kreatori ili saučesnici u toj otimačini.Uostalom, šiptari su podigli spomenik Bil Klintonu u Prištini što takođe pokazuje da su svesni velike pomoći spolja.
Kataloncima državna vlast zabranjuje referendum kao najdemokratskiji oblik odlučivanja građana. Dakle, jedan princip važi za Albance a drugi za Katalonce. Za Srbiju kao državu ne važi princip teritorijalnog integriteta a za Španiju važi.

Princip dvostrukih aršina vidi se i u sledećem: evropski čelnici kažu Kataloncima da nemaju pravo da se izdvoje a kad je reč o Kosovu, tadašnji evropski čelnici su na različite načine pritiskali Srbiju da Albancima da ono što traže, uključujući i bombardovanje u saradnji sa amerima.
Angažovanje međunarodnih moćnika oko Kosova bio je deo plana za razbijanje SFRJ kao države. Više zemalja je imalo svoje političke, ekonomske ili verske interese da se SFRJ razbije, odnosno da neki njeni delovi dobiju samostalnost .Tako, Nemačka je imala interes da ostvari uticaj u Hrvatskoj, Austrija u Sloveniji, Turska je želela da se ponovo vrati u BiH, Saudijska Arabija, Turska i neke druge muslimanske zemlje su finansijski i na drugi način pomagale Izetbegovića, političkog prvaka bosanskih muslimana da na tlu evrope stvori muslimansku državu, amerima je bilo značajno da na području KiM oforme veliku vojnu bazu , neki su želeli da jeftino iskorišćavaju veliko rudno blago na području KiM. Nije zanemarljiva ni činjenica da na ovom području postoje ogromne količine pitke podzemne vode a pitke vode je sve manje u svetu.
Značajan je i interes albanaca. Poznato je da je krajem XIX veka objavljen projekt o tzv.velikoj Albaniji (Prizrenska liga)i da je ta ideja i danas aktuelna. Po tom konceptu, ta država obuhvata Albaniju, KiM I delove drugih država u kojima žive albanci, dakle, svi albanci u jednoj državi.
Ne sećam se tačno kada, čini mi se negde 70-tih godina prošlog veka, počinje vidljivo naseljavanje albanaca u zapadnu Makedoniju.Pre nekoliko godina bila je i oružana pobuna albanaca s tendencijom da dođu do Skoplja i osvoje ga.
Tih godina neprimetno a kasnije sve otvorenije i češće, albanci na KiM vrše pritisak na nealbance da se isele, tako što im otkupljuju kuće ili srpske porodice zbog straha od ubistva, same beže, jer se sve češće dešava da neko “nepoznat” ubije Srbina na njivi.
Posmatrano iz ovog ugla, velika je razlika između Kosova i Katalonije.

Jasno je da albanci žele da stvore svoju veliku državu, otimanjem od drugih, prisilnim iseljavanjem nealbanaca sa područja koje prisvajaju i drugim agresivnim metodama.
Treba reći I to da albanci na KiM nikada nisu imali svoju državu.Neću ovde da se bavim istorijom,već samo da pomenem da je Pećka patrijaršija stvorena 1346 godine, da je crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu podignuta u periodu 1306-7 godine kao zadužbina kralja Milutina I da na tom području postoji još značajnih verskih i kulturno-istorijskih spomenika srpskog naroda. Prizren je jedno vreme bio prestonica srpske države. Čovek sa osnovnom pismenošću može da shvati da suveren jedne države nije mogao da gradi crkve ili druge zadužbine na teritoriji druge države.
Prema informacijama koje sam našla na Guglovom pretraživaču pod odrednicom-Katalonija, ta zemlja je nekada bila samostalna kneževina, u nekim spisima se pominje još u XII veku, brakom predstavnika dinastije Katalonije I Aragonije, Katalonija postade deo kneževine Aragonije a kasnije brakom suverena Aragonije I Kastilje , Katalonija praktično postade sastavni deo buduće kraljevine Španije, odnosno sredinom XVIII veka.
Na osnovu ustava iz 1978 godine, Katalonija je postala jedna od 17 autonomnih pokrajina. Treba reći da pokrajine imaju različita prava.
Na osnovu onoga što sam poslednjih dana saznala iz medija, proizilazi da katalonci danas žele svoju nezavisnu državu iz dva osnovna razloga:
Prvo, u prošlosti se dešavalo da u nekim periodima imaju veći stepen autonomije pa im onda centralna vlast to smanji, čak im je dugo vremena bilo zabranjeno da javno koriste svoj poseban katalonski jezik.
Ovakva bojazan je u načelu opravdana ali se u demokratskom dijalogu I čvrstim ustavnim garancijama može obezbediti da se pozicija automnih pokrajina, ne može olako menjati.

Drugo,dosadilo im da kao jedna od ekonomski najrazvijenijih pokrajina, izdvajaju velika sredstva za potrebe siromašnih pokrajina. Bez iscrpnog poznavanja konkretne situacije, teško je bilo šta reći.U načelu, centralna vlast može pomoći razvoj nerazvijenih samo ako uzme sredstva od razvijenih, jer centralna vlast ne obavlja neku delatnost od koje bi sticala svoje prihode .
S druge strane, moguće je da centralna vlast daje siromašnim delovima zemlje sredstva bez jasnih kriterijuma i bez kontrole trošenja . Iskustva iz Srbije u ranijem periodu (ne znam kako je sada) pokazuju da neke nerazvijene opštine sredstva koja dobiju iz republičke kase ne troše za izgradnju puteva ili komunalne infrasture u naseljima I sl. već za izdržavanje nepotrebno velike administracije.
Nepoznato mi je da li je centralna vlast pokušala da Katalonce ubedi stvarnim argumentima da je neophodno da Katalonija izdvaja onoliko koliko joj je određeno ili je odbila svaki razgovor o tome.

I u ovom pogledu, Kosovo se razlikuje od Katalonije. Pre svega, posle drugog svetskog rata, Kosovo je u početku imalo položaj kakav imaju mnoge autonomne jedinice u sastavu federalnih jedinica ali je u nekoliko koraka, ustavnim amandanima iz 1968 I 1971 I ustavima iz 1974 godine, praktično dobilo položaj republike –zakoni I drugi propisi Republike Srbije nisu važili na teritoriji KiM, KiM je imala punu poresku samostalnost, svoju policiju i svoje pravosuđe, uključujući i vrhovni sud. Zašto se tako razvijao položaj pokrajina I zašto nisu formirane pokrajine u drugim republikama na područjima sa višenacionalnim sastavom (na primer, Istra i Dalmacija u Hrvatskoj), stvar je druge analize .
Miloševićevim ustavom iz 1990 godine, pomenuta autonomija obe pokrajine je praktično ukinuta. Međutim, u životu, stvari se nisu popravljale, jer Šiptari su nastavili da ignorišu republičku vlast, I dalje su ubijali Srbe a neke su uspeli da nateraju da se isele , deca nisu išla u državne škole već u neke njihove po kućama itd, Oni su bili spremni da proglase nezavisnost ali im je bila potrebna pomoć spolja. Ali, tada su svi bili zauzeti započetim oružanim sukobima na području više republika i odluka je samo odložena.
Ekonomski interes kakav izgleda postoji kod katalonaca, nije postojao kod kosovskih albanaca. Saveznim zakonom su 3 republike (Makedonija, Crna Gora I BiH) bile proglašene kao nerazvijenije i pokrajina KiM I dobijale su sredstva preko saveznog fonda a ta sredstva su izdvajale Srbija (najviše), Hrvatska i Slovenija.U praksi, ni savezni ni republički organi nisu imali bilo kakav uticaj na namene na koje će se ova sredstva trošiti niti su imale kontrolu trošenja. Praktično, KiM je bilo bure bez dna. Načelno, u slučaju sticanja nezavisnosti, nova država ostaje bez većeg dela prihoda (koje je ranije dobijala od drugih) a nedostajuća sredstva je mogla ostvariti, recimo, prodajom imovine srpskih preduzeća i prihodima od srpskih rudnika , naravno i obilnim donacijama drugih zemalja koje su pomogle proglašenju nezavisnosti.
X
X x
1.Ne poznajem dovoljno stvarne prilike i odnose u Španiji pa ne mogu da ocenim da li je referendum o izdvajanju bio jedino moguće rešenje za probleme koji tište katalonce. Ali, sasvim sigurno , onakvo brutalno ponašanje policije nije prihvatljivo.
2. Ne verujem da se uopšte moglo očekivati da u sadašnjim uslovima, EU podrži izdvajanje Katalonije iz sastava Španije jer u više zemalja već duže vremena postoje jače ili slabije izraženi zahtevi za izdvajanjem delova iz postojećih država, kao što je Baskija u Španiji, severni deo Italije, Flandrija u Belgiji, Bavarska u Nemačkoj, Škotska u Velikoj Britaniji. To je otvaranje Pandorine kutije. Morali bi na kraju i da priznaju da su neopravdano uveli sankcije Rusiji zbog izdvajanja Krima iz Ukrajine.
3. Bez obzira kako će razvijati i rešiti problemi u Španiji, smatram da bi neko morao da inicira da se u okviru Ujedinjenih nacija izuči problem političkih pokreta za izdvajanjem iz postojeće države i da se utvrde neka bliža načela u pogledu postupka odlučivanja. U okviru toga, treba bliže razmotriti i međusobni odnos u raznim međunarodnim dokumentima, proglašenim principima, i to, s jedne strane , princip kolektivnog prava građana na samoopredeljenje do otcepljenja i s druge strane, princip teritorijalnog integriteta države.
Usvojeni stavovi UN bi se preuzimali i razrađivali u nacionalnom pravu pojedinih zemalja.
4.Nije loše što su predsednik Republike I Vlada odlučili da pošalju pismo EU u kome će tražiti objašnjenje da li stvarno postoje dva međunarodna prava i dr i da će o tome obavestiti i sve države koje su priznale Kosovo i one koje nisu.
Bez tog obraćanja, moglo bi se shvatiti da smo mi svesni da je Kosovo specifično I da je bilo opravdano da dobije status države, itd. Neko će to pismo pročitati , razmisliti ili samo baciti u koš. Naše je da izložimo naš stav. Bilo bi dobro da se nađe mogućnost da se to pismo objavi bar u nekoliko svetskih medija.
Naravno, ne treba očekivati da će bilo ko reći da je u pogledu priznavanja Kosova učinjena greška jer bi tada priznali svoju grešku.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

Ana ipak mora da se seli

Na osnovu izjave anonimnog izvora iz policije, Blic je objavio da predsednica vlade ima na raspolaganju 3 opcije u pogledu smeštaja.
http://www.blic.rs/vesti/politika/istrazujemo-ana-brnabic-zbog-bezbednosti-mora-da-se-seli/efhv49z

Prva opcija je da se preseli u vilu koja je po uredbi vlade namenjena za rezidenciju predsednika vlade.
Druga opcija je da se preseli u neku drugu od više rapoloživih vila namenjenih za razne reprezentativne potrebe (na primer,smeštaj gostiju, stranih visokih političara).

Treća je da ostane u stanu u svom vlasništvu s tim da se na ulici sagradi kućica za čuvara i montiraju rampe na oba prilaza kući. Anonimni izvor je rekao:
-Sada na poslovima obezbeđenja u zgradi u kojoj Ana stanuje, radi oko 20 bezbednjaka. Ne razumem, zašto toliko. Zar nije dovoljno da jedan čovek sedi ispred vrata stana, što znači u 3 smene, ukupno 3 radnika.
Umesto toga, može se na ulazu postaviti bezbednjak koji će legitimisati svakog posetioca i i telefonom proveriti da li ima nekoga u stanu kod koga posetilac želi da ide i s onom spravicom,kao na aerodromu, proveriti da li posetilac ima neki metalni predmet.Podrazumeva se da je izvršena bezbedonosna procena ako se to tako zove, svih stanovnika u zgradi .
-Dalje, ne razumem zašto treba blokirati saobraćaj u ulici u kojoj Ana sada stanuje I to čak sat vremena pre njenog izlaska I naročito, sat vremena posle odlaska. Ako je neophodno, zašto nije dovoljno samo 15-tak minuta.
Ako je meni iz nejasnih razloga, zaista neophodno da se blokira saobraćaj, valjda se to mora činiti I ako Ana stanuje u vili sa placem od jednog ha.
-Iz nadležne republičke direkcije tvrde da su troškovi koji se plaćaju iz državnog budžeta, isti bez obzira da li neko vilu koristi ili ne. Nije nego. U svakoj prostoriji koja se ne koristi, može se ugraditi merač toplote I namestiti ga, recimo,na 10 stepeni kako ne bi došlo do pucanja cevi.Tako se znatno može uštedeti trošak za toplotnu energiju. Naravno, ako je vila priključena na gradsku toplanu, onda se na ulaznoj toplotnoj cevi može montirati merač isporučene toplote. Sve je to jeftinije nego da se za vilu površine oko 1700 kv, metara, plaća 12 meseci isti veliki iznos.
-Na kraju, anonimni izvor iz policije je navodno rekao da eto ni Tramp nije mogao da ostane u svojoj kuli već je morao da se preseli u Belu kuću. Najblaže rečeno, smešno.Trampova kula u Njujorku je stambeno-poslovna zgrada. Bela kuća u Vašingtonu je zvanično sedište predsednika SAD I sastoji se iz dva dela-jedan deo čine službene prostorije za rad predsednika i njegovih službi a drugi deo služi za njegovo stanovanje.

Uverena sam da je anonimni izvor koji je Blicu dao izložene informacije, želeo da javnost pripremi na preseljenje Ane na novu lokaciju, svestan da javnost neće lako progutati ovakvu bahatost. Ipak, zar nisu mogli naći nekog visprenijeg koji bi mogao dati ubedljivije obrazloženje da je lakše I jeftinije čuvati vilu od 1700 kvadata sa osnovom od oko 800 kvadrata, sa 28 prozora samo na spratu (sobe I kupatila), sa velikim placem I td nego stan na spratu od 328 kvadrata.
Navodno je neko iz policije rekao da nije u redu da fukcioneri sami odlučuju o svom smeštaju. Slažem se da bi to trebalo za važi za Tomu Nikolića koji se I dalje besplatno baškari o državnom trošku u vili iz koje je morao da se iseli po prestanku vršenja funkcije predsednika države.
S druge strane , mogu da zamislim fukcionera koji smatra da je nemoralno, nepošteno I sl. da besplatno živi u vili od 1700 kvadrata kad može da živi u svom stanu. Takva osoba bi mogla da zahteva od nadležnih službi policije da preispitaju organizaciju obezbeđenja oko zgrade u kojoj živi u svom stanu. Da li je Ana Brnabić, takva osoba, verovatno ćemo saznati uskoro.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

KAKO SE REŠAVAJU STAMBENE POTREBE FUNKCIONERA

Već izvesno vreme pojedini mediji se bave pričom kako je A.Vulin, ministar vojni ovdašnji, došao do stana. Pored toga, list Kurir je objavio da se Ana Brnabić predsednica vlade zajedno sa svojom partnerkom, seli u reprezentativnu vilu na Dedinju, što su odmah opovrgli ljudi iz njenog kabineta s objašnjenjem da ona još nije podnela takav zahtev.
Te priče su me navele da se malo pozabavim ovim problemima.

Kako je nekad bilo ?
U doba socijalizma nije bilo uputno imati kuću ili stan u svojini, jer ,to se, bože moj radi u kapitalističkim zemljama. Zaposleni su dobijali na korišćenje stan u društvenoj svojini prema određenim kriterijima a to što su mnogi otišli u penziju bez dobijenog stana, pa šta da se radi..
U Beogradu se znalo da su dedinjske vile rezervisane za savezne političke I vojne funkcionere. Tu je i svaka republika i pokrajina imala na raspolaganju po jednu vilu.
Sve te vile su izgrađene pre drugog svetskog rata , bile su u privatnoj svojini i oduzete /otete njihovim vlasnicima.
Republički i gradski funkcioneri su velike stanove dobijali uglavnom na području opštine Vračar u kojoj je izgrađeno više višespratnica pretežno za potrebe funcionera.
Početkom 90-tih donet je zakon po kome nosioci stanarskog prava na stambenim objektima u društvenoj svojini, mogu da ih otkupe.

Od tada, funkcioneri više ne mogu da dobiju na korišćenje stan na dotadašnji način, već mogu da ga kupe kao i svi drugi građani. Naravno, kako je to u praksi, druga je priča.
Oni koji zbog obavljanja funkcije privremeno borave u Beogradu, bez svojih porodica, mogu dobiti na korišćenje manji službeni stan.

Posebnim propisima je uređeno da određene nepokretnosti u državnoj svojini, služe za reprezentativne potrebe. Dve propisom određene vile služe kao rezidencija , jedna predsednika Republike i druga , predsednika Vlade.
Drugi objekti nabrojani u Uredbi o nepokretnostima za reprezentativne potrebe (S.Glasnik RS, br,70/14) služe za prijeme, sastanke, konferencije, smeštaj visokih stranih gostiju.
Uredba je opširna ali ne nađoh odgovor na dva pitanja :
Prvo, kada je korisnik rezidencije dužan da napusti rezidenciju po isteku mandata. Ovo pitam jer su pojedini mediji danima prozivali Tomu Nikolića sa pitanjem kada će napustiti rezidenciju a on je uporno ćutao tako da ni danas ne znam da li je to učinio ili ne.
Drugo, da li korisnik rezidencije plaća bilo šta što se odnosi na korišćenje vile, kao što je grejanje, potrošnja vode , čišćenje i dr. U Guglovom pretraživaču piše, na primer, da vila Bokeljka u Tolstojevoj br.2-a namenjena kao rezidencija predsednika vlade, ima oko 1700 m*, nalazi se na ha placa, ima bazen,u prizemlju su radne prostorije za sastanke a na spratu 14 soba,svaka sa kupatilom. Ako se Ana tu preseli, sama ili sa partnerkom,mogu u tako velikom prostoru da igraju kozaračko kolo ili nešto drugo.

Naravno, plata predsednika Republike, odnosno predsednika vlade ne može da podnese ogromni trošak komunalnih usluga I održavanja objekta ali s druge strane, da sve dobija besplatno,nije u redu. Jer, svi mi ostali građani moramo da plaćamo svoje grejanje ili da cvokoćemo, da plaćamo vodu koju utrošimo, itd.
IZ kabineta predsednice vlade su poručili da će se seliti ako nadležne službe ocene da je to potrebno sa stanovišta njene bezbednosti. Nisam stručnjak za fizičko-tehničko obezbeđenje objekata ali nije mi uverljivo da je teže čuvati stan od oko 300 kvadrata sa potkrovljem u višespratnici(stan u vlasništvu predsednice vlade) nego vilu od 1700 m.kvadratnih sa mnogo prozora i velikom baštom.
Obe zgrade namenjene za rezidencije su izgrađene pre drugog svetskog rata I odmah po završetku rata, oduzete /otete od njihovih zakonitih vlasnika, dakle, nije bila u pitanju konfiskacija kao sporedna mera u krivičnoj osudi ili eksproprijacija parcele radi izgradnje nekog javnog objekta. Bilo bi pošteno da se u postupku restitucije ti objekti vrate njihovim vlasnicima a da republika iz svojih sredstava sagradi ili kupi zgrade za potrebe rezidencija, po veličini i opremljenosti primerenije našim materijalnim mogućnostima.
Nije pošteno da se besplatno baškare u vilama sličnim vilama američkih milionera, naši političari koji nas često obasipaju pričom o potrebi štednje, o natalitetu iako znaju da je mnogim mladim parovima,glavni problem nedostatak sigurnog zaposlenja i rešeno stambeno pitanje, itd.

U prošlom postu sam pisala o problem stana ministra Vulina ali moram još. Naime, preksinoć je na RTS gostovao Aleksandar Vučić I pored ostalog, govorio je o pitanja stana Vulina.
Možemo se upitati zašto se time bavi predsednik države, nije ovde po ustavu predsednički sistem, time treba da se bavi predsednik vlade čiji je Vulin član. Šalim se, naravno,znamo da je ustav mrtvo slovo na papiru I da o svemu o čemu želi, odlučuje samo jedan čovek.

Vučić reče da je Vulin dobio stan pre nego što se našao na bilo kojoj funkciji u vladi. Verujem da je to tačno ali mora se imati u vidu da je svaki funkcioner dužan da obavesti nadležnu agenciju o svom imovinskom stanju obavezno dva puta-na početku mandata sa stanjem na dan stupanja na funkciju i po isteku mandata, na dan prestanlka funkcije. Ako u međuvremenu dođe do bitnih promena u imovinskom stanju u odnosu na podatke iz prethodnog perioda, mora da podnese i vanredni izveštaj.
Pomenute obaveze proizilaze iz odredbi čl.43 I 44 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije(Slglasnik RS,br.97/o8..66/11).
Neko će možda reći da A.Vučić nije morao da zna sadržaj pomenutih zakonskih normi. Naravno, niko ne zna sve propise ali može da pita saradnike kako je određena materija uređena zakonom. Moguće je da on polazi upravo od toga da će mnogi građani pomisliti da je izneo stav koji je zasnovan na zakonu. Ali, nije.
Oni kojima materija nije poznata, mogu na osnovu medijskih komentara pomisliti da naši zakoni dozvoljavaju da putnik u zemlju unosi samo 10.000 eur u kešu . Međutim, može se unositi I iznos preko 10.000 eura uz zakonom propisani dokaz o poreklu. Ili, ta navodna tetka iz Kanade mogla je da pošalje Vulinu na njegov devizni račun ceo iznos i da naravno imaju pravovaljan ugovor o pozajmici i ne bi Vulin plaćao nikakav porez.

Ne verujem da je iko pomislio da je Vulin ili njegova supruga putovao do Kanade 22 x, mada je on tu mogućnost pomenuo. Ovo sa putovanjem  novca iz Kanade
liči na neobičan detinjasti potez ili je možda u pitanju pranje novca u Kanadi ili ovde.

Saznali smo da oba tužilaštva (za organizovani kriminal I javno) nisu pokrenuli postupak a prave razloge nismo saznali.
Međutim, ne pominje se poreska služba kojoj je verujem Vulin prijavio kupovinu stana radi plaćanja poreza I koja je po zakonu imala pravo da zatraži dokaze o poreklu novca kojim je stan plaćen.
Procenjujem da od utvrđivanja prave istine u ovom slučaju, neće biti ništa jer se tako već dešavalo.
Setimo se žalosnog događaja poznatog kao afera helikopter. I tada je dan dva posle pogibije ljudi , Vučić istupio i rekao da ne da svoja dva ministra jer on veruje da oni nisu krivi. Time je otvoreno rekao nadležnim organima da ne otvaraju pitanje eventualne odgovornosti njegovih ministara.
Ili, slučaj sava mala gde ni do danas policija I tužilaštvo “nisu utvrdili “ ko su ljudi u fantomkama .
I evo sada, Vučić kaže da Vulin nije ništa ukrao otkad je u vlasti (list Politika od 27.9). Kažu da bog sve vidi i sve zna. Eto, i mi imamo svog boga u liku čoveka koji sve vidi, sve zna i normalno je da o svemu i odlučuje.Njemu ne treba ni ustav ni zakon, jer on zna najbolje.

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar

PREDSEDNICA VLADE KAŽE..

PREDSEDNICA VLADE KAŽE…
U jednom od prethodnih postova pisala sam o Ani Brnabić, predsednici Vlade Republike Srbije. Neka od tadašnjih zapažanja nisu promenjena a stekla sam i nova.
Tada sam izrazila mišljenje da nije stručna za poslove ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu kako po svom obrazovanju tako i radnom iskustvu.Ne menjam mišljenje .
Već izvesno vreme je predsednica Vlade .
Treba reći da nijedna struka ne pokriva sve oblasti kojima se vlada bavi I zbog toga se ne može reći da njen predsednik treba da bude stručan z ate poslove.Međutim, kako se vlada dosta bavi ekonomskom problematikom,bilo bi korisno da predsednik vlade dobro poznaje tu materiju.Nije mi poznato da li Ana Brnabić tu problematiku poznaje ili se oslanja na mišljenje stručnjaka saradnika.

Predsednik vlade treba da bude dobar organizator složenih i obimnih aktivnosti u vladi. U suprotnom, sledi sporost i neefikasnost.Nije mi poznato kako vlada sada funkcioniše.

I kad je ceo sastav vlade iz iste partije, mogu se povremeno javiti nesuglasice i sl a to je još više moguće, kada su članovi vlade iz različitih partija. U tom slučaju, velika je uloga predsednika vlade da se nesuglasice otklone u mirnom dijalogu unutar vlade a ne preko medija. Nedavno se , nažalost, desilo da su građani bez svoje volje uključeni u jedan takav spor. Naime, objavljeno je da je gđa Mihajlović, potpredsednica vlade u svojstvu predsednice vladinog koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost uputila vladi na razmatranje nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti s željom da se pretvori u predlog zakona i uputi Skupštini i objašnjenjem da je zakon pripreman 2-3 godine i naveden je ukupan broj državnih organa, udruženja građana i drugih institucija koji su učestvovali u pripremi zakona. U načelu, ovakav način pripreme zakona od šireg javnog interesa zaslužuje punu podršku jer je omogućeno većem broju društvenih faktora da učestvuju u oblikovanju zakona I može se pretpostaviti da će se tako i lakše primenjivati.
Međutim, saznali smo da je ministar za rad tražio da se njima poveri da pripreme nov zakon a kasnije da se urađeni nacrt zakona vrati njima na doradu kako bi obezbedili da zakon bude savremeniji. Posredno, tako je ministar ocenio da su u pripremi nacrta učestvovali neki metuzalemi koji ne poznaju savremeno evropsko zakonodavstvo .Nismo čuli koje su glavne primedbe ovog ministra.
Mediji su objavili da je predsednica vlade rekla da je veoma važna implementacija zakona i da zbog toga treba još da se razmatra. Ne mogu reći da je na ovaj način predsednica vlade dala veoma lošu ocenu radu gđe Mihajlović i tima koji je radio na pripremi zakona jer nije javnosti rečeno na koje probleme implementacije predsednica vlade misli. U načelu, to mogu biti veoma ozbiljne primedbe ili sitnije, kao, na primer da treba odrediti nešto duži rok za srovođenje nekih pripremnih radnji.
U javnosti se pojavilo nagađanje da neki uticajni faktori osporavaju predlog iz nacrta zakona da u svim organizacijama, mora biti najmanje 40 % žena I to je izazvalo različitu reakciju. Tako, neki misle da iako se ta odredba odnosi samo na tela u kojima se odlučuje (na primer, skupštine, izvršni saveti opština, nadzorni odbori I dr) u praksi nije moguće obezbediti dovoljan broj pametnih i sposobnih žena .Jelda, žene su samo za kuvaču i peglu. Drugi osporavaju ovu odredbu jer misle da obavezuje sva preduzeća da u ukupnom broju zaposlenih obezbede najmanje 40 % žena što nije uvek moguće, na primer, u rudnicima, električari koji se penju na bandere i sl. Nije dobro formulisano zakonsko rešenje ako se tako različito tumači i treba ga pojasniti.
Nisam čitala tekst nacrta ovog zakona pa o njemu i nemam mišljenje ali mi smeta što je na ovakav način dospeo u javnost i što je ostalo da se u javnosti nagađa šta se i ko krije iza ovih mišljenja. Smatram da za ovo odgovornost snosi predsednica vlade jer je morala da obezbedi da se nesuglasice reše unutar vlade pa ako je ipak spor procureo u javnost, morala je ipak da kaže nešto više a ne da samo uošteno pominje implementaciju. Ovako, predsednica mi omogućuje da mislim da postoje dva tabora a ona nema hrabrosti ni sposobnosti da ih sučeli i reši spor ili da otvoreno stane na jednu stranu , itd.

Nedavno je održan uobičajeni godišnji skup Kluba privrednika. Pročitala sam da je g.Drakulić, predsednik kluba u uvodnoj reči, pored ostalog, rekao da domaći privrednici traže da imaju isti status kao strani investitori. Krupna ocena koju već godinama slušamo I verujem da je tačna imajući u vidu subvencije koje država daje strancima, izjave A.V. koji strance štiti kao nedodirljive iako krše naše zakone o pravima radnika, itd.
Pročitala sam da je predsednica vlade povodom toga odgovorila da su vrata vlade uvek otvorena privrednicima. Da li ona to poziva naše privrednike da dođu kod nje I da proćaskaju, recimo o razlici u ceni jaja na pijaci i u marketu. Da li je svesna da ih potcenjuje ?

Svako ko se nalazi na javnoj, zakonom određenoj funkciji, zna da mora agenciji za borbu protiv korupcije da u zakonskom roku prijavi sticanje imovine I da pruži dokaze o poreklu novca ako je kupljena neka nepokretnost. To je morao da zna I g.Vulin, aktuelni ministar vojni. Iz medija smo saznali,međutim, da nije priložio dokaze o poreklu oko 240.000 evra koliko je platio kupovinu stana pre oko 5 godina. Navodno je na pitanje agencije , odgovori da je prodao neki stan ali je agencija ustanovila da je za taj stan dobio samo oko 38.000 evra. Kako i dalje, Vulin nije postupio po zakonskoj obavezi, agencija je o tome obavestila tužilaštvo za organizovani kriminal koje se nakon 2 godine ćutanja, oglasilo nenadležnim pa je predmet ustupilo javnom tužilaštvu koje se takođe oglasilo nenadležnim. Javnost nije obaveštena o razlozima ovakvih odluka dva tužilaštva.
Informaciju o ovome, mnogi mediji su nedavno preuzeli sa portala Krik I tada nastaju priče da je Vulin navodno izjavio da je pare pozajmila tetka njegove supruge ali kada su ga pitali preko koje banke je novac stigao, navodno je odgovorio zašto ne mogu da pomisle da je on donosio novac 22 puta jer je zakonom dozvoljeno da se u zemlju , bez objašnjenja o poreklu, unese do 10.000 evra. Naravno, neki radoznali novinar ga je pitao da pokaže pasoš u kome bi se video dokaz o njegova 22 putovanja. Iskreno, ovakvo ponašanje i navodne izjave Vulina izgledaju kao nečija pakosna izmišljotina .Bez obzira da li je sve to tačno kao I neki drugi iznošeni detalji, činjenica je da do sada, nije objavljeno da je izvršio svoju zakonsku obavezu .
To je prvi problem. Drugi problem je što je Pokret socijalista, politička organizacija na čijem je čelu, pomenuti g.Vulin, objavio nepotpisano saopštenje u kome nije izneo nijedan dokaz u odbranu svog predsednika već je po načelu da je napad najbolja odbrana, osuo paljbu po novinaru Dojčinoviću, uredniku portala Krik koji je o ovome pisao, nazvavši ga narkomanom, itd. Ako se ovako nastavi, da li možemo očekivati da pomenuti pokret saopšti javnosti da je novinar Dojčinović možda nekoga ubio jer o tome policijska stanica u njegovom rodnom mestu ima dokaze ili da nam neko pred TV ekranom počne da maše nekim papirom koji je navodno dokument iz vojne evidencije I koji pokazuje da pomenutom novinaru nedostaje bar jedna daska u glavi. Takva dva slučaja su se desila u nedavnoj prošlosti a možda pomenuti pokret pokaže nešto novo I ubojitije, pri čemu imam u vidu da su oni izrasli ili su samo prefarbana nekada poznata crvena politička sekta.
Treći problem je izjava predsednice vlade. Pametna osoba bi rekla da veruje da će nadležni državni organi ispitati slučaj I obavestiti javnost I da vlada za to nije nadležna.
Međutim, predsednica vlade je dala izjavu koja me je iznenadila .
Ona se ogradila od rečnika koji je koristio Pokret socijalista u svom saopštenju , kaže da ga ona ne bi koristila. Ali, ona razume da su emotivno reagovali. Iako nisam vernica, dođe mi da se prekrstim,pazi, molim te, emotivno su reagovali I dalje, to je sukob između tog pokreta I portal Krik a ne Vulina, jer nije on potpisao saopštenje. Čak ni pas s maslom ne bi pojeo ovakvu izjavu.
Valjda smo već oguglali na idopoklonstvo koje iskazuju najbliži saradnici Vučića a gospođica Brnabić ide korak dalje pa brani I njegovog bliskog prijatelja Vulina na način koji izaziva žaljenje I zgražanje.
Za one koji eventualno nisu upoznati sa ovom slučajem, neka pogledaju sledeće:
http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=357284&title=Premijerka+se+poistovetila+sa+partijama+koje+gu%C5%A1e+medije
http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=357133&title=Brnabi%C4%87%3a+Razumem+emotivnu+reakciju+Vulinove+partije+na+KRIK

Objavljeno pod Uncategorized | Ostavite komentar